Grosglokner je spektakularni planinski prevoj, zbog kojeg ću da napišem nešto što nikad nisam mislio da ću reći, a to je da potpuno razumem motorcikliste. Kad vidite slike shvatićete i zašto…
Grosglokner je najviši alpski put u Austriji.
Put je dugačak 48 km sa 36 oštrih krivina, kojim se penjete na 2500m iznad površine mora. Put je deo Hohe Tauern najvećeg nacionalnog parka u Austriji i omogućava vam da se potpuno približite planinskim vrhovima, čija je visina oko 3000 m. Ima ih preko 30 i ako hoćete da upoznate gde se rodila Hajdi ovo je najbolji način.
Ovaj veoma slikoviti put možete preći kolima, motorciklom, autobusom, pa čak i biciklom.
I tako krenusmo ka Grosu. Ukazali su se veličansveni prizori, koji su najavljivali spektakularnu avanturu.
Kombić je veselo brektao i hvatao zalet svojom zadnjom vučom, a ostali u kolima su oštrili svoje uredjaje za slikanje. Smenjivale su se sve zahtevnije i sve strmije deonice sa krivinama od 180 stepeni.
Razgovor se polako utišao ali sve je išlo svojim tokom. A onda smo naišli na bicikliste. Niti ih obići, niti gde stati. Počela je da se formira kolona, koja je išla puževim korakom. Naš 25 godina star kombi to nije izdržao. Počeo je da brekće, kašlje i konačno se predao. Stao je i umro. Ubila su ga dva biciklista, koja su se izlagala nenormalnim naporima. Volim bicikliste jer zahvaljujući njihovim stazama i ja negde mogu da se kotrljam gde inače ne bih ali ovi napori su mi suludi.
I eto nas kako pogledom ispraćamo kolonu, koja i dalje prati dvojcu fanatika, a mi ostajemo sa strane i gledamo u crno srce našeg kombića. Iz njega kulja dim i curi život. Ja sam se već pomirio da će sa planine da me skida šest specijalaca. Prošlo je neko vreme u razmišljanu o tome čija je ovo ideja, pa pošto će da padne mrak da pokušamo još jednom. Ključ u bravi i čekanje da se čuje poznati zvuk bili su mi najgori trenuci na ovom putovanju. Trgao se Tojotin kombić i dao nam do znanja da još ima života u njemu. Ali naša radost bila je kratog daha jer nam je Tojotica stavila do znanja da prihvata samo drugu brzinu.
Pošto nazad nismo mogli prihvatili smo sve što nam se nudilo i nastavili smo po ovim ludačkim prevojima sa 40 km na sat, srećni što se uopšte krećemo. Tako smo stigli do vrha. Tojota je pobedila.
Osim što ćete se diviti nestvarnim lepotama prirode pitanje, koje se neminovno nameće posle ovakve avanture je kome je i zašto palo napamet da napravi ovakav poduhvat. Istorija kaže sledeće.
Austrija je posle I svetskog rata patila od nezaposlenosti i ekonomske krize, a posle pada austrougarske monarhije i od nedostatka identiteta.
Ovakav posao bi otvorio nova radna mesta, a ni prihod od turizma ne bi bio zanemarljiv. Prva eksplozija u avgustu 1930. označila je početak radova, u kojima je učestvovalo 4000 ljudi.
Pet godina kasnije put je otvorio tadašnji austrijski predsednik, a već sledećeg dana su održane prve autotrke. Prvih trideset godina put je bio otvoren za posetioce samo 132 dana godišnje, a danas čak 276 zahvaljujući i ovoj mašini, koja zamenjuje mnogo lopataša.
Mašinu je konstruisao saobraćajni inženjer Franz Wallack još 1954. i zahvaljujucći njoj put je otvoren od maja do oktobra.
Ovaj projekat je tokom decenija prevazišao sve prognoze svojih projektanata po brojnosti posetilaca. To je postavljalo nove zahteve pred konstruktore, tako da su proširili put sa prvobitnih 6 m na 7,5. Napravljen je veliki broj stajališta kao i parking mesta.
