Belvedere je veličanstveni barokni kompleks, čuva jednu od najskupljih slika na svetu i ima veoma fotogeničan park. Uostalom tako je i dobio ime jer „belvedere“ na italijanskom znači lep pogled. Ovo su dovoljni razlozi za posetu pa kud svi tu i ja…
Kako je nastao Belvedere
Kada neko u 14 velikih bitaka reši sve probleme svoga cara onda nesumnjivo sledi nagrada.
Belvedere ne bi postojao da nije bilo Eugena Savojskog čuvenog vojskovodje. Eugen Savojski je rodjen kao peto dete u porodici visokog pariskog aristokrate u 17. veku. Buntovan po prirodi odbio je namenjenu mu crkvenu karijeru u Francuskoj i emigrirao je u Austriju u potrazi za poslom. U to vreme kralj Leopold I tražio je svu moguću pomoć za odbranu od nadiruće otomanske imperije. U njegovoj vojsci Savojski je postao jedan od najvažnijih generala Austrije zahvaljujući svojim vojnim veštinama i velikoj hrabrosti. Na bojnom polju bio je u prvim redovima i bio je ranjen nekoliko puta. Služio je tri Habsburška vladara, porazio otomansko carstvo kao i francuskog kralja Luja XIV.
Posle ovoga jasno je zašto je Eugen Savojski dobio na poklon jednu od najlepših parcela pored Beča.
Belvedere kompleks
Savojski je dao sve od sebe da kompleks, koji je počeo da gradi oko 1700. god van grada oslikava njegov visoki položaj u društvu. Nije štedeo, a nije ni morao i tako su nastale dve palate, jedna rezidencijalnog tipa, a druga za pokazivanje sa impresivnim parkom izmedju.
Danas su ove dve celine prepoznatljive kao Gornji i Donji Belvedere.
Gornji Belvedere
Gornji Belvedere završen je 1722. god kao reprezentativna palata princa Eugena.
Već sa ulaza jasno vam je da vlasnik nije patio od lažne skromnosti. Grandiozno stepenište sa lampama od kovanog gvoždja su prava najava za ono što vas čeka.
Za osobe u kolicima postoji lift koji će vas odvesti do Mermernog Hola.
Kada vam se slegnu utisci kroz prozore ove prostorije možete da pogledate na baštu i uživate u njenoj lepoti iz drugačije perspektive.
Palata takodje sadrži i malu kapelu, u koju možete da virnete kroz stakleni zid.
Takodje tu se nalazi i Mesersmitova kolekcija glava.
16 god nakon smrti slavnog vojskovodje Marija Terezija je otkupila zgradu i 1781. god otvorila galeriju. To je jedan od prvih javnih muzeja na svetu.
Danas se ovde nalazi stalna izložba, koju čine platna iz baroka, neoklasicizama i bidermajer perioda. Moderni period predvode takva imena kao što su: Klimt, Sile, Kokoska, Rodin, i dr..
Glavna zvezda ove kolekcije je kolekcija Gustava Klimta iz njegovog zlatnog perioda sa čuvenom slikom Poljubac, koja je nastala u periodu 1907-1908 god. Na njoj je prikazan Klimt i njegova muza, Emili Floge, u ljubavnom zagrljaju. Smatra se jednom od najznačajnijih primera artnuvo stila i definitivno jednim od najskupljih austrijskih dela.
Prikazana je prvi put na izložbi 1908. god i tada ju je upravo za Belvedere kupio austrijski ministar obrazovanja i kulture.
Ovo je najpopularnija slika u muzeju i gužve, koje se stvaraju ispred nje mogu da budu velike. Medjutim, samo platno je prilično veliko 1,8m puta 1,8m tako da se lepo može posmatrati i iz daljine.
Slikanje je dozvoljeno bez blica.
Donji Belvedere
I donja palata je uredjena pod motom: „skromnost je slabost“, pa se i tu mogu naći zlatni kabinet, mermerna galerija, sala groteski…
Ovde su smeštene slike srednjevekovne umetnosti i ranog baroka kao i postavke, koje se stalno menjaju. Ovde se nalaze i oranžerija, štale i privatne bašte.
Park
Kaskadni park na tri nivoa povezuje gornji i donji Belvedere. Ako osoba u kolicima želi da obidje i jedan i drugi muzej neće moći to da uradi kroz park kao sav običan svet. Umesto toga moraće da izadje i potraži ulaz sa donje strane.
Inače visinska razlika izmedju Gornjeg i Donjeg Belvederea iznosi 27 m, tako da vam preporučujem da obilazak počnete od Gornjeg i da se spuštate ka Donjem Belvedereu.
Belvederea bašta sadrži sve odlike barokne bašte kao što su simetrične šare, brižljivo ošišane ivice, fontane i skulpure. U bašti se nalaze skulpture nimfi, sfinksa i drugih mitoloških bića ali nekih novijeg datuma.
Najlepši pogled na baštu je sa gornje palate jer iz ptičije perspektive možete da uživate u baroknim šarama.
Bašta je najlepša od maja do septembra ne samo zbog cveća već i zbog fontana.Ulaz u baštu se ne plaća i radi svaki dan.
Sve barokne bašte liče jedna na drugu, a sve zajedno liče na Versaj zato što je autor ove bašte Dominique Girard učenik čoveka, koji je konstruisao bašte u ovom francuskom dvorcu.
Većina ljudi se fokusira na teren izmedju dve palate ali iza gornje palate postoji takodje jezero, koje je odlično mesto za fotografisanje.
Kako doći do Belvedere-a
Tramvaj D i tramvaj 71 prolaze pored zidina palate, pa vam je to najbolje prevozno sredstvo. Takodje, ako ste obilazak počeli od donje palate možete iskoristiti tramvaj D da vas dve stanice popne do gornje palate ako se otežano krećete.
Karte
Belvedere je otvoren cele godine.
Ukoliko ste osoba sa invaliditetom, pratilac placa povlascenu kartu za ulaz vidi sajt. Ako želite obe palate da obidjete onda je najbolje da uzmete kombo kartu.
Ako ne želite da kupujete unapred kartu može se desiti da dobijete time slot i da morate da čekate.
Čekanje ćete da smanjite ako izbegnete vikend i ako na lokaciju dodjete oko 9.30 kada obično otvaraju.
I najvažnije ako želite da imate nezaboravne slike iz Belvederea pratite vremensku prognozu jer ne želite kišu, koja u Beču ume da iznenadi.
Zaključak
Belvedere je impresivna lokacija, koju morate posetiti. Kočoperni Eugen Savojski bi prilično uživao da može da vidi kolone ljudi, koji se tiskaju da udju u njegovu palatu.
Ako vam se svidjaju moji putopisi počastite me sa kaficom. Dugme vam je u gornjem desnom uglu sidebar-a na stranicama.
Da li ste vi posetili Belvedere?
Da li sam nešto propustio?
Putovao i uživao,
Marko Veličković
