Hotel Negresko u Nici – simbol luksuza, istorije i Azurne obale - SKIP

Pregled Sadržaja

Kada se govori o Nici, teško je zamisliti čuvenu Promenade des Anglais bez jedne od njenih najprepoznatljivijih građevina – hotela Negresko…

Zamislite hotel u kojem je Salvador Dalí šetao sa gepardom, Paul McCartney pisao pesme, Michael Jackson vežbao ples, a Richard Burton zaboravio dijamantsku ogrlicu namenjenu Elizabeth Taylor. To nije scenario za film. To je istorija jednog od najpoznatijih hotela na Azurnoj obali – Negreska u Nici.

Sa svojom karakterističnom ružičastom kupolom, belom fasadom i raskošnim enterijerom, Negresko više od jednog veka stoji uz obalu Sredozemnog mora kao simbol elegancije, luksuza i francuske rivijere.

Njegova priča počinje početkom 20. veka, u vreme kada je Azurna obala postajala omiljeno okupljalište evropske elite. Tokom zime na Azurnu obalu dolazili su aristokrati, industrijalci i članovi kraljevskih porodica, tražeći blagu klimu, sunce i bogat društveni život.

Henri Negresko, hotelijer rumunskog porekla, je upravo u toj atmosferi video priliku. Želeo je da početkom 20. veka u Nici napravi hotel dostojan najbogatijih i najuglednijih gostiju Evrope.

Za realizaciju svog ambicioznog projekta angažovan je čuveni Édouard-Jean Niermans, jedan od najpoznatijih arhitekata Bele Epohe. Niermans je projektovao i druga značajna mesta tog perioda, među kojima su Moulin Rouge, Casino de Paris i Hôtel du Palais u Bijaric-u.

Izgradnja je počela 1911. godine, a hotel je otvorio svoja vrata početkom januara 1913. godine na adresi 37 Promenade des Anglais.

Kada je otvoren, Negresko je predstavljao vrhunac hotelskog luksuza.

Hotel je imao čak 420 soba, a ono što je tada bilo posebno impresivno jeste činjenica da su sobe bile opremljene sopstvenim kupatilima. Početkom 20. veka sopstveno kupatilo predstavljalo je ozbiljan tehnološki i luksuzni standard.

Zgrada je projektovana tako da prati oblik parcele, dok se u njenom centru nalazi velika unutrašnja prostorija natkrivena staklenom kupolom.

Upravo će taj prostor kasnije postati čuveni Salon Royal. Ako postoji prostor, koji najbolje predstavlja duh Negreska, onda je to ova dvorana.

U centru kupole nalazi se ogroman kristalni luster Baccarat, visok oko 4,6 metara, sastavljen od čak 16.800 kristala. Prema priči, luster je prvobitno bio naručen za ruskog cara Nikolaja II za Kremlj.

Zbog takvih detalja Negresko se više doživljava kao muzej i palata nego kao običan hotel.

Fasada i krovovi hotela proglašeni su istorijskim spomenikom 1975. godine, dok je čuveni Salon Royal sa svojom staklenom kupolom dobio zaštitu kao istorijski spomenik 2003. godine.

Sudbina hotela tokom Prvog svetskog rata

Iako je Negresko otvoren sa velikim ambicijama, njegov početak bio je dramatično poremećen događajima, koji su promenili Evropu.

Već 1914. godine, nakon izbijanja Prvog svetskog rata, hotel je rekviriran i pretvoren u vojnu bolnicu. Takva namena trajala je tokom ratnih godina, sve do 1918. godine.

Rat je ozbiljno pogodio poslovanje hotela. Posle rata Negresko se teško oporavljao, a njegov osnivač, Henri Negresko, je na kraju doživeo finansijski slom.

Nakon rata, hotel je promenio vlasnike i prolazio kroz različite faze.

Ali ni Drugi svetski rat nije zaobišao hotel.

Posle oslobođenja Nice, Negresko je američka vojska koristila kao rehabilitacioni objekat za svoje vojnike. Rekvizicija je završena 1947. godine.

Jedan od najvažnijih trenutaka u modernoj istoriji hotela dogodio se 1957. godine, kada je Negresko kupila porodica Mesnage. Posebno važnu ulogu imala je Jeanne Augier, koja će od hotela napraviti svojevrsni hram umetnosti i istorije.

Umesto da Negresko bude samo još jedan luksuzni hotel, Jeanne Augier odlučila je da ga ispuni umetničkim delima, antikvitetima i nameštajem iz različitih istorijskih epoha. Zahvaljijuci njoj, Negresko postaje hotel, u kojem umetnost nije samo dekoracija.

Zbog toga se u Negresku mogu pronaći enterijeri inspirisani različitim periodima – od Luja XIII i Luja XVI do modernije umetnosti. Svaka soba i apartman imaju drugačiji karakter, pa boravak u Negresku nije samo hotelsko iskustvo.

