Kruzing na Vltavi je nešto najbolje što možete da uradite tokom svoje posete Pragu…
Uvek kada sam u poseti nekom gradu trudim se da ispoštujem princip: zemlja, vazduh i voda. Ovoga puta na redu je reka Vltava i to iz nekoliko razloga. Vltava je najduža i najvažnija reka u Češkoj. Ona počinje svoje 300 km dugačko putovanje u gustoj Bohemijskoj šumi sve do svog ušća u reku Elbu kod grada Melnka, koji se nalazi na 40 km od Praga. Kroz oblast Praga, Vltava teče u dužini od 30 km i na tom putu krasi je 18 mostova, od kojih je i jedan čuveni Karlov most.
Tokom prolaska kroz grad, koji seče na dva dela, Vltava meandrira i obilazi nekoliko ostrvaca gde su svoje mesto našli klubovi, restorani, bašte i kafići ali i neke stare palate. Na zapadnoj obali nalaze se Mala strana i Hradcani, a suprotno su Staro i Novo mesto. To su četiri najvažnija kvarta u Pragu.
Vltava je plovna reka i povezuje razne delove Evrope. Postoji zabluda da su reka Dunav i Vltava spojene. To je možda i bilo pre nekoliko miliona godina.
Vltava je dobila ime od stare nemačke reci Wilt-ahwa – divlja voda i taj naziv se prvi put pojavljuje 1125. god.
Postoji nekoliko električnih centrala na reci pod imenom Vltava kaskade. Konstrukcija ovog velikog gradjevinskog poduhvata počela je 1930. god, a završena je tek šezdesetak godina kasnije, 1992. god.
Plivanje u Vltavi je moguće jer je zadovoljavajuća čistoća vode. Na skali od 1 do 5 kvalitet vode u Vltavi nalazi se izmedju 2 i 3, zavisno od doba godine i suša. Prosečna temperature vode je od 8 do 10 stepeni Celzijusa. Struja u Vltavi zavisi i od poplava ali generalno je manja zahvaljujući sistemu kaskadnih rezervoara, koji mogu da kompenzuju višak vode tokom poplava. Bez obzia na to plivanje u Vltavi je zabranjeno tokom poplava i bujica.
Vltava ima specifičnu boju zato što prolazi kroz najveće muljno tresetište u Češkoj, poznato i kao Vltavska medovina (treset je taj koji daje karakterističnu smeđu boju vode).
Reka Vltava ne obezbeđuje vodu za piće gradu Pragu, ali može ako je potrebno.
Maksimalna dubina reke je 7.2 m.
Legenda o Vltavi
Kao i svaki ćošak Praga i za Vltavu je vezana jedna legenda. Mitsko biće, koje živi pod vodom pod imenom Vodnik zaljubio se u jednu devojku jevreskog porekla sa obale.
Njen otac nije odobravao ovu vezu i ugovorio je venčanje sa bogatim Jevrejinom. Devojka se nije slagala sa tim i pobegla je sa Vodnikom. Otac ju je dugo tražio ali je nije našao. Legenda kaže da devojka živi sa svojim mužem, Vodnikom, na dnu Vltave u zlatnom podvodnom zamku. Ponekad se može spaziti kako luta ulicama Praga u vidu crne mačke.
Jedinstvene zgrade
Dok reka prolazi kroz Prag na njenim obalama nalaze se brojne važne gradjevine kao što su Nacionalni teatar, Zgrada koja pleše, Lihtenštajn palata, Rudolfinum, Sova mlinovi slika itd.
Celu obalu krase dobro očuvane zgrade iz prošlih vremena.
Reka Vltava i poplave
Vltava je prilično nepredvidljiva reka i povremeno, kao posledica velikih kiša u centralnoj Evropi, izaziva katastrofalne poplave. Jedna od najvećih poplava desila se 2002. godine kada se nivo vode podigao čak za 7 m. Bili su poplavljeni mnogi delovi grada, koji su nakon toga dugo obnavljani. Širom grada postoje oznake, koje svedoče o tome dokle se voda penjala. Od tada su postavljene odbrambene barijere duž 20 km obale kroz Prag kao i 7 km mobilnih barijera, koje štite istorijski centar. Barijere mogu biti aktivirane u sekundi i zaštititi grad. Ima i nešto dobro jer su zahvaljujući poplavama neki delovi grada lepši nego što su bili.
Životinje na Vltavi
U Češkoj ima 22 vrste pataka, a veliki broj njih se može naći i na Vltavi u Pragu.
Prilično su pitome i možete ih hraniti.
Prvi labudovi pojavili su se na Vltavi pre 50-ak godina. 1970. bilo ih je samo 160, a danas je njihov broj preko 1000.
Labudove možete hraniti ali ne sa hlebom. Ptičija hrana, zelena salata, kukuruz, šargarepa, kora od krompira su dobar obrok za njih. Ukoliko nemate ništa od ovog u obližnjim pet šopovima postoje peleti specijalno napravljeni za labudove i patke. Labudovi se za ishranu okupljaju ujutru i uveče na lokalcima dobro poznatim mestima.
Na Vltavi i ostrvima možete vidti i nutrije, glodare, koji se često zamene za dabra.
Iako izgledaju simpatično mogu biti nosioci brojnih zaraznih bolesti. Za razliku od dabra, koji se smatra domaćom životinjom u Češkoj nutrije su donete iz Južne Amerike kada su ih investitori donosili u velikom broju zbog krzna i hrane.
Pošto su im proračuni propali pustili su životinje na slobodu. 1929. god jedan od primeraka primećen je u Ujedinjenom Kraljevstvu, a već 1950. god primećene su u Čehoslovačkoj. Pošto nemaju prirodnih neprijatelja veoma su se brzo razmnožile. Jedu isto što i lokalno stanovništvo, imaju veoma oštre zube i nije preporučljivo hraniti ih. Grad ih povremeno lovi i ulovljene životinje donira Zološkom vrtu za ishranu i tako pokušava da kontroliše njihov broj.
Mostovi Vltave
Najpoznatiji most preko Vltave je svakako Karlov most izgradjen u 14. veku.
Ostalih sedamnaest mostova, koji povezuju obale su dobili imena po važnim ličnostima. 4 mosta su železnička a 3 su pešačka mosta.
Trajekti i reka Vltava
Praški brodići su odličan način da se upozna Prag i sa vode. Ukoliko nema brodića dobra je i pedalina. Naravno bez mene.
Čak i da je dostupna za kolica ne bih se usudio da se popnem. Ja se držim kopna kad god mogu.
Vltava kao inspiracija
Vltava je mnogim slikarima služila i kao inspiracija. Smatra se da ima preko 1000 slika, na kojima se ova reka pojavljuje.
Najpoznatije delo češkog kompozitora Bedrha Smetane posvećeno je ovoj reci. Ciklus od šest simfonijskih poema pod imenom Moja domovina opisuje život, istoriju i legende Bohemijskog carstva.
Druga po redu poema je najpoznatija i najčešće izvodjena. Opisuje reku Vltavu celom dužinom njenog toka. Počinje mirno od izvora zatim putuje kroz šume i livade i polako svoj maksimum dostiže u trenutku kada prolazi kroz Višehrad i ulazi u Prag. Nakon toga, ritam se usporava i prati Vltavu do njenog ušća u reku Elbu. Kad god slušam ovaj komad dodje mi da zaplešem.
Istorijske gradjevine na reci
Neke od značajnih gradjevina najbolje se vide sa reke. Jedna od njih je i kompleks pod imenom Sovini mlinovi, koji se nalaze na levoj strani reke.
Prvi put se pominju 1393. god. Podigao ih je trgovac Vaclav Sova po kome su i dobili ime. Mlinovi nisu uvek izledali ovako. Prvi su bili podignuti u gotskom stilu, a kasnije su renovirani u renesansnom stilu. Kasnije menjaju vlasnika, koji ih unapredjuje u mlinove, koji rade na paru. Tokom vremena mlinovi su menjali vlasnike i namene, a danas ovde možete naći umetničku galeriju sa aktuelnim postavkama.
Takodje, sa Vltave se lepo može videti i čuvena palata Zofin, koja je ušuškana u zelenilo ali se sa vode dobro vidi.
Ona je deo Slavic ostrva i predstavlja centar kulturnog života Praga.
Mesto za slobodno vreme
Ako imate slobodno vreme potrošite ga na reci. Bilo da šetate, trčite, vozite biciklu ili samo hranite patke i razmišljate zašto Madjarska nema more, reka je najbolje mesto za sve.
Ali ako želite da pecate u Vltavi biće vam potrebna dozvola. Vltava još uvek nije okupirana turistima i ako hoćete da se osećate kao lokalac preporučujem vam da dodjete na njene obale.
Zaključak
Iako se nisam pokvasio u Vltavi, obišao sam njene obale uzduž i popreko dok mi je u ušima svirala Smetanina muzika. Vltava je tog dana bila veoma mirna i gostoljubiva. Bio je to jedan od onih savršenih dana.
Da li ste vi posetili Vltavu?
Da li sam nešto propustio?
Putovao i uživao,
Marko Veličković
