Zovu ga Firenca na Elbi. Ovde je nastala Šilerova Oda radosti. U II svetskom ratu je bio sravnjen sa zemljom. Ovaj grad ima šta da pokaže…
Evo mojih predloga šta obavezno treba posetiti u Drezdenu i zašto:
1. Palata Cvinger
U Drezdenu, sve počinje i završava se sa porodicom Vatin. Vladala je Drezdenom, kao i celom Saksonijom, od 13 do 20 veka. U 18-om veku, njihov najmoćniji vladar bio je Avgust Jaki, kralj Saksonije i Poljske.
Pričalo se da golim rukama može da savije potkovicu, tako da mu je nadimak potpuno odgovarao. Bio je i veliki ljubavnik, koji je iza sebe ostavio čak 370-oro dece čijim je majkama, u znak zahvalnosti, gradio raskošne palate. Zbog njih je Drezden, u vreme njegove vladavine, bio najlepši grad u Saksoniji.
Prava istina je ipak drugačija, što se palata tiče.
Kralj je jednostavno voleo umetnost i raskoš. Putovao je po svetu i donosio razna umetnička dela, koje su negde morale da budu smeštene. Zato je naredio da se, po ugledu na Italiju i Francusku, sagrade raskošne palate u kojima će biti smešteni ovi retki umetnički predmeti. I tako stizemo do prvog predloga, šta obići u Drezdenu, a to je palata Cvinger.
Ovaj barokni kompleks, po ugledu na Versaj, izgradio je u 18 veku Avgust Jaki, nakon što se vratio sa puta po Francuskoj i Italiji.
Danas se tu nalaze tri važna muzeja, kao što su Galerija slika starih majstora. U njoj su smeštena, izmedju ostalog, i dela Van Dajka, Rubensa i Rafaela. Tu se nalazi i Muzej porcelana, koji sadrzi najvrednije primerke Majsenovog porcelana i porcelana iz Azije, kao i Kabinet Matematičkih i Fizickih instrumenata, koji su nekad pomagali naučnicima u otkrivanju tajni univerzuma.
Ceo kompleks izgradjen je u rokoko stilu i nalazi se preko puta dvorca. O palati Cvinger sam pisao u ovom postu.
2. Drezdenski dvorac
Ova palata je jedna od najstarijih gradjevina u Drezdenu. Prvobitno je izgradjena 1200 god i namenjena je vladarima, koji su vladali Saksonijom od 16 do 19 veka.
Danas ovde vladara nema ali su smešteni neki od najvažnijih muzeja u Drezdenu, kao što su Zeleni trezor i numizmatički kabinet.
Takodje, u dvorcu je smeštena zavidna kolekcija ceremonijalnog oružja sa Turskim odeljkom. Smatra se jednom od najznačajnih kolekcija Otomanske umetnosti izvan Turske. O drezdenskom dvorcu možete detaljnije čitati ovde.
Ako postoji samo jedna stvar koju imate vremena da obidjete to je čuveni Zeleni trezor. Tu se čuva jedna od najvećih kolekcija nakita u Evropi. Skoro 4000 predmeta od neprocenjive vrednosti. O njemu sam pisao ovde.
Kolekcija uključuje i čuveni 41 karatni Drezdenski zeleni dijamant. Smatra se najvećim zelenim dijamantom na svetu. Zato nije ni čudo da se ovde desila jedna od najvećih pljaćki, kada su ozloglašeni “Pink Panteri” uspeli da opljačkaju deo blaga. O zelenom trezoru ću pisati detaljnije u drugom postu.
3. Palata Tašenberg (Taschenbergpalais)
Preko puta dvorca, nalazi se palata Tašenberg
Izgradjena je 1705 god za najomiljeniju ljubavnicu Avgusta Jakog, Groficu Anu Konstansu von Holm i spojena je sa dvorcem.
U II svetskom ratu hotel je, kao i većina grada, bio sravnjen sa zemljom ali je posle obnovljen za nekih 128 miliona eura. Danas je mesto gde odsedaju poznate ličnosti.
4. Bogorodičina crkva (Frauenkirche)
Još jedna atrakcija u Drezdenu je ova luteranska crkva, izgradjena u 18-om veku.
Prvi recital na njenim orguljama održao je upravo jedan od najvećih kompozitora Johan Sebastijan Bah. Crkva je dominirala drezdenskom panoramom, dok je 1945 god nisu do temelja srušili kao i ostatak Drezdena, tokom savezničkog bombardobvanja.
Posle rata, stanovnici Drezdena, sakupili su delove crkve, u nadi da će doći bolji dani i da će crkva biti jednog dana obnovljena. Zato, kada gledate crkvu spolja, možete uočiti svetlije i tamnije blokove, Oni predstavljaju kombinaciju starog i novog.
Inače, kupolu crkve možete posetiti i odatle se pruža veličanstven pogled na grad, o čemu ću opširnije pisati u drugom postu.
U zimskim mesecima ovde se održavaju bajkoviti božićni marketi i brojne svečanosti.
