Palata Cvinger je znamenitost, koju morate posetiti i nalazi se u samom istorijskom centru Drezdena. Delimično je naslonjena na Teatarplac i okružena drugim znamenitostima grada, kao što su Drezdenski zamak i Samper opera…
O palati
Kada se Avgust II Jaki vratio sa turneje po Italiji i Francuskoj, gde je posetio Versaj 1687 god, poželeo je da u svom gradu napravi nešto slično. Izabran je dvorski arhitekta, Mateus Danijel Pepelman i počelo se sa gradnjom Cvingera. Dobio je ime prema srednjevekovnoj palati, na čijim temeljima je gradjen novi raskošni kompleks. Gradnja je sa prekidima trajala od 1710 do 1728 god.
Avgustova vizija je da dvorište okružuje šest paviljona povezanih galerijama.
Paviljoni su trebali da služe za smeštaj brojnih umetničkih dela, koje je Avgust sakupljao po svetu. Dvorište je smatrao velikim prostorom za održavanje festivala, turnira i drugih dvorskih aktivnosti.
Izgradnja kompleksa bila je prekinuta posle Avgustove smrti 1733 i nastavljena ponovo 1847 zajedno sa zgradom opere, koja se nalazi iza kompleksa.
Danas se ovde nalaze tri izuzetna muzeja, koje možete posetiti. Galerija starih majstora ima neke impresivne primerke.
Zatim Muzej Porcelana, koji čuva preko 20000 primeraka azijskog i Majsen porculana od 16 do 19 veka. Izloženo je samo 10 % ove kolekcije i postavka se stalno menja.
Tu je i Galerija matematičkih i fizičkih instrumenata. Njih su koristili naučnici od 16 veka pa nadalje. Teleskopi, džepni satovi Avgusta Jakog, kao i globusi bili su veoma važni u to vreme.
Za vreme bombardovanja tokom II Svetskog rata i ovaj kompleks je bio veoma teško oštećen, kao i većina Drezdena.
Nezaboravno venčanje
Kada je počeo sa gradnjom Cvinger palate, Avgust Jaki je imao ambicije da postane važan član na političkoj mapi Evrope.
Da bi iskazao svoje političke pretenzije, ugovoren je brak njegovog jedinog naslednika, princa Frederika Avgusta II sa nadvojvodkinjom Marijom Jozefom, kćerkom Habrzburškog cara Jozefa I.
Ona je u vreme udaje bila naslednica austrijskog trona.
Skromno venčanje obavljeno je u Beču jer je u medjuvremenu, posle kraćeg rata, najvažniji presto Evrope zauzela Marija Terezija. Medjutim Avgust Jaki se nije predavao tako lako. Iako je većinu ratova izgubio, ovaj marketinški je po svaku cenu hteo da dobije.
Zato je u Drezdenu napravio najveće i najraskošnije venčanje kakvo svet nije video. Avgustova namera je bila da cela Evropa priča o tom dogadjaju, koji je bio upamćen kao 40 legendarnih dana 1719 godine.
Banket sala je bila dekorisana kao rudnik srebra dok je 1500 rudara paradiralo gradom da bi se naglasilo odakle dolazi bogatstvo države. Bilo je posluženo 500 jelena iz obližnjih šuma. Na sjaju i raskoši se nije štedelo i ceo dogadjaj je koštao neverovatnih 4 miliona talira.
Sve što je bilo u modi bilo je organizovano: bal pod maskama, parade, banketi, koncerti, francuske i italijanske komedija, lov, opera čak i prikaz bitke kod Moriz zamka.
Vrhunac venčanja je bila serija od sedam festivala, koji su nazivani po planetama poznatim u to vreme.
Jedan od najvažnijih turnira tokom Jupiterovog festivala bio je organizovan upravo u Cvinger palati. Taj dogadjaj se smatra danom svečanog otvaranja ovog zdanja, iako još uvek nije bilo završeno.
Što se tiče mladenaca, bili su dovoljno srećni da izrode 15 dece od kojih je 11 preživelo. Uprkos velikom Avgustovom trudu, ovo venčanje nije imalo nikakav politički značaj.
Da li se plaća ulaz?
Kada sam ja bio u poseti Cvinger palati, sve se sastavilo da mi posetu oteža. Počela je kiša, a to nije baš najbolja okolnost za razgledanje barokne bašte. Zatim, pola dvorišta je bilo pregradjeno i u renoviranju, tako da nisam mogao da palatu doživim u punom sjaju. Uspeo sam da naslutim neke najvažnije detalje.
Krunska kapija je je jedna od glavnih atrakcija u Drezdenu. Puna je baroknih reljefa, koji pričaju svoju priču i svedoče da je ovde zabava bila veoma važna.
Glokenšpil paviljon je drugi važan detalj, čiju sam lepotu samo mogao da naslutim jer je bio zaklonjen skelama.
Tu je smeštena kolekcija zvona od Majsen porculana. Ona svakih 15 min sviraju neku melodiju majstora kao sto su: Vivaldi, Mozart ili Bah. Postoje i stepenice kojima se možete popeti na terasu i imati još bolji pogled ali sve je bilo zatvoreno.
Da bi ste se šetali po bašti i obišli kompleks spolja ulaz je slobodan. Ali da bi ste videli neke od muzeja koji su ovde smesteni ,morate kupiti kartu.
Palata Cvinger je dostupna osobama u kolicima. Za ulaz u centralno dvorište mogu se koristiti Krunska kapija ili kroz Karilon paviljon.
Zaključak
Avgust Jaki, kralj Saksonije, Poljske i Litvanije je bio veoma interesantna pojava.
Voleo je lepe stvari i umetnost, išao u ratove koje je uglavnom gubio, bio je velikii ženskaroš. Imao je i čudne hobije kao što je bacanje životinja u vazduh. Sa druge strane, za razliku od svojih savremenika, želeo je da napravi mesto gde će i obični ljudi moći da uživaju. U tome je i uspeo jer je, izmedju ostalog, i zahvaljujući kompleksu Cvinger, Drezden jedinsvena barokna metripola na mapi Evrope u čijoj sam poseti veoma uživao.
Sve što je lepo mora lepo i da se završi. Obavezno treba probati čuvene turinger kobasice, koje se divno slažu sa senfom i sa mojim apetitom.
Da li ste vi bili u Cvinger palati?
Da li sam nešto propustio?
Putovao i uživao,
Marko Veličković
