Blizina Grčke, 500 godišnja vladavina otomanske imperije, izlaz na more, sve je to uticalo na oblikovanje albanske kuhinje…
Albanija pripada balkanskim zemljama, i mi sa njom delimo razna jela, kao što su: sarme, punjene paprike, sarmice od vinovog lista, punjene tikvice, razni djuveči, sutlijaši, baklava i tako redom.
Zato ću izdvojiti neke specijalitete, koji su mi se učinili drugačijim, a opet podjednako ukusnim. Njih treba da probate kada se nadjete u Albaniji.
Doručak u Albaniji, koji se ne vidja često na našim prostorima je su petule, slasni, krckavi uštipci neutralnog ukusa, koje možete kombinovati kao slane i slatke.
Možete početi sa slanim uz dodatak pršute, sira, i slanih namaza, a zatim preći na nutelu ili džem. Kombinacija je bezbroj.
Takodje, ako istražujete dalje, morate da probate i birek, koji dele svi balkanski narodi. Sastoji se od nekoliko slojeva tankog testa izmedju kojih je sir, meso, spanać, ili nešto treće.
Za razliku od naših, albanski birek je prilično tanak. Uz ovo se pije razredjeni i osvežavajući jogurt pod imenom dal.
Nešto drugačije što morate probati u Albaniji je lakror, veoma ukusna pita, koja se od bireka razlikuje po tome što je testo deblje. Što se punjenja tiče, može biti sa sirom, sa mesom, spanaćem ali i prazilukom.
Ovo je bio moj omiljeni albanski doručak.
Probao sam i arapas, albanski kačamak, koji se pravi od kukuruznog brašna, maslinovog ulja, putera, i sira.
Zahvaljujući kozjem siru veoma je intezivnog ukusa. Nekada ovaj kačamak posluže kao prilog uz jagnjeće pečenje, a nekad je preliven uprženim jagnjećim iznutricama.
Od plivanja se ogladni pa treba potražiti ručak.
Ako zaista želite da pronadjete tradicionalno albansko jelo onda naručite tave kosi i nećete se pokajati.
To je jagnjetina zapečena u kiselom mleku. Servira se sa salatom i hlebom. Veruje se da je jelo nastalo još 1452. god. kada je otomanski sultan Mehmed II osvajao Elbasan.
Sultanovi kuvari su koristili jednu vrstu gustog jogurta da mariniraju jagnjeće meso zajedno sa začinima. Da ne bi bacali marinadu koristili su ostatke od jagnjećeg pečenja, koji se sa marinadom zapeku u rerni i tako je nastala čuvena kaserola danas poznata pod imenom tave cosi.
Ponegde je zovu tave Elbasan jer je nastala na tom području, a odatle se dalje raširila i po celoj Turskoj. Mi imamo nešto slično, a to je jagnjetina u mleku. Lokalci ponekad zamene jagnjetinu sa piletinom ali to je onda potpuno drugo jelo.
Veruje se da je ovo jelo bilo servirano i ocu albanske nezavisnosti Ismail Kemaliju tokom posete Vljori 1912. god. kada je proglašena albanska nezavisnost. tako da ovo veoma ukusno jelo ima i bogatu istoriju.
Veliki uticaj Turske vidi se i po tome što je tokom otomanske vladavine, jagnjetina postala najčešće korišćeno meso u skladu sa islamskim običajima. Jednostavno začinjena jagnjetina je odličan obrok u svakoj prilici.
U Albaniji se povrće mnogo jede pa su ovde punjene tikvice, dolme, paprika, sarmice uobičajena pojava u kućnim uslovima. Grilovano povrće je zato često u restoranskoj ponudi.
Ukoliko želite nešto domaće naručite tavu sa pirinčem.
Zavisno od dodataka doneće vam vrelu glinenu činiju, koja se puši i ne dozvoljava vam da odmah zaronite kašikom.
Kao salatu i ovde se puno jede tarator.
Treba probati i domaće pivo. Najpoznatiji brendovi u Albaniji su Korca i Elbasan.
Pošto je italijanska obala blizu, česti su trajekti, koji dovode italijanske turiste, pa je i restoranska ponuda u skladu sa tim. Tako su ovde zaživeli riba, plodovi, mora ali i pice i špagete.
Špagete i pice su uobičajene i dobro ih prave, pa eto probao sam.
Pica je bila odlična ali sam na nju čekao 45 min zahvaljujući “odličnoj” kelnerskoj usluzi.
Bogata ponuda ribe se podrazumeva, a ono što je još bolje, cene su pristupačne. Možete u malim tavernicama da izaberete ribu iz sanduka, koju vam oni ispeku.
Ribu ili jedete na licu mesta ili je nosite kući. To je najbolji način jer onda izbegavate kelnera.
Ako želite da se zasladite potražite trileće, koja nije autentično albanski kolač ali su ga učinili svojim tako što su ga za razliku od originala prelili sa karamelom.
Odlična kombinacija.
Zaključak
Ovo su samo neke od djakonija, koje sam stigao da probam. Albanska kuhinja ne koristi mnogo začina, i oslanja se na originalan ukus i svežinu domaćih sastojaka. Dobro se jede u Albaniji i ako ne budete pazili, vratićete se sa kojim kilogramom viška.
Šta ste vi probali u Albaniji?
Da li sam nešto propustio?
Putovao i uživao,
Marko Veličković