Ako želite da razumete neku zemlju morate i u muzeje. Danski nacionalni muzej je najbolje mesto za to…
Danski nacionalni muzej je najveći muzej ove vrste u zemlji. Do njega je veoma lako stići jer se nalazi blizu istorijskog centra grada.
Smešten je u odlično renoviranoj zgradi iz 18 veka.
Muzej je potpuno prilagodjen osobama u kolicima što je još jedan razlog više zbog koga volim da idem u muzeje.
U Nacionalnom muzeju nalazi se veliki broj eksponata, koji obuhvataju period 14000 godina danske istorije od praistorije pa do današnjih dana.
U Danski nacionalni muzej stigao sam jednog majskog kišnog popodneva naoštren da se povežem sa kulturom i istorijom ove zemlje.
Šta videti u Nacionalnom muzeju Danske
Nacionalni muzej Danske je suviš veliki za jednu posetu. Zato savetujem posetiocima sa ograničenim vremenom da unapred odaberu deo, koji ih najviše interesuje.
Preporuka je da ako morate da birate, svoje vreme u muzeju potrošite prvenstveno na deo, koji se bavi danskom praistorijom i vikinškom erom. Na ovaj deo muzeja Danci su veoma ponosni, a kako i ne bi, kada su Vikinzi jedno vreme kontrolisali značajan deo Evrope. Ova Kolekcija je smeštena u prizemlju.
Ostali deo muzeja predstavlja kolekcija, koja obuhvata srednji vek i renesansu i deo koji predstavlja Dansku od 1660. god, pa do danas.
Danska je danas jedna od najrazvijenihjih zemalja Evrope i sveta i želeo sam da saznam zasto.
Ovaj deo muzeja prikazuje priče iz svakodnevnog života,ilustrije specijalne dogadjaje i pokazuje kako se tokom vremena razvijalo dansko društvo.
Kao i svi drugi i Danci su prošli kroz period kada je crkva dominirala svim aspektima života.
Pored crkve apsolutna monarhija je bila drugi stub, na koji se oslanjala danska država.
Razvijala su se sela i gradovi, društvo se razdvajalo u klase, a mnogo vremena je zemlja bila u ratu sa Švedskom. Rat se završio tako što je bilo izgubljeno mnogo teritorije.
Tada su Danci krili svoje dragocenosti u posebnim skrovištima čekajući bolja vremena.
U tom periodu nejednakost u društvu bila je velika. Dečiji rad u Danskoj takodje nije bio stran. Početkom 19. veka 10 % radne snage činila su deca. Posebno su bila popularna u industriji duvana.
Zakon, koji se smatrao progresivnim u to vreme je da se sprečava rad dece mladje od 10 god na sešt i po sati rada uz pauzu od pola sata. Sve ove zanimljive činjenice možete pročitati na karticama pored eksponata.
Bilo je i onih koji su lepo živeli u Danskoj u to vreme.
Najstarija kucica za lutke napravljena je još 1500. godine. To su bile male minijaturne palate namenjene za igru u plemićkim porodicama. Kasnije, oko 1800. god bile su dostupnije širem sloju stanovništva. Zahvaljujući ovim kućicama su se devojčice spremale za svoju ulogu gospodarice kuce.
Danci u svojoj bogatoj istoriji nisu mirovali. U prošlosi neke važne ratove su i izgubili. Katastrofalna odluka da se podrži Napoleon dovela je do bombardovanja Kopenhagena od strane britanske mornarice i gubitka Norveške tokom bečkog mira 1814-1815. godine.
Rat sa Nemačkom, tadašnjom Prusijom za pokrajnom Slezijom završio se veoma nepovoljno za Dansku.
Medjutim Sve ovo vodilo je ka sredini 19. veka kada je nastupilo zlatno doba za dansko društvo.
Uprkos neuspesima na diplomatskom planu nastupilo je vreme razvoja umetnosti, nauke i industrije.
Početkom 20-og veka Dancima je išlo dobro. Mogli su da priušte usisivač, tepih, kuhinjsko posudje ali su kola, frižider, telefon i dalje bili van domašaja običnom čoveku.
II svetski rat doneo je neke promene. Ovoga puta Danci se tu nisu mnogo isticali i nisu stidljivi na ovu činjenicu. Praktični Danci shvatili su da ne mogu da pariraju vojnoj moći Nemačke i predali su se okupatoru bez gubitka života i razaranja gradova. Saradnja sa okupatorom omogućila je Dancima da ostvare najvisi standard zivota od svih zemalja u okupiranoj Evropi. U Danskoj je postojala I nacisticka partija.
Smatra se da je 6500 njihovih sunarodnika aktivno učestvovalo u ratu na strani Hitlera.
Takodje posle rata oko 3300 vojnika bilo je procesuirano i osudjeno. Neki otpor počeo je tek 1943. god kada je Nemačka počela da gubi na drugim frontovima. Danska je ostala pod okupacijom sve do predaje Nemačke i oslobodjena je bez borbe.
Od sredine dvadestog veka nastavlja se pozitivan period za Dansku. Plate su bile veće, bilo je više slobodnog vremena.
Pojavili su se novi uredjaji. Singl ploče zamenjene su LP.
Video rikorderi su doveli do pada prodaje karata u bioskopima.
Tinejdžeri su imali sve manje obaveza, pojavio se generacijski jaz. Desila se seksualna revolucija, koja je povećala slobode u svakom smislu i omogućila nastajanje i Kristijanije, o kojoj sam pisao ovde.
U muzeju se nalaze i neke etnografske zbirke, koje su veoma bogate i ilustrativne.
Posebno su mi interesantni delovi, koji se tiču Arktičkog regiona i Grenlanda.
Većina ovih eksponata je stigla u Nacionalni muzej sredinom 19. veka.
Ovi eksponati su prikupljeni za vreme ekspedicije iz 1921-24. godine.
Mnogi drugi eksponati doneseni su još u 17. veku kao deo kraljevskih kolekcija i dopunjavaju se i danas.
Sekcija sa eksponatima istoka je takodje interesantna.
Iako nije deo, koji je na listi prioriteta, pruža zanimljiv uvid svima, koji nisu imali prilike da putuju na tu stranu.
Takodje postoji deo u muzeju koji se odnosi na novac i njegove tokove.
Ovde i stariji mogu mnogo da nauče.
Ima i puno interaktivnih elemenata.
Zaključak
I za kraj. Da li je vredelo posetiti danski nacionalni muzej? Apsolutno da, samo odvojite dovoljno vremena da uživate u svemu što je prezentovano.
Moram da naglasim da pošto se muzej nalazi blizu Kristijansborga, druge must atrakcije u Kopenhagenu, nemojte upadati u zamku da ih posetite u isto vreme. Ako nemate dovoljno vremena izaberite samo deo kolekcije, koji vas najviše interesuje.
Da li ste vi posetili Nacionalni muzej u Kopenhagenu?
Da li sam nešto propustio?
Putovao i uživao,
Marko Veličković
