Zašto je Ečka smrtonosno mesto?

Ečka je dvorac na putu za Zrenjanin.  Odmah da pojasnim da je dvorac malo jaka reč,ali kod nas sve što ima kulu narod zove dvorcem…

Dugo sam se spremao da odem tamo(beli luk,vodica,itd) jer ima zlokobnu reputaciju.

Put do Ečke vodi kroz pustaru. Pustara je: ” zemljišna prostrana površina stočarske namene, poglavito za uzgoj na otvorenom konja i svinja. su ruralna, urbanistički planirana naselja s točno određenom infrastrukturom, gdje se znalo gdje tko živi i što radi.. Izgrađene su u 19. stoljeću, u vrijeme Austro-Ugarske.”

Ovako kaže struka a ja kažem pustara to je mesto gde nema ničeg…

Usred tog ničeg neko je smislo da napravi dvorac…

Doduše pozicija je idealna za lov i još neke aktivnosti, tako kažu.

Spolja je ofarban u veselu crvenu boju. Verovatno zbog malera.

Ulazim polako. Sačekuje me je vesela instalacija “Devojka i golub”. Ptičice cvrkuću, negde žubori voda. Lepo je. Hoće da me prevare.

Za početak, ravan je, ko da su me pitali.

Tu se malo opustim i naručim sok. Lepa obližnja fontana stvara privid hladovine.

Dok čekam na sok i odmaram oči razmišljam ko je sve ovde pio čaj ili nešto jače.

Vidi se da je bio napravljen za uživanje.

Dolazili su na wellnes ovde mnogi važni likovi iz redova najviše aristokratije Austrougarske monarhije. Prvo u lov, pa na trke a onda klanjanje bogu Hedonisu. Jelo se, pilo i zabavljalo. Neki su se tu i ženili. Franc Ferdinand se tajno oženio upravo u ovdašnjoj crkvi nakon jedne od brojnih zabava.

Poslednji put bio je u Ečkoj dva dana pre atentata u Sarajevu.

Problem je ko god je ovde pio čaj nije dobro završio.

Medju posetiocima bio je i princ Rudolf, sin Franje Josifa koji se kasnije obesio. Takodje čest gost bio je i kralj Aleksandar koji takodje nije umro u krevetu. Sudbina nije ništa bila bolja ni prema vlasnicima dvorca. Jedan od sinova Janoš poginuo je u dvoboju braneći čast jedne dame. I sama Ečka je dobila ime po ženi ili ćerki Atilinoj koja je takodje ovde umrla od groznice mnogo pre nego što je dvorac bio izgradjen.

Tu se nalazi i Ukleta kula iz koje se kako legenda kaže i danas čuje lavež pasa koji su rastrgli glumca koji se zaljubio u gospodarevu kći.

Pa sad ako vas nisam ubedio…Da protrljam onu flašicu svete vodice u džepu.

Ali nekad nije bilo tako. Dvorac je otvoren uz veliku pompu pre dva veka. Grof Lazar nije štedeo.

Pozvao je preko 300 zvanica plave krvi koji su prevezeni kočijama okićenim svetlećim lampionima do dvorca  kroz do tančina uredjeno selo.Ulice, trgovi sve je okićeno a defile su osvetljavale baklje. Za poslugu su bile naručene nove uniforme a gazda Agoston je naredio da u selu tih dana niko ne sme biti gladan. Bio je doveden i kuvar iz Beča.Uveče je priredjena bakljada a sutradan je za gospodu bio predvidjen lov a za dame vožnja gondolom po jezeru. I na kraju sve se ovo završava čuvenim ečanskim balom. Uživalo se baš.

Gost je  na otvaranju bio i grof Esterhazi jedan od najuglednijih vlastelina onog vremena koji je trećeg dana kao iznenadjenje doveo tada devetogodišnjeg Franca Lista da održi jedan od svojih prvih koncerata i tako najavi da će postati jedan od najvećih virtuoza onog vremena.

Šetam parkom koji je sve to preživeo.

Tu se nalazi i nekoliko spomenika.

Lep je dan i stiže autobus pun veselih turista.

Utom mi stiže sok. Razmišljam da li da ga popijem ili da se vodi kao da nisam bio tu. Zbog uroka. A onda se setim da ja i nisam neki važni baja da bi sudbina gubila vreme sa mnom, nisam ni ser Marko ni fon Veličković, pretke pamtim samo do šestog kolena, popijem onaj sok i bude mi drago što sam došao.

Putovao i uživao,

Marko Veličković