Van uobičajenih turističkih staza, a opet blizu glavnim atrakcijama kao što su Karlov most ili Stari grad, nalazi se zgrada modernog izgleda, koja odstupa od uobičajenih normi i privlači pažnju svojim izgledom…
To je Zgrada koja pleše, arhitektonski veoma atraktivna gradjevina puna simbolike. Zato ako se nadjete u ovom delu grada, evo šta treba da znate i vidite.
Šta čini ovu zgradu jedinstvenom?
Predstavlja moderno arhitektonsko remek delo, koje ima neobičan futuristički oblik. Izgleda moderno i danas.
Iako je završena još 1996. god i danas predstavlja jednu od atrakcija Praga kao predstavnik nove češke arhitekture.
Po čemu je Zgrada koja pleše jedinstvena?
Svojom uvrnutom konstrukcijom podseća na dva igrača u pokretu iako je njena originalna simbolika potpuno drugačija.
Sastoji se iz dve kule, od kojih jedna liči na žensku figuru, a druga predstavlja muškog igrača. Muška figura je oličena u zgradi, koja je napravljena od čvrstog materijala, a ženska figura je napravljena od stakla
Šta simbolizuje Zgrada koja pleše?
Njen neobični oblik treba da ilustruje tranziciju češkog drustva iz komunizma u kapitalizam.
Ideja je da jedan deo bude predstavljen kao statični, a drugi je lepršav i dinamičan. Udruženi, zajedno su jači. Danas je Zgrada koja pleše simbol dolaska demokratije i slobode tokom 90-ih godina prošlog veka.
Koje je pravo ime Zgrade koja pleše?
Pravo ime zgrade je „Nationale Nederlanden building“, a zbog svog izgleda dobila je nadimak Džindžer i Fred po čuvenom američkom igračkom paru, koji je žario i palio u Holivudu početkom 20 veka.
Kasnije je taj nadimak napušten. Danas je lokalci zovu i Pijana zgrada zbog svoje uvrnute konstrukcije, koja se naginje ka reci Vltavi.
Koliko je visoka Zgrada koja pleše?
Zgrada zahvata površinu od 5000 metara kvadratnih rasporedjeno na osam nivoa.
Od čega je izgrađena Zgrada koja pleše?
Izgradjena je od metala, stakla i betona. Ova uvrnuta konstrukcija postignuta je korišćenjem 99 betonskih panela, od kojih svaki ima drugačiji oblik i dimenzije. Na vrhu zgrade nalazi se metalna struktura karakterističnog oblika pod imenom Meduza.
Šta vas očekuje unutra
Iako na prvi pogled zgrada ne deluje tako, ona je danas hotel ali i mesto gde se dešavaju razne izložbe, kao i konferencije. Tu je i restoran na zadnjem spratu ali sve terase, zbog kojih većina turista ulazi u zgradu, su nepristupačne osobama u kolicima. Pošto ne idem tamo gde sam nepoželjan ja sam svoju radoznalost zadovoljio pogledom spolja.
Pošto je ona ujedno i hotel, možete da uzivate u ovom pogledu ceo dan i noć. Jedino je nezgodno što u bilo koje doba dana može se desti da kad god pogledate kroz prozor ugledate mnoštvo ljudi, koji kao da slikaju vas.
Istorija Praške Zgrade koja pleše
Ova sedmospratnica nalazi se na mestu, koje je teško bombardovano od strane Saveznika tokom 1945. god. Nekoliko decenija ovo zemjlište je stajalo nesikorišćeno sve do Plišane revolucije 1989. god. Tada je Vaclav Havel, kao poslednji predsednik Čehoslovačke i prvi predsednik Češke republike, zamislio ideju o jedinstvenom modernom centru gde će se dešavati važni društveni i kulturni dogadjaji.
Medjutim, prvobitni Havelov plan nije se ostvario jer je kompanija Nationale-Nederlanden, koja je sponzorisala ceo posao, imala druge planove i tražila da se prostor pretvori u kancelarije.
Arhitektonski dvojac Vlado Milunić i američko kanadski arhitekta Geri pristali su da projekat prilagode ovoj nameni. Pošto su sredstva bila veoma izdašna dozvoljeno im je da budu veoma kreativni i tako je nastala ova zgrada u veoma neobičnom i kontroverznom stilu i to u oblasti prepunoj baroknih i art nuvo gradjevina.
Nisam arhitekta ali meni nekako ne strči i ne smeta ova moderna u srcu klasike. Šta vi mislite?
Gradnja je počela 1992. god, a završena četiri godine kasnije, tačnije 1996. Od tada je postala još jedan od simbola grada što, pored mnoštva atrakcija, sigurno nije bilo lako. Čak se nalazila i na češkom novcu.
Zgrada se nalazi na veoma prometnoj raskrsnici, pa ako želite dobre fotografije, morate birati vreme kada da je posetite.
Najbolje rano ujutru ili vikendom. Noć takodje može biti interesantna za fotografisanje. Ja se nisam držao ovih pravila i zato je većina slika iz daljine gde je po meni najlepši pogled.
Zaključak
Zbog ove zgrade ne bih prešao pola grada da je obidjem, ali pošto se uklapa u trasu, na kojoj su neke druge atrakcije, lepo je što sam se našao ovde. Pošto sam sve ovo saznao i video vreme je da napunim baterije i otkotrljam se u druge delove grada, koji čekaju na mene.
Da li ste posetili Zgradu koja pleše?
Da li sam nešto propustio?
Putovao i uživao,
Marko Veličković
