Nica je jedan od onih gradova, koji vas odmah ubedi da je život lepši kada imate more ispred sebe, sunce iznad glave i dovoljno vremena da nigde ne žurite…
Nica ima još jedan adut: luku i brdo iznad grada, sa pogledom zbog kog ćete vrlo brzo oprostiti svojim nogama sve ono što ste im priredili usponom.
Ja sam, doduše, imao još jedan detalj za razmatranje – kolica.
Dok drugi turisti gledaju gde će na kafu, ja povremeno gledam gde je sledeća rupa na pločniku. Oni razgledaju izloge, ja razgledam ivičnjake. Svako ima svoj turistički program.
Ali Nica je grad koji vredi istražiti i kada se krećete na četiri točka.
Luka u Nici je savršeno mesto za početak. Ništa ne govori „stigao sam na Azurnu obalu“ kao šetnja kroz luku u Nici.
Široke ulice, more, brodovi, palme i ona posebna atmosfera Azurne obale zbog koje vam čak i obična šetnja izgleda kao scena iz filma. To što ste do luke stigli savršeno prilagodjenim tramvajem, a ne privatnim helikopterom ne kvari opšti utisak, naprotiv.
U luci ima svega – od malih brodića do jahti, koje izgledaju kao da su vlasnicima dosadile kuće, pa su kupili još jednu, samo plutajuću.
Tu je glavni sport nas običnih smrtnika da procenimo koliko moramo da radimo da priuštimo neku od njih. Većina ubrzo odustane od računanja. Umesto toga, stanemo ispred najveće i slikamo se kao da je posedujemo.
Dok šetate, lako je izgubiti pojam o vremenu.
I u sred ovog luksuza naići ćete na Fiću.
Skulptura popularnog Fiće (odnosno originalnog modela Fiat 500) u Nici nosi zvaničan naziv „Nedelja u Nici” Smeštena je na atraktivnoj lokaciji u staroj luci (između brda Kasl Hil i luke Limpija, na trgu Gajnmer) i predstavlja omaž porodičnim odmorima, bezbrižnosti i nostalgiji za 1960-im godinama.
Skulptura prikazuje legendarni automobil u prirodnoj veličini, kompletno opremljen za odlazak na plažu. Na krovu i oko njega nalaze se detalji poput suncobrana, prenosivog frižidera, guma za plivanje, pa čak i žutog bicikla (koji je dodat kao posveta čuvenoj trci Tur de Frans).
Umetnik je inspiraciju pronašao u sopstvenim porodičnim uspomenama na odlaske na more. cela skulptura je izlivena od aluminijuma. Ovaj materijal je izabran jer je otporan na koroziju i morsku so, što mu omogućava da trajno „parkiran” prkosi vremenskim uslovima pored samog Mediterana.
Ova instalacija je jedno od najpopularnijih i najfotografisanijih mesta u ovom delu Nice.
Malo dalje nalazi se spomenik na kome su uklesana imena 3.665 građana Nice stradalih u Prvom svetskom ratu. Unutar spomenika se nalazi i skriveni relikviar u obliku bronzanog orla sa pločama palih vojnika.
Posle ozbiljnijih tema, vreme je da se vratimo onome zbog čega turisti ipak najčešće vade telefon iz džepa. A gde drugo nego kod čuvenog znaka.
Tu nastane četrdeset fotografija, na kojima je znak isti, more isto, ali je na svakoj drugačiji izraz lica. Dok čekam svoj red razmisljam:
„Kako da se namestim sa kolicima da znak bude u kadru, da ne smetam prolaznicima i da još izgledam normalno?“
To je već ozbiljna fotografija. Ali kada konačno uspete, imate dokaz. Bili ste u Nici.
I taman kada pomislite da je savršena ideja da nastavite laganom šetnjom uz more, Nica vam šapatom kaže:
„Hajde malo gore.“To „malo gore“ je čuveno brdo iznad grada, poznato kao Castle Hill – Colline du Château.
Meni se u glavi odmah pojavi mali sastanak kriznog štaba:
Kakva je podloga?
Koliki je nagib?
Ima li pristupačnog puta?
Ima li lift ili neka druga opcija?
Gde ćemo se vratiti ako put odluči da postane avanturistički?
Jer kolica imaju jednu zanimljivu osobinu: ne vole iznenađenja.
Naravno, postoje načini da se do vrha stigne bez ozbiljnog pregovaranja sa sopstvenim plućima. Lift se nalazi u podnožju i prilagodjen je osobama u kolicima.
Bez njega teško da bih mogao da uživam u ovom spektakularnom pogledu.
Sa vrha se pruža fantastičan pogled na Nicu, more, luku i okolinu. Grad izgleda kao razglednica koju je neko malo previše dobro namestio.
To je onaj trenutak kada pokušavate da napravite savršenu fotografiju.
Prvo slikate panoramu.
Onda sebe.
Onda sebe sa panoramom.
Onda još jednu, jer vam je na prethodnoj vetar napravio frizuru koju niste tražili. Na kraju, imate 47 fotografija istog pogleda i nijednu, koju možete da obrišete jer su sve lepe.
Gore se nalazi prijatno zelenilo ispresecano brojnim stazama, koje vode na razne strane.
Točkaši tu nemaju šta da traže, a ostali mogu da provere stanje svoje kondicije. Ja sam presrećan što sam se uopšte popeo. Gore duva neki povetarac, koji prijatno rashladjuje.
Nica je grad koji najbolje funkcioniše kada mu se prepustite. Nica je, izgleda, smislila savršenu kombinaciju: more za uživanje, luku za maštanje i brdo za proveru kondicije. A pogled sa Castle Hilla definitivno spada u tu kategoriju.
I iskreno, nije loše za jedan grad.
Ovaj dan je najbolje završiti samo na jedan način.
Ako vam se svidjaju moji putopisi počastite me sa kaficom. Dugme vam je u gornjem desnom uglu sidebar-a na stranicama.
Da li ste vi posetili Luku i vidikovac u Nici?
Da li sam nešto propustio?
Putovao i uživao,
Marko Veličković
