Bilo jednom u Stavrosu

Stavros mi nije bio prvi a bogami ni drugi izbor,ali smeštaj je presudio, apartman je bio u prizemlju, plaža je blizu… Šta više da poželiš…

Ovaj gradić se nalazi u severnoj Grčkoj, smešten u zalivu Strimonikos,u zaledju planine Homolokos. Sav je zelen zovu ga još i vazdušna banja.

Turistički je u senci mnogo poznatije Asprovalte sa kojom deli istoimeni zaliv. Opet dovoljno je veliki da ima i 4000 stalnih stanovnika što će reći ima i neku istoriju koja kaže da su ga osnovali seljani iz nekoliko antičkih sela tražeći zaštitu u zaledju planine Homolokos.

Tokom turske vladavine Stavros je u jednom trenutku bio sravnjen sa zemljom, ostale su samo 4 kuće od nekadašnjih 300 ali nije se dao a početkom 20 veka donji deo današnjeg Stavrosa naseljavaju izbeglice iz male Azije koji sa starosedeocima žive neko vreme u miru da bi se konačno razdvojili na Ano Stavros i Stavros.

Inače Stavros na grčkom znači krst a ima raznih teorija o tome kako je dobio ime. Po jednoj ime je evoluiralo od obližnje značajnije Stagire (stagiros, stagros, stavros) a po drugoj nalazio se na veoma važnom raskršću puteva rimskog Via Egnatia i puta za Atos.

Zaliv u kome se nalazi Stavros je veliki a pogled vam se stalno kači na veoma dominantnu planinu Paggaio kod Kavale.

Stavros je čudan jer kako god da se postavite, Sunce će vam uvek biti iza ledja i izlaziće na desnoj strani a zalaziće na suprotnoj. Neko vreme bude neobično a posle se čovek navikne.

Stavros ima i jedan deo po kome je poznat, sa desne strane  a pre plaže Milies gde je moja malenkost bila smeštena nalazi se oblast Platanodasos ili Platania gde raste 100 godina staro drveće platana, koje ide u visinu i 50 metara. Nigde nije zabeleženo da drveće platana raste tako blizu vode. Ova oblast je bila odmorište za umorne putnike na tada jedinom putu za Atos pa je tako i dobila staro ime.

Kažu da u špicu sezone ovde ispod drveća svi traže hlad kao u stara vremena.

Stavros ima i luku u koju svako jutro uplovljavaju brodići, koje meštani zovu kaikia, sa svežom ribom.

Prosto je šteta jesti bilo šta drugo pored ovakve ponude samo mora da se porani.

 

Zaliv je prepun ribe ali nisam video nikog od entuzijasta na obali da je nešto i uhvatio.

Nije da se nisu trudili ali izgleda da ribe ovde nisu od juče. Sam svoj majstor ili pravac taverna, riba će svakako biti sveža.

Četvrtkom je u Stavrosu ozbiljna pijaca gde iako niste ranoranioc imate takvu ponudu da vam dodje žao sto niste sa sobom poneli tiganj.

Sve ovo, završilo je ovako:

Najvažnije plaže u Stavrosu za mene su one gde sam našao ono što uopšte nisam očekivao, ulaz u more.

Rampa i Sea track sistem radi na solarni pogon a izmislila ga je grupa grčkih entuzijasta i za to dobila i nagradu i hvala im za to.

Daljinac je u obližnjem baru, sve je radilo kao sat i eto mene u moru.

 

Voda je čista a dobri domaćini su na mestima gde ima malo većeg kamenja stavili i džakove sa peskom da se po njima ide što smatram posebnom pažnjom prema svima.

U Stavrosu kao i širom Grčke nalaze se ovi mali krajputaši koji predstavljaju zahvalnost onoga koji je na tom mestu mogao da pogine.

 

 

To su mi objasnili divni ljudi iz Nikos keramikos kod kojih se ove slatke kućice mogu kupiti kao i neke druge memorabilije za uspomenu na leto.

U Stavrosu možete da doručkujete kao Grk ako kupite čuveno kiselo mleko sa kajmakom koje je tako gusto da kad zabodete kašičicu ona stoji.

U Stavrosu možete da hranite i mačke, prvo jednu, zatim ona dovede drugarice a onda počinju da vam se penju na glavu. Ne pravite ove greške…

U Stavrosu možete da skupljate školjke i da sa sobom ponesete delić mora, ima ih svuda.

U Stavrosu možete da jedete smokve direktno sa drveća.

Možete i da kupite suvenire. Grčki origano je absolut must, totalno se razlikuje od našeg.

Tu blizu je i rasadnik pa možete da kupite malu sadnicu bugenvilije i da se pravite da neće da uvene čim dodjete kući. Ali ako je stavite u prelepe Nikosove saksije to je već druga priča. Bar vam ostane saksija.

Zaključak

Stavros me je strašno iznenadio.

Nisam očekivao ništa osim šetnje po mestu koje ima pomalo socijalnu reputaciju.

Umesto toga dobio sam toliko toga. Stavros je učinio da se u sve moram uveriti vlastitim očima i ne samo to.

Stavros me je poslao kući sa puno tako dobrih uspomena da me je strah da se vratim. Al ozbiljno.

Putovao i uživao Marko Veličković.

7 thoughts on “Bilo jednom u Stavrosu”

  1. Super, hvala na tekstu
    Ja sam takodje korisnica invalidskih kolica. Ove godine (leto 2020) mi je u planu da letujem u Stavrosu. Naravno pretražujući internet, došla sam do Vašeg teksta. Iskreno se nadam da će plaža biti pristupačna…kod tog mog smeštaja je na 50m west coast plaža 🤔 ali realno, ne verujem da je Stavros neko veliko mesto pa je valjda ta plaža gde ste vi bili blizu.
    U svakom slučaju prosto neprocenjivo je lično iskustvo za putovanja osobe sa invaliditetom.
    Pozz

  2. Postovanje ,idemo u Stavros sa sinom u invalidskim kolicima ,smeštaj nam je 150 m od platani plaze ,pitanje kolko je udaljena ta rampa od platana ,..?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *