Ono što je Ajfelov toranj za Pariz, to je katedrala Svetog Vitusa za Prag. Ovo je najvažnija gradjevina u Češkoj republici i u nekadašnjem bohemijskom carstvu. Njeni tornjevi dominiraju panoramom grada i nezaobilazno su mesto za svakog turistu…
Smeštena je u samom srcu Praškog kompleksa.
Iako izgleda veoma staro, katedrala je u potpunosti završena tek u 20. veku.
Na ovom mestu se, u 9. veku, nalazilo pagansko svetilište, u kome su se žene molile za potomstvo. Tadašnji vladari želeli su da nametnu hrišćanstvo, koje lokalno stanovništva nije prihvatalo. Zato je Princ Venceslav pribegao lukavstvu. Na mestu paganskog hrama izgradio je rotundu Svetog Vitusa, iskušenika, koji je pogubljen u 4. veku zbog svoje nepokolebljive vere u hrišćanstvo.
Vremenom, hram je prihvaćen u narodu i počeli su da se mole Svetom Vitusu. Kada je Karlo IV poželeo da se u Pragu napravi nešto veličanstveno, po ugledu na francuske katedrale. Arhitekte su počele gradnju u gotskom stilu.
Medjutim, posle njegove smrti, njegov naslednik, kralj Venceslav IV nije bio toliko uspešan, pa je gradnja potpuno prekinuta i katedrala je stajala nezavršena sledećih 600 godina.
U medjuvremenu stilovi su se menjali, pa su dodati renesansni i barokni elementi. Ova mešavina stilova jasno izdvaja prašku katedralu od ostalih širom Evrope.
Iako nije bila završena do kraja u katedrali su se obavljala krunisanja, venčanja i sahrane svih kraljeva Bohemije.
Tek 1929. god. katedrala je otvorena za javnost.
1950. god. država i katolička crkva su se sudile oko prava nad vlasnistvom ove monumentalne gradjevine. Nadjeno je solomonsko rešenje da katedrala pripada sama sebi.
Danas se smatra jednom od glavnih obeležje Praga i poseti je godišnje 3 miliona turista, a medju njima i ja.
Kako je katedrala dobila ime?
Prema legendi Vitus je bio iskušenik poreklom sa Sicilije. On je bio bačen u vrelo ulje od strane rimskog imperatora Dioklecijana i ostao je neopečen zahvaljujući svojoj nepokolebljivoj veri.
Kasnije je bio bačen u usta lava ali je preživeo i to jer su ga štitili andjeli. Sve ovo dovelo je do toga da bude proglašen svecem.
Od 1997. god. ova veličanstvena katedrala se zvanično zove Katedrala Svetog Vitusa, Venceslava i Adalberta. Ovo ime nije zaživelo i ostala je samo katedrala Svetog Vitusa.
Legende i priče vezane za katedralu
Gradjevina ionako izgleda bajkovito, još ako se tome dodaju i brojne legende, magija raste.
Glavni graditelj katedrale je jednog dana zaspao i prespavao osvećenje katedrale. Zbog griže savesti, skočio je sa krova ali andjeo ga je spasao. Urezao je na zidu katedrale lik andjela kao znak zahvalnosti.
Ima i još priča, koje povećavaju magiju ovog mesta. Na primer, psa jednog od radnika je ujela zmija. Radnik se molio Svetom Vitusu i pas je čudesno preživeo. Zahvalni vlasnik urezao je lik psa na fasadu katedrale.
Za svaki od brojnih ukrasa može se ispričati neka priča.
Ali ne treba žuriti u unutrašnjost katedrale, a da pre toga niste obratili pažnju na bogato ukrašene fasade.
Tako na primer ako pažljivo zagledate katedralu videćete da je izmedju ostalog, ukrašena brojnim gargojlima, koji kao da vas pomno posmatraju.
Na fasadi nema dva ista primerka. Osim što imaju i praktičnu ulogu da odvode suvišnu vodu sa krova svi predstavljaju različita lica djavola. Lokalci vole da se šale da su likovi ovih zastrašujućih stvorenja pozajmljeni iz stvarnog života, od omiljenih rodjaka i tazbine.
Velika južna kula
Ovaj toranj je izgradjen u 14. veku i od tada je pretrpeo brojne rekonstrukcije.
Visok je 96,5 m i pruža spektakularan pogled na grad, ako uspete da savladate 287 stepenika, koji vode do vrha.
Na tornju se nalazi najveće zvono u Češkoj. Ima i svoje ime, Zigmund. Visine je skoro 2m i teško je 15 tona. Zigmund zvoni samo u izuzetnim slučajevima, na pr. kada papa dolazi u grad.
Kada je loše vreme penjanje na kulu nije dozvoljeno, zato pažljivo birajte vreme posete. Za pokretanje zvona potrebno je 6 zvončara – 4 za zamahivanje zvona, 2 za upravljanje klepetom.
15. juna 2002. godine, prilikom zvonjave povodom praznika, pukao je klap. Kako legenda kaže, ovo znači nadolazeću katastrofu.
U avgustu te godine stigla je poplava.
Kako posetiti katedralu?
Kada ulazite u katedralu prolazite kroz zapadna vrata, koja su bogato ukrašena.
Iako izgledaju autentično i staro, vrata su postavljena tek 1953. god.
Postoje dva načina da posetite katedralu, besplatno i sa kartom. Ako se odlučite za prvi način, bez karte možete ući u predvorje katedrale. Ovde je ujedno i najveća gužva.
Bilo bi šteta da ne pogledate ostatak katedrale, karta nije skupa. Osobe sa invaliditetom imaju popust. Karte možete kupiti u samom Praškom kompleksu ili online.
Najbolje vreme za posetu
Pošto se smena straže održava svaki dan u 12h najbolje je pre toga ili posle 14h. U protivnom biće gužva.
Koliko je katedrala grandiozna spolja, toliko je grandiozna i unutra.
Na moju sreću potpuno je prilagodjena za kolica.
Katedrala je u obliku latiničnog krsta sa kracima, čija je dužina 125 m i širina od 60 m. Tavanicu drži 28 moćnih gotskih stubova visine 33 m.
Unutrašnjost je podeljena na 17 kapelica odvojenih od glavnog prostora.
U katedrali može biti hladno, zavisno od doba godine.
Unutrašnjost katedrale je bogato dekorisana skulpturama, nadgrobnim spomenicima i crkvenim mobilijarom.
Tu je i sarkofag Svetog Jovana Nepomuka, koji svakao privlači pažnju svojim izgledom. Sarkofag je izradjen od srebra, raskošno je ukrašen. Napravljen je u 18. veku od strane bečkih majstora i težak je 2 tone.
Smatra se da je najteži sarkofag u Češkoj.
U srcu katedrale nalazi se kraljevska kripta. U njoj su sahranjeni češki kraljevi i kraljice kao i neki crkveni velikodostojnici.
Ipak, najvažnija grobnica je grobnica Svetog Venceslava gde se čuvaju i krunski dragulji Bohemije.
Tu su i St Venceslavova kruna iz 1349. god. za Karla IV, kraljevski skiptar, krunidbeni plašt.
Pokazuju se u javnosti samo u specijalnim prilikama. Svi čuvari ključeva moraju biti prisutni u isto vreme na istom mestu. Jedan od ključeva je kod predsednika, drugi kod nadbiskupa, a treći kod premijera. Potrebno je sedam ljudi da otključa sedam brava.
Vitraži
Stakleni vitraži, kojima obiluje katedrala su medju najlepšima na svetu.
Ako želite spektakularne slike onda je najbolje posetiti katedralu 1 do 2 sata pre zalaska sunca, kada sunčevi zravi padaju tačno kroz prozore i prave raskošan dugin efekat u samoj katedrali.
Ukoliko potrefite pravi trenutak, sunce će se poigrati sa ovim staklima stvarajući neverovatne slike na podu katedrale.
Pošto su religijske zgrade sveta mesta, smatra se da i svetlost u katedrali mora biti specijalna što ovom mestu daje posebnu dozu mističnosti.
Barokne orgulje
Orgulje su smeštene u najstarijem delu katedrale, a napravio ih je Jozef Molcer 1932. god.
Iako su sastavljene od 4400 cevi nisu dovoljno jake da muzikom ispune 125m dugačku crkvu. Zato se 2017 god pristupilo izgradnji novih orgulja sa 8000 cevi koje će zadovoljiti ove zahteve.
Radno vreme
Katedrala je otvorena svako dana osim nekih vaznih praznika, radon vreme može da varira u letnjim i zimskim mesecima tako da je najbolje proveriti na oficijelnom sajtu.
Kako doći do katedrale pisao sam ovde.
Dres kod
Posetioci bi trebalo da se adekvatno obuku kada posećuju ovakva mesta. Takodje u katedrali može biti veoma hladno, pa se pripremite i za taj momenat.
Fotografisanje
Fotografisanje je dozvoljeno ali bez blica.
Pristupačnost
Katedrala je dostupna za kolica.
Zaključak
Sve u svemu, katedrala je sjajan primer veštine i kreativnosti mnogih umetnika, koji su u njoj radili tokom vekova.
Bilo da vas interesuje arhitektura ili istorija, ovde svako može da pronadje nešto interesantno i vredno divljenja. Dugo sam gledao ovu moćnu gradjevinu samo na slikama i veoma sam srećan što sam je konačno posetio.
Da li ste vi bili u Katedrali Svetog Vitusa?
Da li sam nešto propustio?
Putovao i uživao,
Marko Veličković
