Ne računa se da ste bili u Sarajevu ako niste bar pola dana odvojili za posetu lokalitetu pod imenom Vrelo Bosne. To je je jedno od najpopularnijih izletišta Sarajlija…
Vrelo Bosne je zaštićeni spomenik prirode, kultivisan i uređen, tako da posetiocu ujedno pruža veliki ugodjaj i okrepljenje, koje veoma prija, posebno leti.
Kako doći do vrela Bosne?
Vrelo Bosne je od centra Sarajeva udaljeno oko 18 km i nalazi se u podnožju planine Igman. Do tamo će vam trebati manje od pola sata vožnje iz grada. Osim automobilom, ovu udaljenost možete preći i autobusom ili taksijem.
Kada izadjete iz vozila, nalazite se na početku Aleje Platana. Zasadjena je krajem 19 veka i čini je, navodno, 726 stabala javorolisnog platana.
Velika Aleja je zeleni tunel gde, pored platana, hlad pravi i lišće kestena. Ono takodje doprinosi da leti ovde bude veoma prijatno.
Aleju, koja predstavlja pravi koncentrat kiseonika i fenomenalne hladovine, možete preći na dva načina. Peške ili ovim slikovitim fijakerima, koji prevoze posetioce još od davne 1895 god.
Prvi fijaker je stigao sa Austrougarskim prestolonaslednikom, Franjom Ferdinandom.
Naravno, opcija sa fijakerima je potpuno nedostupna za osobe u kolicima, tako da smo naoštrili tabane i krenuli u šetnju. Staza je ravna i idealna za druge točkaše, rolere i bicikliste.
To i nije tako loše, jer su retke prilike da mogu da se šetam kroz ovako gusto drveće i uživam u prirodnim lepotama. Jedino što može da predstavlja teškoću je što je staza dugačka 3,5 km, pa još toliko u povratku, nije malo.
Zato, kada stignemo na odredište treba se dooobrooo odmoriti i relaksirati, jer dug je put do kola.
Na jednom delu staze, pogled vam se zakači za veoma lepe vile, koje svojim izgledom nagoveštavaju da su iz vremena Austrougarske vladavine Bosnom i Hercegovinom. Ovde je u letnjim mesecima bio centar društvenog života u Sarajevu.
Ali pre Bečlija, ovdašnjih lepota su bili svesni i stari Rimljani, kao i Osmanlije, koji su na ovim izvorima gradili banje.
Sve vreme nas prati potočić kao nagoveštaj onoga što sledi.
Park
Kako prilazimo lokaciji temperatura je sve prijatnija. Stižemo u park.
Vrelo Bosne se sastoji od više manjih ostrva, povezanih drvenim mostovima.
To je park, ispresecan jezercima i potočićima, izmedju kojih se nalaze brojni izvori i ostrvca.
Prostire se na površini od 603 hektara i predstavlja stanište za razne životinjske vrste. Naročito pastrmke, patke, labudove i veverice.
Reka Bosna, dužine 270 km, celim svojim tokom prolazi kroz Bosnu i Hercegovinu. Zbog male prosečne dubine od 1 do 3 m nije plovna i prilično je dosadna ali zato na svom vrelu nikog ne ostavlja ravnodušnim.
Ovde se svi potočići i rečice ulivaju jedan u drugi praveći mrežu vodotokova kristalno čiste i arktički hladne vode, koja preseca livade i šume.
Kažu da se voda može piti iz svih izvora, pa nije ni čudo da Sarajlije imaju odlično pivo. Voda je neobično hladna, kako se u narodu kaže, “trnu zubi”.
Izvorište reke krase prelepa jezera, kojima plivaju ribe i plove labudovi. Ostrva su obrasla zelenilom.
Kompleks je uređen, ograđen, staza je pošljunčana i savladiva za osobe u kolicima. Ne možete prići baš svakom ćošku ovog velikog parka ali i ovo vam je dovoljno za uživanje.
Ako se umorite, tu su postavljene brojne klupe za sedenje. Ako vas uhvati kiša tu su natkrivena odmorišta, dečija igrališta, a mogu se naći i ovakve stvari.
U centralnom delu nalazi se restoran u kome se može pojesti sveža pastrmka, upecana na licu mesta.
Ukoliko vam je samo do užine, ovde vam je u ponudi kuvani kukurz od koga sam očekivao više.
Zaključak
Vrelo Bosne je otvoreno za sve posetioce svakog dana od 09 do 21 h. Predstavlja omiljeno izletište Sarajlija i poseti ga godišnje skoro 200000 turista. Ja sam bio jedan od njih. Mogu da potvrdim da treba doći i upoznati se sa ovim prirodnim lepotama, koje se nalaze tako blizu Sarajeva.
Da li ste vi bili u Vrelu Bosne?
Da li sam nešto propustio?
Putovao i uživao,
Marko Veličković
