U našoj kući pije se mnogo soka od zove. Kao što je opšte poznato, zova ne može da se kupi na pijaci nego mora da se ubere ukoliko nemate svog dilera (baku, deku, tetku na selu itd)…
Pošto mi takve, na žalost nemamo, mora se ići u potragu…
Da bi ubrali čistu zovu morate van grada i van utabanih staza kako bi sok bio mirisan i zlatno žut. Morate da nadjete ovakve puteve kojima se redje ide jer zova voli baš takve.
Da ste na pravom ekološkom putu i da će sok biti proverenog kvaliteta bićete sigurni i kada se desi da vidite ovakve stvari.
E sad, ovakav put mora negde i da vodi, mislim nije tu samo zbog zove.
Ovaj put odveo nas je do dvorca Fantast. Kod nas se svašta zove dvorac jer ih baš i nemamo ali ovaj baš liči.
Inače u dvorac u koilcima nije moguće ući na glavni ulaz. Ja sam ušao kroz kapiju za koju sumnjam da je služila za kočije i konje, pa eto ko se snadje……
Ovaj dvorac se nalazi 15 km od Bečeja, 70 od Novog Sada i 160 od BGD.
Napravio ga je Bogdan Dundjerski iz inata da bi ostalima pokazao da nije bankrotirao a pri tome legenda kaže da nijednu noć nije prespavao u istom.
Počeo je da ga gradi u 57 god. Plan dvorca bio je u njegovoj glavi a kako bi tajne ostale tajne, dvorac su gradili majstori dovedeni iz Češke.
Pri gradnji iskopavano je mnogo zemlje pa se sumnja da postoje mnogi neotkriveni tajni hodnici koji su povezivali dvorac sa obližnjom ergelom.
Dodatnoj misteriji doprinosi i nelogičan raspored prozora kao i čudan stil gradnje.
Bogdan Dundjerski je u životu voleo tri stvari. Konje, vino i žene i to bas tim redom pa nije ni čudo da je dvorac dobio ime po konju koji se zvao Fantast koji je Bogdanu priredio mnoge radosne trenutke.1932 pobedio je u tri trke na beogradskom hipodromu i sahranjen je na imanju.
Njegova Lobanja i butna kost se navodno i dan danas čuvaju u jednoj od vitrina dvorca, ali ja nisam bio u prilici to da potvrdim.
Postoji kula čijim se stepeništem možete popeti, ako niste u kolicima, i budete počastvovani sa ‘fantast’-ičnim pogledom.
Ja sam ga video iz druge ruke. Priča se da je gdin Dunderski one koje nije voleo sa posebnim je zadovoljstvom vodio na kulu jer su mu uvek postavljali isto pitanje “Dokle je vaše?” a on im je odgovarao,”Dokle ti pogled seže i još malo više”.
Velika strast gdina Dundjerskog bile su i žene, a najveća je bila Mara Dinjaski, žena njegovog kovača kome je bogato nadoknadio gubitak. Priča se da se Mara kupala u mleku u bazenu dvorca, sa njom je živeo do svoje smrti.
Gdin Dundreski je ostavio testament da posle smrti dvorac bude poljoprivredna akademija kojom će upravljati Matica srpska ali kako to obično biva planovi se retko kad ostvare.
Došli su komunisti i sve u dvorcu bilo je razneseno i uništeno. Priča se da su držali čak i ovce u nekim prostorijama. Od originalnog dvorca ostali su samo pod i vrata.
Danas se u dvorcu nalazi nešto kućnog nameštaja Dundjerskih, izmedju ostalih i klavir na kome je svirala nesrećna Lenka Dundjerski.
Pored dvorca nalazi se kapela u kojoj je sahranjen Bogdan Dundjerski.
Oslikao ju je njegov veliki prijatelj, čuveni slikar Uroš Predić.
Trebalo je da i on bude tu sahranjen ali njegovi naslednici su imali drugačije planove. Ikonostas je opljačkan a na presotalim ikonama od kojih jedna predstavlja Bogorodicu ,smatra se da je radjena po liku njegove velike ljubavi Mare.
Najveća strast Bogdana Dundjerskog bila je jahanje o čemu svedoči ova ergela.
Ja sam se upoznao sa nekima od njih.
Toga dana padala je kiša pa su konji prišli bliže ogradi i tako je došlo do ove interesantne konverzacije.
Vikendom je ovde strašna gužva a ja sam imao sreće, tako da sam imao dvorac samo za sebe jer su meteorolozi najavili kišu.
Kao što sam već rekao nisu slagali.
Moram da napomenem da je dvorac sada zatvoren na duže, a ja eto, prelistavam ove uspomene i srkućem sok od zove.
Da nismo išli za džabe svedoči i ova slika.
Da li ste vi bili do Fantast dvorca?
Da li sam nešto propustio?
Putovao i uživao,
Marko Veličković
