Tamo gde spavaju junaci

Ovo će biti moj najkraći post… Šta ja mali i nevažan mogu da pišem o ovome? Znam samo da sam morao da dodjem… 

Da mora svako bar jednom da dodje… To je najmanje što može da se učini, da se ne zaboravi…

Zejtinlik Grčka putovanja

 

 

Krenuli smo na groblje. Ono groblje. Zejtinlik…

Zejtinlik Grčka putovanja

 

Znao sam da je nedostupno, znao sam da će točkovi mojih kolica da se ukopaju u šljunak koji vodi do kapele, znao sam da može da mi pukne guma i da onda pola dana provedem tražeći majstora. Znao sam da ću moći samo iz daljine da kažem hvala ali…

Tog dana bili su radovi.

Zejtinlik Grčka putovanja

Toga dana je glavni ulaz bio zatvoren.

Zejtinlik Grčka putovanja

Toga dana, bar ja volim tako da mislim, moglo se ući samo na sporedan gde je tvrda podloga i toga dana stigao sam bliže nego što sam se nadao.

Otvorilo se.

Zejtinlik Grčka putovanja

Staza deli taj deo groblja na dva dela. Naš i njihov. Bejasmo saveznici. Ne okrećem glavu na tu stranu zbog zlodela koje učiniše devedesetih.

Zejtinlik Grčka putovanjaZejtinlik Grčka putovanja

Nad našim delom čempresi. Doneti sa Hilandara kao male sadnice. Sada je to ozbiljno drveće.

Zejtinlik Grčka putovanja

U redu do staze kojom se krećem nadjem krst sa prezimenom Veličković. Eto nekog meni poznatog medju ovim “div–junacima” kako ih je nazvao kralj Aleksandar. Usvojiću ga, nek mi oproste pravi naslednici, nek bude i moj čukundeda. Da ga podelimo. Ima ga sigurno za još toliko čim je ovde.

Zejtinlik Grčka putovanja

Kakva je to privilegija imati pradedu Solunca! Sve su nas zadužili. A šta znači biti Solunac pustiću druge zlonamerne da kažu. Meni je dosta da smo od istog roda.

Nek im je slava i hvala!

5 thoughts on “Tamo gde spavaju junaci”

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *