Zašto sam u svadji sa Stagirom

Ako krenete iz pravca Stavrosa prema Halkidikiju može se desiti da vam se pogled zakači na putokaz za drevnu Stagiru mesto gde se rodio Aristotel čuveni grčki filozof i naučnik…

Pun ‘entuzijazma’ sam krenuo ka Stagiri.

Stagira apsolutno nije za invalide i ja sam tu čast prepustio mojoj familiji.

 

 

Ja sam dobacio samo do ovog vidikovca.

Ulaz je slobodan a ja preporučujem da Stagiru zbog sunca posetite rano ujutru ili bar treba poneti što veći šešir i debeli sloj sredstva za sunčanje.

Uspon je veliki ali je pogled koji se pruža sa vrha neverovatan.

 

Slike govore više od reči

Aristotel je ovde rodjen u porodici grčkog lekara. U 17 godini bio je poslat u Atinu gde je pod budnim okom Platona izučavao matematiku, astronomiju, etiku, politiku, umetnost itd.

Nakon završenih studija bio je preporučen i postavljen za učitelja tada 13-ogodišnjem Aleksandru Makedonskom.

Bio mu je tutor deset godina i Aleksandar ga je toliko voleo da mu je iz svake zemlje koju bi osvojio donosio biljke za proučavanje.

Kada je prestao da bude učitelj, pod pokroviteljstvom svog učenika u Atini je osnovao Licej sa najvećom bibliotekom onog vremena.

Tu je proveo najveći deo svog života kao učitelj, naučnik i pisac.

Kada je njegov zaštitnik umro Aristotela su oterali iz Liceja i smatra se da je umro od problema digestivnog trakta ili narodski rečeno od stresa.

Napisao je preko 200 dela iz oblasti logike, metafizike, nauke. Sačuvana su samo 31 ali je uticaj koji je Aristotelovo delo ostavilo na način naučnog promišljanja nemerljiv jer je uveo u naučnu misao i proces dokazivanja.

Kada je Aristotel umro ljudi su doneli njegov pepeo nazad u Stagiru. Pepeo je stavljen u bronzanu urnu na mesto koje su nazvali Aristotelian. Svaki put kada bi morali da donesu neku važnu odluku dolazilo se na to mesto.

Poseta Stagiri obavezno se završava samo na jedan način kupanjem u zeleno plavom moru.

Ovim putem su se meštani Stagire i Aristotel spuštali do mora.

Stari Grci su jeli puno ribe ali i sušenog voća. Ako se iskombinuju zajedno dobija se neodoljiva slatko slana kombinacija od koje polazi voda na usta. Sve to treba zaliti sa hladnim cipurom.

Evo kako sam se ja pravio Grk.

Najvažniji obrok za stare Grke bila je večera. Gosti su morali da budu uredni, sluge bi im oprale noge i namazali bi ih mirišljavim uljima. Jelo se u poluležećem stavu, polako, nikako halapljivo. Ruke su se prale u činjicama sa vodom koje su robovi donosili u pravilnim razmacima. Nisu služena jela koja su jeli siromašni građani kao što su kupus, karfiol ili špargla, tj. ona koja nadimaju, cenjena je bila svinjetina, riba, rakovi, jagnjeće i jareće meso,
kada se hrana više ne iznosi prelazi se na razgovore,pevanje i ispijanje vina sa vodom,nikako cistog jer su to smatrali varvarskim obicajem
supa se jela kasikom a sve ostalo sa tri prsta.

Da li bi ste posle ovog seli u vremeplov?

Pisao i uživao, Marko Veličković.

4 thoughts on “Zašto sam u svadji sa Stagirom”

  1. Meni su rekli da je rodno mesto Stagira u brdu ili ti desno od Stratonia . Prošao sam pored te ruševine koja je delom ograđena .Otišao u mesto Stagira u platio ulaz 2 evra i tamo video par eksponata sa sunčanim satom i normalno spomenik Aristotelu .

      1. Tacno. Obavezno obidji, put je sjajan, pogled sa nekolicine vidikovaca fenomenalan. Samo selo, zajedno sa parkom je skoro na vrhu planine. Mi smo isli sa malom decom I sjajno se provali. Preporuka!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *