Ako ste odradili obavezni deo Praga, evo predloga kako da upotpunite vašu posetu…
Praški deo Vltave sadrži 13 ostrva različitih veličina. Neki ožive preko leta zahvaljujući brojnim festivalima, a neka miruju tokom cele godine. Pomenimo tri najznačajnija, koja se nalaze na ovoj ruti dostupnoj osobama u kolicima.
Ova ruta je preporučena i od strane turističke organizacije. Ima izazova ali je lepa za šetnju.
Legionarski most
Šetnju počinjemo na Legionarskom mostu, koji je predstavljen javnosti 1901. god pod imenom most Franca Josifa I.
1919. god je ime promenjeno u Legionarski most. Most je 343 m dugačak i 16 m širok. Na početku mosta nalaze se dve kule, koje su služile za naplatu mostarine.
Strelčevo ostrvo
Ispod mosta se nalazi Strelčevo ostrvo, koje je povezano sa mostom. Celo ostrvo je pod zelenilom pruža divnu priliku za odmor i uživanje. Nalazi se na sredini reke i ako pogledate kartu izgleda kao veliki brod.
Prvi put se pominje u spisima iz 12-og veka i služilo je kao bašta. Za vreme vladavine Karla IV postalo je mesto gde su strelci vežbali gadjanje lukom i strelom. Tako je dobilo ime, koje se zadržalo i do danas. Kasnije su se organizovale i razne druge zabave, koje su se završavale pucanjem iz topova i vatrometom. Posetioci bi do ostrva dolazili brodićem, koga je zamenio Franc Josefov most, danas Legionarski most. Tu se nalazi i restoran kao i brojna igrališta, koja su, za divno čudo, preživela nekoliko katastrofalnih poplava.
Ostrvo je veličine 2,5 ha i nalazi se izmedju Slovenskog i Dečijeg ostrva. Ovde možete u letnjim mesecima da se sklonite od vrućine i gradske vreve, možete da se osvežite u restoranu sa panoramskim pogledom na Karlov most. Možete da posmatrate nutrije, koje su se namnožile zahvaljujući tome što nemaju prirodnog neprijatelja. Možete da napravite i piknik.
Dalje se šetnja nastavlja ispod bogatog drvoreda gde se sakrio i interesantan kafić. Ovde se možete okrepiti.
Duž ove rute možete da se diviti bogato ukrašenim zgradama iz 19. veka, koje su danas pod zaštitom države.
Dečije ostrvo
Dečije ostrvo se nalazi izmedju Jirašek i Legionarskog mosta.
Pomoću malog mosta možete da sidjete i na Dečije ostrvo gde se nalaze i igrališta za decu ali i fenomenalan pogled na Prag.
Ostrvo zauzima 1,83 ha. Oblik ostrva u prošlosti je mnogo varirao zavisno od nanosa peska. Prvi put je pomenuto 1355. god posle čega mu se zbog poplava gubi svaki trag. Do 18. veka zvalo se Malteško ostrvo i pripadalo je lokalnom manastiru.
Izmedju 1913. i 1916. god ostrvo je na veštački način produženo. Tada je podignut zid i napravljen je sistem prevlaka radi lakše plovidbe. Svoje današnje ime dobilo je ranih 60. god kada su izgradjena brojna igrališta i sadržaji za decu. Na severnoj strani ostrva nalazi se pilon sa alegoričnim statuama Vltave i pritoka.
Svake godine ovde se polažu venci žrtvama reke i poplave.
Šetnja se dalje nastavlja do Bele vodene kule, koja je podignuta još davne 1562. god i njena uloga je bila da vodom snabdeva fontane i česme u donjem gradu.
Nalazi se na najmanjem praškom ostrvcetu pod imenom Petržikovski i nije otvorena za javnost.
Ovo najmanje praško ostrvo dužine je samo 60 m i široko 10 m. Može se videti samo sa reke.
Šetnja nas vodi na sledeći most, Jirasek, koji je šesti po redu most preko reke Vltave.
Širok je 21 m i dugačak 310 m. Ima 5 betonskih stubova i 6 lukova.
Skromno je ukrašen za razliku od ostalih čime je naglašena njegova primarna funkcija, a to je da bude prvenstveno transportni most. Ime je dobio po čuvenom češkom piscu Alojziju Jirasek-u, koji je živeo u obližnjem kvartu skoro 30 godina.
Posle mosta nailazimo na novi biser arhitekture, a to je Zgrada koja pleše o kojoj sam pisao ovde.
Na ovom delu ima puno zgrada koje će ostaviti utisak na sve ljubitelje istorije.
Slovensko ostrvo
Daljom šetnjom nailazimo na poslednje ostrvo na ovoj ruti, koje se zove Slovensko ostrvo.
Nalazi se na desnoj obali reke Vltave pored Nacionalnog teatra i Legionarskog mosta. Ponekad ga zovu i Zofin po palati, koja je tamo podignuta. Zauzima površinu od 2,2 ha. Dugačko je 355 m i u najširem delu široko je 95 m.
Ostrvo je nastalo kao nanos iz mlina i nastavilo je da raste do današnjih dimenzija i tada je ojačano zidinama i posadjeno je drveće.
Nekoliko puta je menjalo ime. U znak sećanja na Slovenski kongres iz 1848. god. ostrvo je 1925. god preimenovano u Slovensko ostrvo.
