Ovo je mali grad u Rumuniji, ali važno mesto. Nalazi se na samo 11 km od autoputa i bila je obavezna destinacija na mojoj listi…
Alba Julija postoji još iz rimskog doba.
Posle pobede oko 105-6 god AD nad Daćanima Rimljani su baš ovde napravili grad Apulunum.
Grad je bio veoma važan jer su zahvaljujući njemu mogli da kontrolišu rudnike zlata u okolnim planinama pa je grad dobio ime Grad od zlata.
Premotajte film i hiljadu godina kasnije ovde niče najveća tvrdjava u Rumuniji, Alba Karolina.
Tvrdjava je izgradjena po želji Karla VI u 18 veku na mestu nekadašnjeg rimskog utvrdjenja kako bi poslužila za odbranu od otomanske najezde.
Gradilo ju je 20000 kmetova. Prostire se na 140 hektara, ima šest kapija, tri odbrambena prstena u obliku zvezde, mnogobrojne kule, u njoj je stalno boravilo 10000 vojnika.
Osmislio je italijanski arhitekta Djovani Viskonti. Iako je bila napravljena da štiti od Turske najezde, nastradala je od Madjara koji su je bombardovali skoro četiri meseca.
Obnavljanje je trajalo skoro 15 god i danas izgleda ovako.
Zašto je važna za Rumune? Jer predstavlja mesto gde su se tri glavne oblasti ujedinile 1918 god i tako je nastala Rumunija u granicama koje danas poznajemo.
Zato šetnju kroz tvrdjavu i počinjemo kod:
Crkve Ujedinjenja
Na mestu velikog ujedinjenja Transilvanije sa Rumunijom, održano je krunisanje Ferdinanda I i kraljice Marije, prvih monarha velike Rumunije 1922 god. O protokolu se izričito vodilo računa pa pošto je kralj Ferdinand bio katolik krunisanje je održano u dvorištu pravoslavne crkve.
Na dan krunisanja patrijarh Rumunije održao je specijalnu misu za dve krune. Kralj je prihvatio krunu od patrijarha i SVOJIM rukama je stavio na glavu.
Kruna je bila od čelika izlivenog od zaplenjenog turskog topa, a zlatnu krunu stavio je na glavu Mariji koja je klečala pored njega.
Bilo je i ranije pokušaja da se rumunske oblasti ujedine i zato je u tvrdjavi mesto našao i spomenik jednom takvom junaku.
Mihajlu Hrabrom ili Mihai Viteazul, rumunskom nacionalnom heroju koji je živeo u drugoj polovini 16 veka. On je prvi privremeno uspeo da ujedini Valaciju, Moldaviju i Transilvaniju radi odbrane od turske najezde. Ujedinjenje kome je prisustvovalo preko 100000 Rumuna se desilo tek 1918 god.
Katedrale svetog Mihajla
Ovde se nalazi grob nama dobro poznatog Sibinjanin Janka (Janoš Hunjadi) on je mnogo zadužio Beograd ali nije umro vojničkom smrću. Pokosila ga je kuga kada se vratio kući.
Janoš Hunjadi imao je dva sina i jedan od njih je često spominjani Matija Korvin koji je postao prvi kralj koji nije imao dinastijsko nasledje zahvaljujući svojim zaslugama.
Spomenik pobuni rumunskih kmetova
Ovaj spomenik Rumuni zovu Obelisk posvećen vodjama pobune u 18 veku.
Horea, Closca i Crisan bili su zatvoreni u obližnjoj kuli pre nego što su pogubljeni.
Kapije Alba julije
Ulazne kapije su nešto na šta se mora obratiti posebna pažnja.
Nekad je bilo šest a danas tri glavne koje su ukrašene i vode direktno u središte utvrdjenja.
Na kapiji je predstavljen kralj sa turskim zarobljenicima,u rimskoj tunici sa dvostruko krunisanim orlom Habsburga.
Alba Julia ima i puno bronzanih statua sa kojima možete da se siti ‘ispričate’.
Ima ih 25 i napravljene su da dočaraju atmosferu u 17 veku.
Jedna od njih predstavlja Svetog Antonija koji decu uči o Bogu,druga maturante, treća….. napravite sami svoju pricu.
Muzej ujedinjenja
Muzej je smešten u zgradi koja je služila za smeštaj vojnika ali je takodje i deo gradjevine gde je odluka o velikom ujedinjenju doneta. U muzeju je izloženo preko 130000 u 100 prostorija koji obuhvataju sve od praistorije, Dačana i Romana pa sve do bitaka sa Otomanskom imperijom, I Svetskim ratom pa do ujedinjenja.
Smena straže
Glavna atrakcija koja se dešava svakog dana u 12 časova, od maja do septembra. Vikendom stvari postaju još zanimljivije jer se puca iz topa i diže se zastava.
U letnjim mesecima možete posmatrati pravu bitku izmedju Rimljana i Daćana tako da ako se zadesite u to vreme preporučujem.
Tačan raspored možete naći na sajtu ovde.
Nije loše biti invalid u Alba Karolini. Lepo je šetati se po tvrdjavi, nisam naišao na prepreke.
Rumuni ipak u veoma malom procentu govore engleski tako da je dobiti pravu informaciju jako teško iako pokazuju veliku želju da pomognu. Umalo da propustim ovo lepo mesto zbog pogresnog ulaza.
Uvek idite na glavni ulaz ako znate gde je.
I na kraju, red je da nešto i ‘čalabrcnem’. 
Slika kaže više od reči…
Putovao i uživao,
Marko Veličković