Posebno mesto u hotelu zauzima istorijski bar Le 1913. zbog koga sam i došao.

Dekor je ostao gotovo nepromenjen od otvaranja Negreska 1913. godine.

Popiti čašu šampanjca na ovom ikoničnom mestu je jedna od obaveznih stvari, koje morate uraditi kada ste u Nici pre šetnje Promenadom.

Upravo to sam i ja uradio. Ali nisam pio šampanjac.

Po ugledu na ostale, naručio sam specijalitet kuće: Legend Royal Negresco. Prepoznatljiva kreacija prvog glavnog barmena bara hotela „Le Negresko” (Le Negresco), gospodina Saporte.

Koktel čine Kirš, sirup od maline, kora pomorandže, šampanjac i zlatni listići. Ove listiće baš nisam video ali koktel je prijao.

I to je nešto od luksuza, koji sam tamo mogao da probam, ali zahvaljujući drvenom dekoru, bogatim tapiserijama, i bešumnim kelnerima osećao sam se na kratko kao deo istorije.

Tom utisku doprinosio je i jedan stari hrt za koga dugo nisam mogao da utvrdim da li je napunjen ili je živ.

Pošto retko ulazim na glavna vrata već sporedna, ovoga puta video sam i Bar Versaj gde se služe razne delicije.

Po izgledu i ponudi potpuno je opravdao svoje ime.

Čuveni gosti hotela Negresko

Tokom više od jednog veka, kroz Negresko su prolazile brojne poznate ličnosti iz sveta umetnosti, politike, sporta i zabave.

Salvador Dalí – jedan od najneobičnijih gostiju Negreska. Hotel navodi da je Dalí umeo da se šeta njegovim hodnicima sa gepedom na povocu.
Paul McCartney – tokom boravka u Negresku 1965. godine radio je na tekstu pesme „Fool on the Hill“, jedne od poznatih pesama Beatlesa.
Louis Armstrong – tokom prvog Nice Jazz Festivala 1948. godine boravio je u Negresku. Upravo je tamo čuo melodiju „C’est si bon“, koju je kasnije snimio na engleskom i pretvorio u međunarodni hit.
Michael Jackson – tokom 1980-ih boravio je u hotelu, a prema zvaničnoj priči Negreska, u njegovom apartmanu je promenjen parket kako bi mogao da vežba svoje plesne koreografije.
Elton John – delovi njegovog spota „I’m Still Standing“ snimani su u veličanstvenom Salon Royalu Negreska.
Richard Burton i Elizabeth Taylor – njihova priča je posebno filmska: hotel navodi da je Burton jednom prilikom u Negresku zaboravio dijamantsku ogrlicu namenjenu Elizabeth Taylor.
The Beatles – britanska grupa nalazi se na zvaničnom spisku slavnih gostiju hotela. Negresco ih ubraja među najpoznatije muzičke ličnosti koje su kroz njegovu istoriju boravile u hotelu.
Grace Kelly – hotel je među svojim istorijskim fotografijama izdvojio i princezu Grace od Monaka, a njegov zvanični sajt je navodi među poznatim ličnostima koje je Jeanne Augier lično dočekivala.
Charlie Chaplin – jedno od najvećih imena istorije filma nalazi se na zvaničnom spisku gostiju Negreska. Na istom spisku su i Cary Grant, James Dean, Marlon Brando, Clint Eastwood, Kirk Douglas, Ava Gardner i Gary Cooper.
Brigitte Bardot, Catherine Deneuve i Jean-Paul Belmondo – Negresco je bio posebno povezan sa francuskim filmom i Novim talasom. Hotel navodi upravo ova imena među glumcima koji su bili deo njegove filmske istorije.
Winston Churchill – britanski premijer i jedan od najpoznatijih državnika 20. veka takođe se nalazi na zvaničnom spisku gostiju Negreska.
Kraljica Elizabeta II – Negresco je ugostio i britansku kraljicu, kao i brojne druge članove kraljevskih porodica iz Evrope i sveta.
Frank Sinatra, David Bowie, Luciano Pavarotti, Céline Dion i The Rolling Stones – samo deo impresivnog spiska muzičkih zvezda koje hotel navodi u svom Guest Book-u.

Zašto je Negresko toliko poseban?

Postoje hoteli u kojima čovek samo prespava. A postoje i oni, koji postanu deo destinacije. Negresko je sačuvao svoj karakter i pretvorio sopstvenu istoriju u najvažniji deo identiteta. Zato poseta Negresku nije samo poseta hotelu. To je susret sa jednim vremenom koje više ne postoji.

I za osobe u kolicima, nemojte da vas odbiju stepenice na glavnom ulazu. Uvek postoji i neki bočni kuda ulaze točkaši i poneki Vipovci. Samo se javite portiru.