Na ostrvu se nalazi i čuvena Zofin palata, koja nosi ime po austrijskoj nadvojvotkinji Sofi, na češkom Zofi, koja je bila majka cara Franca Jozefa I.
Podignuta je u 19. veku na temeljima stare gradjevine, koja više nije mogla da zadovolji tadašnje potrebe. Ovde su se održavali koncerti, balovi, sportski dogadjaji. Prvo izvodjenje Smetaninog čuvenog dela „Moja domovina“ upriličeno je u ovoj palati. Ovde su nastupala i takva imena kao što su: Franc List, Hector Berlioz, Čajkovski. Danas može da primi u glavnom holu 580 posetioca. Ono što je specifično za ovu palatu je da je podignuta na hrastovim stubovima, a od poplava je štite i pumpe, koje su smeštene u posebne prostorije.
Žofin danas predstavlja jedan od najznačajnijih kulturnih i društvenih centara u Pragu.
Šta možete da radite na ostrvu?
Možete da se sakrijete od sunca u debelom hladu. Tu je i dečije igralište.
Možete da iznajmite pedalinu, što su neki od nas i učinili.
Vltava je u ovom delu prilično mirna, pa ne treba da se plašite ali treba poslušati i uputstva zaposlenih. Tu vam se pruža mogućnost da sa vode vidite Karlov most, Kampa ostrvo sa galerijom, Novi Mlin, Legionarski most kao i brojne labudove, kojih ovde ima mnogo. Možete da vidite i Nacionano pozorište.
Tu se nalazi još jedna značajna zgrada, koja je povezana sa ostrvom, a to je Manes galerija.
Nakon lepe šetnje po ostrvu, ruta se završava kod Nacionalnog tetatra.
Nacionalni teatar
Nacionalni teatar je prešao dugačak put do onoga u čemu danas Česi mogu da uživaju.
Prve predstave počele su još u 12. veku. Dešavale su se oko velikih crkvenih praznika kao što su Božić, Uskrs itd. Igrane su uglavnom oko crkvenih dobara i svi glumci bili su muškarci.Tekst je bio izgovaran na latinskom.
U 13. veku teme su bile mnogo raznovrsnije, a predstave su počele da se održavaju na trgovima, ulicama i dvorovima. Glumci su i dalje bili isključivo muškarci.
U 14. veku tekst više nije bio na latinskom već na češkom jeziku. U periodu renesanse nastale su mnoge otmene gradjevine i svaka je imala velike holove za prijeme gde su se održavale predstave zatvorenog tipa.
Prvo pozorište za širu publiku bilo je otvoreno na mestu stare tržnice 1771. god i predstave su se odigravale na češkom jeziku.
Pošto su potrebe za kulturom rasle pojavila se inicijativa da se 1848. god. počne sa sakupljanjem dobrovoljnog priloga za izgradnju matične pozorišne kuće u čemu su učestvovali svi, od aristokratije do običnih radnika.
Tri godine kasnije plac za izgradnju bio je kupljen. Počela je potraga za najboljim rešenjem za izgradnju.
Pripadnici starije generacije želeli su jednostavnije ali brže rešenje dok su pripadnici mladje želeli mnogo reprezentativnije zdanje ali uz više troškova i vremena. Nadjeno je srednje rešenje i nakon šest meseci podignuto je privremeno zdanje, koje je moglo da primi 1000 gledalaca i radilo je sledećih 20 god.
Nakon toga, 1868. god postavljen je kamen temeljac za trajnu verziju pozorišta, koje je svečano otvoreno 1881. god izvodjenjem Smetanine kompozicije Libuse, koju je dirigovao, u to vreme, potpuno gluv kompozitor lično.
Bilo je izvedeno nekoliko predstava kada je nepažnjom radnika dobar deo pozorišta izgoreo. Ponovo je organizovano sakupljanje priloga, a posao izgradnje poveren je Josefu Šulcu, koji je bio učenik Josefa Ziteka, prvobitnog arhitekte. Zitek je bio optužen da je prilikom prvog projektovanja zanemario bezbedonosne mere zbog cega se sa gorčinom povukao iz novog projekta. Šulc nije mnogo menjao prvobitni rad svog učitelja, smanjio je broj gledalaca i uz neznatne promene 1883. god ponovo uz Libuse, pozorište je svečano otvoreno i bez prekida radi do današnjih dana.
Pozorište spolja izgleda veoma raskošno. Kako i ne bi, kada je za njegovo ukrašavanje upotrebljeno skoro 3 kg zlata. Zbog toga ga nekad zovu i Zlatna kapela. Unutrašnjost pozorišta ne zaostaje za spoljašnjim izgledom. Nacionalno pozorište je jedna od prvih zgrada u Evropi, koja je koristila električnu energiju. Struju koristi i grandiozni luster visine 5,5m i težine 2 tone.
Zaključak
Ova šetnja je, što se tiče mojih kolica bila najlakša jer je teren ravan. Ni ovde se ne može u potpunosti izbeći kaldrma ali brojna zastajkivanja učinila su moju šetnju zabavnom i inspirativnom.
Da li ste vi obišli ovu rutu?
Da li sam nešto propustio?
Putovao i uživao,
Marko Veličković