U julu 2015. godine proslavljao se 80. rodjendan Grosglokner alpskog puta.
Grosglokner kako?
Ulaz u nacionalni park se plaća. Kombi smo platili 40 eura. Dobijate vinjetu, koja je veoma dekorativna. Dobijete i mapu i razglednicu kao i raspoloženu bakicu u kućici gde se prodaju karte. Kada prodjete rampu ulazite u nacionalni park i nema nazad.
Na Grosu ima raznoraznih zanimacija od muzeja do tunela, parkova, vodopada, jezera i restorana.
Šta ćete da posetite i koliko ćete se zadržati zavisi od toga u kom sastavu idete. U svakom slučaju trebaće vam ceo dan, a radno vreme proverite ovde.
Kako smo osvojili Grosglokner
Krećemo nebu pod oblake brzinom od 40 na sat.
Nisam mogao da izlazim iz kola na svakom ćošku ali to nije smanjilo uživanje.
Svuda su objašnjenja da bi znali o čemu se radi.
Razne sprave za bolji pogled.
Jedna od stanica, pogledajte temperaturu u sred maja.
Tokeni za uspomenu, a dobro je znati i gde je wc.
Ima raznih stajališta i to za sve od 800000 turista, koji obično prodju ovuda.
U sred maja sneg je ovoliki.
Na Grosu vam fotošop ne treba.
Žičara, kada padne sneg jedino prevozno srdestvo.
Ovo su mesta gde vozač kaže: „Nema stajanja, moram da se zaletim!“
Ovde može da se ruča kada bi radio lift.
Svidja mi se ovaj znak.
Pravo mesto za Skipov-u nalepnicu.
Reciklaža na 3000m.
Ja ovde ne vidim globalno otopljavanje.
Sve je u znaku Grosgloknera ali i mrmota, koji je maskota.
Ima nešto u tome da kupite rakiju na 3700 m.
Slika, zbog koje je vredelo doći.
Grosglokner pod oblacima, stidljivko.
Fuscher Torl obeležije posvećeno graditeljima ovog puta.
Vrhunac puta je ova tačka Kajzer Franc Josef Höhe (2369 m) po imperatoru, koji je 1856. posetio ovo mesto sa svojom kraljicom Sisi.
Ova tačka nudi spektakularan pogled na najviši vrh Austrije. Grosglokner 3798 m zajedno sa najvećim glečerom u Austriji, Pasterze.
Grosglokner na nemačkom znači „veliko zvono“ što potpuno odgovara ovom vrhu.
U ovom centru naćićete sve što vam može zatrebati od osveženja, toaleta ali i ono što vam neće trebati kao što je muzej automobila.
Korisni saveti
Proverite auto, a posebno kočnice i napunite ga sa gorivom. Pumpi nema, a gorivo se troši brze zbog uspona. Ako idete biciklom zanemarite gornju preporuku.
Proverite vremensku prognozu.
Izbegavajte vikende ako želite Gros samo za sebe, bez gužve.
Tamo je sneg cele godine pa izaberite adekvatnu odeću.
Ponesite hranu i vodu ako ne želite da ih plaćate po većoj ceni.
Odvojite ceo dan za Gros.
Inače Grosglokner prevoj možete obići iz pravca Salcburga ili iz pravca Klagenfurta. Moja preporuka je da ako možete da birate krenite od severa ka jugu jer su i atrakcije tako postavljene.
Zaključak
I tako se desilo da i ja osvojim neki vrh i to ne bilo koji.
3800 m pa još u kolicima sa prastarim kombijem čini ovu avanturu još neverovatnijom. Ako se izuzme epizoda sa kombijem sve ostalo je na mene ostavilo veliki utisak.
Iako nemam nikakve veze sa turističkom organizacijom Austrije, toplo vam preporučujem da napravite ovu rutu.
Da li ste posetili Glosglokner?
Da li sam nešto propustio?
Putovao i uživao,
Marko Veličković
