Kada bih ja bio Bil Gejts ili Elon Mask, pravio bih zamak baš na ovom mestu. Sličnog mišljenja je bio i austrijski nadvojvoda Ferdinand Maksimilijan, kada je napravio ovaj zamak 1860 Godine…
Legenda kaže da se zatekao na ovom mestu posle brodoloma i poželeo da ovde napravi kuću za sebe i svoju suprugu Šarlotu od Belgije.
Zamak se nalazi na najlepšem mestu u velikom Tršćanskom zalivu, na 9 km od istoimenog grada i ne možete da ga promašite kada dolazite brodom.
Ja nisam te sreće, već sam, kao i većina, došao kolima. Morate da ih ostavite ispred kapije na prilazu i ostatak puta predjete peške.
Put je ravan, uspon nije veliki i korisnici kolica će ga lako savladati.
Osim toga, put ide pored mora.
Natkriven drvećem, najavljuje vam lepotu kojoj ćete biti izloženi.
Kada se popnete do zamka, imate dve mogućnosti.
Prva je, da odmah udjete u zamak, a druga, da obidjete okolinu pre ulaska.
Šetnja kroz park je besplatna, a ulaz u zamak se plaća. Ulaznica je 12 €.
S obzirom da je zamak gradjen početkom 20-og veka, nisam mnogo očekivao od posete, što se tiče pristupačnosti.
Spremio sam se da uživam u bašti, koja se prostire na 22 ha i u koju je Maksimilijan uložio mnogo truda, donoseći biljke iz raznih delova sveta.
Medjutim, kada vas sačeka ovakva rampa dobrodošlice, onda sve sumnje nestaju i znate da će ovo biti odlično iskustvo.
U ovom zamku na dva sprata nalazi se lift dovoljan da stanu kolica, a imaju i svoja, koja su mi ljubazno ponudili.
Savet: dodjite što kasnije, biće manja gužva, kako za karte, tako i za slikanje.
Zamak je gradio Karl Junker, arhitekta koji je pre ovoga gradio vodovode i akvadukte. Ne može da se kaže da je uradio loš posao, kada vam dobrodošlicu poželi ovakvo stepenište, kao uvod za ono što sledi.
Nameštaj, tapiserije, tavanice, vazne, razmišljalo se o svakom detalju.
Ovde su u goste dolazili Franc Josif i njegova supruga Sisi, carica Elizabeta i mnoge druge plemićke glave.
Ovde je boravio i Franc Ferdinand, dva meseca pre atentata. Za dvorac je vezana legenda da je uklet i da svakog ko prenoći ovde čeka zla sudbina. Nisam proveravao.
Nadvojvoda Maksimilijan je bio pre svega moreplovac, što se u nekim sobama može naslutiti.
U ovu prostoriju i kraljevi idu peške.
Kraljevski krevet ide u paru sa kraljevskim tronom.
Šetnja kroz dvorac je veoma intezivna, jer puno je detalja na koje treba obratiti pažnju.
Dvorac je izbegao zlu sudbinu nekih drugih, tako da je nameštaj potpuno originalan.
Kroz dvorac se kolica lako kreću.
U dvorcu se nalazi i mala kapela.
Nadvojvoda Maksimilijan nije stigao da uživa u ovoj lepoti. Ubrzo po završetku gradnje bio je pozvan da se javi na dužnost i otplovi u Meksiko sa svojom suprugom.
Tamo ga nije čekala vesela sudbina, ubijen je od strane meksičkih pobunjenika, kada mu je bilo samo 35 godina.
Šarlota se vratila u dvorac da tuguje. Zabeleženo je da je ubrzo izgubila razum i odvedena je trajno odavde.
Inače dvorac je dobio ime po sličnom u Portugalu i po izrazu Mirar el mar odnosno pogled na more.
I zaista, sa kog god prozora ili vidikovca da bacite pogled, prizor je spektakularan.
Prolaz kroz terasu je dovoljno širok za moja kolica.
Pogled na tršćanski zaliv je neverovatan.
Iako sam očekivao da ću vreme provesti u bašti, a da će dvorac ostati nedostupan, ispalo je obrnuto.
Jedan deo bašte je pod stepenicama, a po stazama je sitan šljunak, tako da nisam mogao da zavirim baš u sve delove ove spektakularne bašte.
Ipak, kada vidite na jednom mestu biljke iz Brazila, Meksika, libana jasno vam je da se vlasnik maksimalno potrudio oko ove bašte. Iako on nije stigao da uživa, ostala je njegova vizija nama ostalima da se divimo.
Posetu, koju toplo preporučujem svima, planirajte u proleće ili ranu jesen, jer može da bude vrućina.
Ja sam bio u maju i sačekao me ovaj prizor sa terase – meduze.
Ako bih morao da izaberem šta je apsolutni must, kada se nadjete u blizini, onda je to poseta dvorcu Miramare.
Ime sve objašnjava.
Da li ste vi bili u dvorcu Mira Mare?
Da li sam nešto propustio?
Putovao I uživao,
Marko Veličković