5. Schloßplatz
Glavni trg u Drezdenu je mesto gde počinju ili se završavaju sve šetnje po gradu.
Tu je: Saksonska kuća, povorka prinčeva, Brilova terasa i katedrala.
6. Saksonska kuća (Sächsische Ständehaus)
Ova 115 godina stara zgrada je nekada bila saksonski parlament. Danas ima drugu namenu. Ispred nje stoji statua Fridriha Avgusta, koji je bio kralj Saksonije i Poljske u 18 veku.
7. Povorka pričneva (Fürstenzug)
Jedan od najvećih mozaika na svetu. Prvobitno oslikan 1870 god radi proslave 800 godina vladavine kraljevske kuće Vetin. Sastavljen je od 25000 porcelanskih kockica iz Majsena, dugačak 102 metra, prikazuje povorku vladara u Saksoniji, koji su vladali od XII do XX veka.
Tačnije, 35 vladara iz kraljevske kuće Vetin, zatim, istaknuti predstavnici nauke i umetnosti, a i sam kreator ovog mozaika našao je svoje mesto na zidu. Prikazan je kao poslednji u povorci.
Na kraju murala vidimo okvir sa tekstom koji kaže: “Ti staro pleme, budi uvek iznova u plemićkim redovima prinčeva, jer ti tvoj narod sve vreme posvećuje staru nemačku odanost”.
Prvobitni prikaz je bio oslikan ali pošto je vremenom izbledeo, zamenjen je mozaikom 1900-te god. Tokom drezdenskog bombardovanja pretrpeo je minimalnu štetu, što je pravo čudo.
8. Kraljevske štale
Ove štale naslanjaju se na dvorac. Nekada su bile korišćene za održavanje turnira, još u 15-om veku. Ovde se okupljala Drezdenska elita radi zabave i druženja.
9. Brilova terasa
Brilova terasa je 500 m dugačka promenada sa panoramskim pogledom na reku Elbu.
Nazivaju je još i Balkon Evrope. Nekada je bila deo zaštitnih zidina grada ali je izmedju 1739 i 1748 pretvorena u javnu baštu. Sa terase se pruža predivan pogled na novi deo grada.
Ime je dobila u 18 veku po državniku Hajnrihu fon Brilu, koji je bio jedan od glavnih ministara i blizak prijatelj Avgusta III.
Ovde je moguće ukrcati se i na parne brodove. Oni su zaštitni znak Drezdena i proizvode se ovde još od 1830 god.
Na terasi ima mnogo skulptura ali i nekoliko značajnih gradjevina.
10. Albertinum
Na samom početku Brilove terase nalazi se Albertinum, zgrada koja čuva neke od remek-dela moderne umetnosti.
Albertinum je 1559 bio deo tvrdjave, koja je kasnije srušena, da bi se podigla terasa. Tada je i Albertinum bio renoviran i pretvoren u muzej. Prikazuje period od 200 god. moderne umetnosti. Ovde su smeštena neka od najpoznatijih dela Rodina, Monea, Gogena i Van Goga.
11. Drezdenska akademija lepih umetnosti
Ova gradjevina je podignuta 1764 god i bila je namenjena za obrazovanje mladih umetnika.
Sa prednje strane zgrade, koju iz nekog razloga zovu cediljka za limun, nalaze se zlatne figure, Fame, bića iz grčke mitologije. Predstavljaju fizičko otelotvoljenje slave. Sa druge strane zgrade postoji natpis “DEM VATERLAND ZU ZIER UND EHR” ili “Za čast i ukras otadžbine”.
12. Sekundogenitur
Ova palata je 1887 izgradjena za drugog kraljevog sina i dobila je ovaj naziv. Nekad se ovde nalazila Brilova biblioteka sa preko 60000 knjiga.
1918 postala je izložbeni prostor za Akademiju i bila je znatno oštećena tokom savezničkog bombardovanja. Danas ovde možete popiti kafu na lepoj terasi.
13. Georgentor
Napravljen kao glavna kapija za ljude koji dolaze u grad. Mnogo puta je menjao izgled, u zavisnosti od vladara čiji status treba da reprezentuje.
Današnji izgled dobio je pod vladavinom Avgusta Jakog, kada je bio renoviran kao prva zgrada renesansnog izgleda.
Fasada je ukrašena religijskim motivima. Statue života i smrti čuvaju ulaz i iznad njih moto: “Per invidia Diaboli Mors Intravit In Orbs” (kroz đavolju zavist smrt je ušla u svet).
Odavde se pruža lep pogled na trg.
14. Drezdenska katedrala
Kako bi mogli da ostanu vladari Poljske, pripadnici kraljevske kuće Vetin prihvataju katoličanstvo u 18 veku. U čast nove religije, pored Brilove terase, podignuta je ova crkva, koja je tek 1960 dobila status katedrale.
U ovoj katedrali Svetog trojstva, sahranjeno je 49 članova porodice Vetin i srce Avgusta II Jakog, a njegovo telo počiva u Poljskoj.
