Kad Asprovalta sretne Vrasnu

“Život je pun muka. Samo smrt nije. Živeti je da opustiš pojas na pantalonama i sam potražiš nevolju .” – Grk Zorba

Asprovalta-Vrasna je bila moje odredište za odmor ove godine kao i nekoliko stotina hiljada Srba. Kada počinjete putovanje do mora glavna fora u kolima je ko će pre da vidi more. E kod Asprovalte-Vrasne to ne može sve dok bukvalno ne stignete na odredište.

Još od Soluna onako ulepljeni od puta naslućujete da je tu ali se ne vidi jer se sve vreme vozite paralelno sa obalom ali sa druge strane planine koja nikako da prodju. Ako želite da znate koliki put smo prešli da bi stigli do AV možete videti ovde.

Zavidite onima koji su skrenuli na Halkidiki jer će oni iza prve krivine da bace pogled na slanu površinu koja daje smisao putovanju. Ali mi koji idemo u A-V moramo da gledamo nekih 100 km u jezero dok se ne ukaže more, dotle je već mrak i ništa se ne vidi.

Jedna od srećnih okolnosti koju nikad ne planiram a sama se desi je da soba ima pogled na more.

Mora da je to neka kosmička pravda za sve ono planiranje pre toga; da li je apartman u prizemlju, da li je toalet dovoljno veliki, da li kolica mogu da prodju kroz vrata, da li lavabo smeta, da li je krevet previše nizak. Naravno da agent koji prodaje aranžmane o tome pojma nema i ne može da shvati od kolike je važnosti da li su vrata odgovarajuće širine jer u protivnom mogu da se vratim kući. Onda kreće telefoniranje da se pronadje neka dobra duša koja će to da proveri, kreće bečenje po Trip adviser-u u maniru pravog detektiva, da nije neko slučajno uslikao taj i taj apartman i tako redom.

I kad se mašinerija pokrene do odredišta vozimo se sa knedlom u grlu, da li su shvatili naše potrebe ili je neki agent sve to ošacovao odokativnom metodom i pustio nas niz vodu u maniru brigo moja predji na drugoga?

I zato ako se sve ove kockice sklope moje letovanje može da počne tako što ću ujutru da gledam more i primam jutarnju dozu vitamina D dok pobedjujem oca u šahu.

Onda bi bilo dobro i da se doručkuje. U Grčkoj smatraju da ste bolesni ako ne jedete feta sir sa pita bredom koji je napravio u pekari neko ko se obavezno zove Nikos ili Dimitris. Jednom sam ručao u taverni Markos i dobio sam kačket kao suvenir.

Pošto je A-V kao aerodromska pista, šetnja je obavezan sport kojim se tamo bavim.

U tom slučaju najbolje je da se spava u Vrasni a da se  šetate do Asprovalte. Tako imate opravdanje za sve one kolače koje će te da pojedete u poslastičarnicama u Asprovalti.

Šetnja nije naivna, treba 45 min tamo i 45 min nazad, brzog hoda ili ti kotrljanja.

Ove godine nadao sam se da ću se kupati u A-V jer imaju kolica za vodu koja stoje kod kula za spasioce.

Obala je dosta strma i potreban je napor da se kolica izguraju a bilo je i pametnjakovića koji su u tih dvadesteak cm manevarskog prostora bacili svoje peškiriće na plaži od 1km. Nisam hteo da pravim frku kad već imam, hvala bogu, bolje rešenje u Stavrosu na plaži Milies tako da sam se malo vozikao da tamo ali sam se i osolio više puta.

A-V je sada postala dovoljno velika da ponedeljkom ima pijacu koja je veća od one u Stavrosu četvrtkom. Taman se pojede sva riba, već stiže nova. Zaliv je pun a jednom, dok sam bio u moru, mi je uletela riba bukvalno u ruku.

Na pijaci se može naći sve, od igle do lokomtive, uključujući i monahinju iz obližnjeg manastira koja prodaje najmirišljaviji origano na svetu i samo dva melema, za suvu kožu i kremu za sve ostalo. Kupili smo obe.

A-V je dovoljno važna i velika da ima i jako lepu crkvu- Sveti Đorđe  u kojoj se čuva 19 ikona donetih od strane izbeglica.

Sveštenik koji je odgovoran za crkvu mrko je gledao gologuze turiste kako ulaze a meni je stavio ruku na čelo i blagoslovio me valjda. Ja sam imao pantalone.

Jednom, dok sam se borio sa girosom posmatrao sam pet lokalnih dečaka koji su se stuštili da jedu. Svi su naručili hamburger. Ja inače teško žvaćem pa sam pomislio da klinci ipak bolje znaju i da prestanem da se pravim Grk.

U Grčkoj je nekada bio brend, gusto čokoladno mleko. Našao sam ga u jednoj poslastičarnici u Asprovalti i odlično je leglo uz domaće kolače.

Težak je život turistički jer posle svakog dolaska sledi povratak. Ali ako ste poneli dovoljno uspomena sa sobom onda se vraćate kući sa blagom koje ćete da krčkate cele zime. Ja sam se vratio sa punim koferom.

Putovao i uživao, Marko Veličković.