Ako imate samo jedan dan na raspolaganju u Drezdenu ovo je ono što treba da posetite. To je Zelena riznica, koja se nalazi u Drezdenskom dvorcu…
Avgust je mnogo voleo dijamante, zlato i raskoš.
Ta ljubav je išla dotle, da je na dvor doveo alhemičara Džona Frederika Botgera, koji je izjavljivao da može kamen da pretvori u zlato.
Plan nije uspeo ali se u tim pokušajima desilo i nešto dobro. Botger je sa kolegom slučajno napravio pastu, koja se smatra pretečom evropskog porculana. Ta tajna se mnogo vekova pre toga krila u Kini. Ubrzo posle toga, u obližnjem Majsenu, otvara se fabrika porculana. Najfinije primerke možete videti u istoimenom muzeju u palati Cvinger, o kojoj sam pisao ovde. Do današnjih dana ovo je ostalo Avgustovo najveće dostignuće.
Pošto nije našao način da napravi zlato, Avgust je dragocenosti kupovao širom sveta. Pozvao je najistaknutije zanatlije onog vremena da dodju i stvaraju dragocene predmete. Time je hteo da nadmaši druge evropske kolekcije i pokaže svoj uticaj i političke ambicije.
Tako je nastala ova impresivna kolekcija, koja se čuva u Zelenoj riznici u dvorcu. To je najveća je kolekcija evrpskog blaga.
To je takodje i prvi evropski muzej krunskih dragulja, koji je otvoren za javnost još od 1724 god. jer je Avgust želeo da tu raskoš podeli i sa običnim narodom ali samo ako nose čistu odeću. Avgust je lično naredio da se u dvorcu opremi devet izložbenih odaja, koje su bile otvorene za javnost. To je u tadašnjoj Evropi bio veliki presedan.
Slika crteža avgustovom rukom na wikipediji
Zelena riznica je dobila svoje ime po stubovima od malahita, kao i od zelenog somota, koji se nalazio na zidovima u nekim delovima riznice.
U toku II Svetskog rata jedan deo kolekcije je nepovratno izgubljen dok je glavni deo na vreme bio sklonjen u Konigstajn tvrdjavu. Neko vreme kolekcija je bila u posedu SSSR-a da bi, 1958 god. bila u potpunosti vraćena.
Rekonstrukcija riznice je počela 1960 i tada je kolekcija podeljena na dva dela. Na Istorijsku riznicu, u kojoj su predmeti postavljeni onako kako je Avgust to uradio i Novu zelenu riznicu u kojoj se nalaze pojedinačni predmeti. Oni su uglavnom napravljeni od strane glavnog dvorskog draguljara, u kutijama od antirefleksnog stakla. Zajedno, obe riznice čuvaju skoro 4000 predmeta.
Glavna zvezda Zelene riznice je čuveni i redak drezdenski zeleni dijamant iz Indije.
Drezdenski dijamant je jedan od najvećih, sa svojih 41 karata, a boju duguje svojoj prirodnoj radioaktivnosti. Dijamant je ubačen u ukras za šešir i okružen je sa 411 srednjih i manjih dijamanata.
Zelena riznica pretrpela je još jedan gubitak, kada su 2019 god. maskirani pljačkaši ukrali dragocenosti iz riznice i time počinili jednu do najvećih pljački.
Istorijski gubitak bio je mnogo veći. Počinioci su uhvaćeni pet godina kasnije ali neki delovi kolekcije i dalje nedostaju.
Drezdenski dijamant je u trenutku pljačke bio na pozajmici u Njujorku tako da je bio na sigurnom.
Od tada, mere obezbedjenja su ogromne, a jedna od njih je i da je u staroj Zelenoj riznici apsolutno zabranjeno slikanje pa ćete uživati u slikama sa interneta.
Kada ulazite u riznicu prolazite kroz dvostruka vrata. U medjuprostoru, isisava se vazduh zbog prašine i tek onda možete da udjete. Ovo je zbog toga što nisu svi primerci ispod stakla, već na otvorenim policama i to baš kako su nekad bili rasporedjeni.
Istorijska zelena riznica
Predmeti su grupisani po materijalima od kojih su napravljeni.
Jedna soba čuva predmete od ćilibara.
Tu su smešteni predmeti kao što su: činije, bokali, statue iz 16-og veka napravljeni od cilibara. Jedan od glavnih predmeta je mali sekreter koji je poklon kralja Prusije za Avgusta.