Legenda kaže da njegovo srce i dan danas poskoči kada pored katedrale prodje neka lepa žena. Katedrala je, kao i sve ostalo, u II svetskom ratu bila sravnjena sa zemljom i danas obnovljena, što se vidi po kamenju različite boje.
15. Pozorišni trg (Theaterplatz)
Iza katedrale nalazi se Pozorišni trg u čijem centru dominira statua saksonskog kralja Johana, podignuta 1889 god.
Kralj Johan je vladao Saksonijom od 1854 do 1871 god.
Pošto je kralj bio ljubitelj umetnosti, može se reći da je njegova bista na pravom mestu, ispred pozorišta.
16. Semper Opera
Prva opera bila je sagradjena 1841 na ovom mestu, od strane arhitekte Gotfrida Sempera, u stilu italijanske renesanse, sa korintskim stubovima i baroknim ukrasima.
Nekad je smatrana za jednu od najlepših zgrada u Evropi. Veoma brzo postala je centar društvenog života u gradu i zato, kada je skroz izgorela u požaru 1869, skoro odmah je bila i obnovljena. Ovde su bile premijere takvih stvaralaca kao što su Vagner i Štraus. Danas za nju važi tajna da je akustika ovde bolja nego u Milanskoj skali.
17. Avgustov most
Najbolji način da predjete reku i posetite drugi deo grada je preko Avgustovog mosta. Od 12 veka ovde oduvek postoji neki most, čiji se dizajn menjao sa protokom vremena.
Današnji izgled most je dobio izmedju 1907 i 1910 god. Smatra se najstarijim mostom u gradu.
Sastoji se iz 9 lukova, široko otvorenih, kako ne bi ometali rečni saobraćaj.
18. Zlatni konjanik
Na drugoj strani mosta, nalazi se upadljiva statua, ukrašena zlatnim listićima.
Statua prikazuje Avgusta Jakog, kralja Saksonije i Poljske, na konju.
Ovaj spomenik datira iz 1736. godine.
19. Markthalle
U produžetku, nailazite na lepo šetalište.
Tu se nalazi Markthalle, tržni centar izgrađen 1899. godine u nemačkom baroknom stilu.
Izbor je veliki.
Većina zgrade je uništena tokom Drugog svetskog rata. Vraćen mu je nekadašnji sjaj, a ponovo je otvoren 2000. godine sa preko 200 prodavnica i restorana.
20. Veliki park (Grosser Garten)
Na odličnoj lokaciji, koja je većini dostupna i peške, nalazi se Veliki park u Drezdanu.
Velike zelene površine pružaju idealan beg od gradske buke i gužve. Centralni deo parka zauzima Letnja palata, barokno remek delo iz 17 veka. Ovaj park je proglašen javnim, još 1814 god. Tokom leta saobraća i vozić. Tu se nalazi i gradski stadion poznatog fudbalskog kluba Dinama iz Drezdena.
Posetiti Drezden, a ne probati čuvene viršle, veliki je minus. Pogotovu što ih možete naći na svakom koraku, kao i u centru grada na Marketu.
Takodje, morate probati čuveni drezdenski kolač neprevodljivog imena eirschecke, koji se jako lepo slaže sa toplom čokoladom.
Drezden je posle II svetskog rata pripao ruskoj zoni, pa se u Drezdenu danas mogu videti i ovakvi prizori.
Suveniri koje sam poneo iz Drezdena su brojni.
Zaključak
Drezden je jako lep grad, čiji je barokni centar sa modernim delovima zbog kompaktnosti lako obići. Nigde nisam video toliko mojih kolega točkaša na ulici, što znači da je grad potpuno ravan, sa odlično organizovanim saobraćajem.
S obzirom da su ga tako savršeno obnovili posle II svetskog rata, ova prilagodjenost me uopšte ne iznenadjuje. Posetite Drezden i dajte mu najmanje dva dana. Ima šta da pokaže.
Da sam imao više vremena, parobrodom bih otišao do Pilnic zamka ako je dostupan za osobe u kolicima, a posetio bih i Moricburg zamak, koji se nalazi na 10 km od Drezdena.
Da li ste vi bili u Drezdenu?
Da li sam nešto propustio?
Putovao i uživao,
Marko Veličković
Bas mi je drago sto sam naisla na vas tekst jer planiram Prag od ferbuara. Doduse, bice to neka vikend tura, par dana, pa moram da dobro osmislim obilazak
Drezden nije daleko od Praga i toplo preporucujem oba.
Na pola puta izmedju ova dva grada su vam Karlove Vari koje takodje preporucujem.
O njima sam pisao ovde: https://samokolicaiput.rs/karlove-vari/
Hvala sto pratite!
Hvala punoooo Marko! 🤗
Za nedelju dana planiram da posetim Drezden i ovde sam našla bukvalno sve što treba da znam i obiđem. Moram da pohvalim tvoje temljno i sistematsko pisanje. Svaka čast! Bravo!
I hvala ti. 😊🙏
Hvala što pratite i srećan put!
Javite kako je bilo!