“Brod je najsigurniji u luci, ali nije za to napravljen”.

 

Ovaj blog je posvećen putovanjima i dobroj hrani iz ugla nekog ko se vozi u invalidskim kolicima. Imam 30 godina i od rodjenja se družim sa ‘simpatičnom’ spinanlo mišićnom atrofijom koja mi je oduzela mnogo toga ali me nije sprečila da postanem diplomirani inženjer informacionih tehnologija i pasionirani ljubitelj dobrog zalogaja, putnik i šahista a igrice su moj zen.

Volim da istražujem zemlje, mesta, restorane u sopostvenom ritmu  uz veliku pripremu i organizaciju, prikupljanje informacija i istraživanje jer putovanje u kolicima nije baš piknik. Srbija je moja zemlja i ja je volim ali nije baš najsrećnije mesto da se kroz nju kotrljate. Zato i želim sa ovim blogom da nešto  i zajedno promenimo. potrebno je samo malo dobre volje.

Na ovom mestu nećete naći skakanje bandžidžampom, plivanje sa ajkulama ili skakanje sa padobranom, adrenalin i ja smo u svadji od mog rodjenja  ali možete da pronadjete pričice o slow avanturama, slow hrani  kao i o nekim stepenicama ili nekom pokvarenom liftu ili  o nekom nedostupnom vidikovcu koji mogu da vam zagorčaju život. Zato se ja trudim da gledam samo ono što mogu da uradim.

Nažalost  u Srbiji ima više mesta na koja ne mogu da idem nego što mogu i na neka od njih ću i skrenuti pažnju. Možda se nešto i promeni.

Nadam se da ćete uživati koliko i ja!

Ja sam Marko, diplomirani inženjer informacionih tehnologija, šahista, bloger i volim Srbiju.

Hajde da je menjamo!