Ako se nadjete u Beču, gotovo je nemoguće da ne primetite veličanstvenu zgradu Parlamenta Austrije…
Smešten na čuvenom bulevaru Ringstrase, ovaj impresivni objekat nije samo mesto gde se donose zakoni već je i pravi arhitektonski dragulj.
Zgrada parlamenta potiče iz 19. veka podignuta je na mestu nekadašnjih gradskih zidina. Pošto se grad proširio pojavila se potreba za ozbiljnim planiranjem. Razvila se oštra debata izmedju predstavnika vojske i civilnog društva. Tu debatu je presekao car Franc Josif, koji je naredio da se 1857. god gradske zidine sruše i oslobodi zemljište za dalje širenje grada.
To je omogućilo i brojnim investitorima da podižu grandiozne gradjevine duž Ringštrase bulevara, koji je konačno smišljeno povezao raštrkane ulice tadašnjeg Beča u jednu celinu.
Tako je jednom nedemokratskom odlukom oslobodjen prostor za podizanje Parlamenta, koji treba da predstavlja simbol demokratije.
Na prvi pogled, zgrada Parlamenta izgleda kao da pripada antičkoj Grčkoj. I to nije slučajno. Projektovao ju je arhitekta Theophil Hansen u 19. veku, inspirisan grčkom arhitekturom, jer je demokratija kao ideja potekla upravo iz stare Atine.
Kamen temeljac postavljen je 1874. god, a zgrada je završena 1883. god. Arhitekta Teofil Hansen čija ćete mnoga druga veličanstvena dela naći po Beču, smatrao je zgradu Parlamenta svojim životnim delom. Pored projektovanja zgrade čija je površina 14 000 m², on je osmislio ceo enterijer, sve do nameštaja. Arhitekta je umro u Beču u 77. godini života 17. februara 1891. godine.
Ispred zgrade dominira statua boginje Atine, simbola mudrosti, kao tihi podsetnik političarima šta bi trebalo da ih vodi u donošenju odluka.
Mnogi su primetili da Atina ne gleda direktno ka zgradi parlamenta, već blago u stranu. Tokom godina pojavila se šala da je “okrenula glavu” jer ne želi da gleda šta političari rade unutra. Naravno, to nije bila namera arhitekte Hansena, ali je ova interpretacija postala popularna među lokalnim stanovništvom.
Zgrada je u prvo vreme bila sedište Carskog veća jer je u vreme podizanja Austrija uveliko bila monarhija.
Kasnije ovde su počele da se organizuju debate izmedju Nacionalnog i Federalnog veća. Debate su se održavale veoma često, skoro 280 sesija godišnje.
Debate su bile veoma burne pa je čuveni pisac Mark Tven, koji je u Beču proveo nekoliko godina zapisao:
„Ovde u Beču, u ovim poslednjim danima 1897. godine, krv nema prilike da stagnira. Atmosfera je prepuna političkog elektriciteta. Svi razgovori su politički; svaki čovek je baterija i emituje plave varnice kada ga naterate da razgovara o uobičajenoj temi. Svako ima mišljenje i govori vam otvoreno i ljuto.“
Možda je to i zbog toga što su tadašnji poslanici dolazili iz različitih naroda i govorili su različitim jezicima: nemački, mađarski, češki, poljski i mnogi drugi. Rasprave su često bile toliko haotične da su prevodioci jedva uspevali da prate tok diskusije. Postoji anegdota da je jednom predsedavajući morao da prekine sednicu jer niko više nije bio siguran na kom se jeziku uopšte vodi rasprava.
Tokom 20. veka, zgrada parlamenta preživela je i teške trenutke. U vreme Drugog svetskog rata bila je značajno oštećena bombardovanjem.
Nakon rata, obnova je trajala godinama, a jedna od priča kaže da su neki delovi enterijera rekonstruisani koristeći stare fotografije i čak sećanja radnika koji su pre rata radili u zgradi.
Danas je ovde središte demokratski izabranog parlamenta i mesto gde se donose najvažnije odluke za državu.
Renoviranje
Tokom 2014. god doneta je odlika da se posle skoro 130 god od postojanja zgrada Parlamenta renovira. Tokom tog procesa cilj je bio da se očuva istorijski izgled ali i da se modernizuje prostor.
U tome se i uspelo pa sada u zgradi parlamenta imate savršen spoj tradicije i savremenosti.
Tokom radova, radnici su navodno naišli na poruke svojih prethodnika, pa su to učinili i oni ostavivši neku vrstu svog potpisa za sledbenike.
Parlament je danas zgrada bez barijera, moderna i orijentisana na usluge. Zgrada sada ima pristupačniju tehnologiju i usluge za osobe sa invaliditetom.
Takođe je napravljen novi centar za posetioce, Demokratikum. 27 interaktivnih medijskih stanica pruža informacije o istoriji i strukturi austrijske demokratije.
Ovde možete glasati o pitanjima koja su se zaista obrađivala u Parlamentu i uporediti svoje odgovore sa rezultatima izabranih predstavnika.
Tokom moje posete nisam mogao da se otmem utisku da se jako radi na tome da se proces odlučivanja i donošenja zakona potpuno demistifikuje i što više približi običnom čoveku.
Znanje se može dodatno proširiti u biblioteci sa čitaonicom.
Parlamentarna biblioteka je najveća specijalizovana politička biblioteka u Austriji. Omogućava pristup znanju, koje se sakupljalo tokom 160 godina.
Sednice Nacionalnog i Saveznog veća u sali mogu se besplatno pratiti iz zastakljene galerije. Takođe je besplatan raznovrstan spektar vođenih tura. Postoje razne fokusne tačke, kao što su političke institucije, ali i arhitektura ili mnoga umetnička dela, koja su se preselila u Parlament nakon renoviranja.
Tako možete, na primer, videti redove starih hrastovih stolova gde su predstavnici iz Bohemije bacali bočice mastila na svoje kolege iz drugih zemalja habzburške monarhije i obrnuto.
Poseta
Austrijski Parlament je zgrada svih njenih gradjana pa čak i turista.
Ono što mnogi ne znaju jeste da se Parlament može i posetiti. Organizuju se ture tokom kojih može da se zaviri u sale gde se donose ključne odluke, ali i da se nauči više o političkom sistemu Austrije. Čak i ako politika nije vaša stvar, sama arhitektura i istorija ovog mesta ostavljaju snažan utisak.
Da bi ste ušli potrebna su vam važeća dokumenta. Pravila za posetu najbolje je naći na oficijalnom sajtu da ne bi ste bili iznenadjeni.
Kada prođete kroz obezbeđenje nastavite u centar za posetioce u prizemlju i uzmite privezak sa info pulta. Takođe će vam reći gde da sačekate vodiča.
Zaključak
Parlament je više od institucije – to je mesto, gde ideje postaju zakoni i gde se oblikuje budućnost jedne zemlje. Nemojte ga propustiti. Zgrada austrijskog parlamenta je impresivna znamenitost koja odražava političku istoriju i arhitektonsku eleganciju Austrije.
Ako vam se svidjaju moji putopisi počastite me sa kaficom. Dugme vam je u gornjem desnom uglu sidebar-a na stranicama.
Da li ste vi posetili Bečki Parlament?
Da li sam nešto propustio?
Putovao i uživao,
Marko Veličković