Jedna čuva predmete od slonovače.
Sledeća čuva predmete od srebra. Tu se nalazi srebrni pribor, koji je koristio lično Avgust.
Jedan od najpoznatijih primeraka iz ove sobe je čaša Ivana Groznog, koju je Avgust dobio na poklon od Petra I Velikog.
Dvorana blaga, najveća soba potpuno u ogledalima, sadrži posudje od ćilibara i školjki u kombinaciji sa dragim kamenjem.
U sledećoj sobi smešteni su krunski dragilji Saksonsko/Poljskog plemstva. Iza stakla, smešteni su: ogrlice, prstenje, medaljoni i dragulji. Predstavlja najveću kolekciju nakita u Evropi i uključuje već pomenuti drezdenski zeleni dijamant, kao i 648 karatni safir, koji je bio poklon Petra I Velikog. Ova soba bila je predmet pljačke 2019 god.
Jedino soba sa nakitom nalazi se u staklenim vitrinama i u toj prostoriji nalazi se Moor sa Smaragdima. Napravljen je od strane Baltazara Permoser-a i dvorskog zlatara Johan-a Melhior Dinglinger-a.
Sledeća soba sadrži predmete od bakra i mačeve. Predstavlja predah od raskoši.
Poseta se završava se bronzanom sobom, u kojoj su smeštene bronzane figure iz 17 veka.
Nova riznica
Nova riznica na spratu sadrži isto tako veoma zanimljive predmete, koji su izloženi pojedinačno.
Izložba sadrži skoro 1000 predmeta od: zlata, srebra, dragog kamenja, slonovače. Oni su dodati u kolekciju nakon Avgustove smrti.
Kolekcija poseduje eksponat, koji predstavlja rodjendan Indijskog mogula. Prikazan je sa 500 dijamanata, 160 rubina, 164 smaragda, jedan safir i 16 perli, koji je kraljev draguljar Johan Melcior Dinglinger pravio šest godina.
Ovaj redak primerak koštao je Avgusta skromnih 58 485 talira. Što je jednako godišnjoj plati 100 slugu.
Zatim, zlatni servis za kafu, sastavljen od 45 delova. Napravljen je od zlata, slonovače, srebra i 5600 dijamanata. Verovatno je najmanje služio za kafu.
Slikanje je dozvoljeno ali bez blica.
Raskošni predmeti se smenjuju jedan za drugim.
Takodje, tu se nalaze i predmeti od kristala jer je u srednjem veku kristal bio veoma cenjen. Smatralo se da ima magična svojstva, koja potiču od njegove čistoće. Pošto je kristal tako čist, smatralo se da simbolizuje Boga i čistoću device Marije. Ali nisu se svi slagali sa ovim tumačenjem. Sveštenstvo je smatralo da su dragulji i kristal, naprotiv, uvreda za Boga.
Ovaj kamin sa ukrasima od porculana i dragog kamenja bio je poklon za cara Rusije Pavla I-og ali pošto do susreta nije došlo, kamin je postavljen u Zelenu riznicu 1786 god. Ovaj primerak predstavlja rekonstruisani kamin od preostalih delova originala, koji je unisten tokom II svetskog rata.
Šta treba da znate
Karte za Istorijsku zelenu riznicu i Novu riznicu su odvojene. Pošto Istorijska riznica prima samo mali broj posetilaca, preporučujem da karte kupite unapred. Ako kupite kombinovanu kartu za Istorijsku riznicu i Kraljevsku palatu, moći ćete da obidjete i Novu riznicu ali i još neke postavke kao što su Turske odaje, Kraljevske apartmane Avgusta Jakog ,renesansno krilo i još po nešto.
Audio vodič na engleskom jeziku je besplatan.
Ceo muzej je dostupan osobama u kolicima.
Kao i sve popularne muzeje i ovaj je najbolje obići u jutarnjim časovima. Radno vreme proverite ovde.
Zaključak
Avgust je zeleo da svi koji posete Zelenu riznicu budu impresionirani. Kod mene je to svakako uspelo, jer se ovakva riznica ne vidja svaki dan. Avgust Jaki bio bi prezedovoljan da vidi kolone ljudi, koja žele da posete njegov muzej.
Iako sam izašao pun utisaka, jedno pitanje mi se stalno vrzmalo po glavi, a to je: ko ovde briše prašinu?
Da li ste vi bili u Zelenoj riznici?
Da li sam nešto propustio?
Putovao i uživao,
Marko Veličković
