Viminacijum - dobra ideja za vikend

Viminacijum je arheološki lokalitet, koji se nalazi 12 km od Požarevca, a 100 km od Beograda. Ne postoji direktna linija do tamo, tako da je najbolje doći sopstvenim prevozom ili autobusom do Požarevca, a odatle lokalnim prevozom…

Medjutim, samo nalazište je veliko, pa će vam i za to trebati kola.

Ovaj Rimski vojni logor i grad, nastao je u I veku i trajao do početka VII veka. Bio je jedan od glavnih gradova rimske provincije Gornje Mezije.

Ona je obuhvatala prostor od današnje Srbije, južno od Save i Dunava, malo Makedonije, Crna Gora i pola Bosne i Hercegovine, u kojoj je, na vrhuncu slave, živelo 40000 ljudi.

Ovo je bilo važno vojno čvorište gde je bila smeštena VII rimska klaudijeva legija i IV Flavijeva legija. Nekadašnji rimski grad i vojni logor Viminacijum, prostire se na 450 ha ispod obradivih površina.

Zbog činjenice da je Viminacijum ostao tako dugo zatrpan ispod brojnih slojeva zemlje, zovu ga i Pompeja Balkana. Veoma je dobro što se Viminacijum ne nalazi ispod nekog naselja, kao što je Sremska Mitrovica gde su, zbog grada, iskopavanja veoma otežana. Ovde Viminacijum ugrožavaju samo bageri, koji kopaju ugalj ali je zahvaljujući njima i dosta toga pronadjeno slučajno.

Ko je sve bio ovde?

Hadrijan je ovde organizovao lov, Trajan se pripremao za rat sa Tračanima, Gordijan treći, Filip Arabljanin i dr. Imperator Hostilijan je godinu dana boravio sa majkom ovde. Tu se razboleo od kuge i umro. Veruje se da je upravo on sahranjen u kripti.
Hostilijan je možda ovde sahranjen, imajući u vidu da nikad nije napuštao grad. On je bio zadužen za raspored rimskih legija, koje su trebale da štite granicu od upada varvara.

Moguće je da je njegova sahrana izvršena spaljivanjem na rimski način, kada se pokojnik posle spaljivanja pokrije tankim slojem zemlje i ceo prostor zatvori kamenom, jer su nadjene spaljene kosti i deo fibule.

Poseta Viminacijumu organizovana je na sledeći način. U obližnjem kafiću dočekaće vas vodič.

Posle uvodnog predavanja, sprovešće vas kroz najvažniji deo ovog kompleksa.

Ispod zemlje, obilaze se tri diskretno osvetljene grobnice – paganska, hrišćanska i ona sa Kupidonom. Ovaj deo sam, jasno vam je, propustio.

Kada se završi obilazak nekropole, svako seda u svoja kola, i ide se do druge lokacije, ostataka zidina vojnog utvrđenja tzv. Porta Praetoria. a zatim i do treće lokacije – gde se nalaze rimske terme. Pošto je ulazak i izlazak iz kola za mene poseban poduhvat morao sam da biram šta ću posetiti.

Spisak svih lokacija, koje se obilaze u Viminacijumu:

Paleohrišćanska memorija,  Severna kapija vojnog logora Porta Pretorija,  mauzolej, skelet mamuta iskopan 2009. god. skelet Vike i još pet delimično očuvanih mamuta spadaju u vrstu stepskog mamuta, procenjeno je da je mamut zenka, stara oko 60 god, visoka 4,5m, dugačka preko 5 m i teška oko 10 tona. Pripada veoma retkoj vrsti i do sada je u svetu pronadjeno dvadesetak očuvanih skeleta mamuta.

Domvs scientiarvm

Naučno istraživački centar u obliku rimske vile. Ovde lako možete da zamislite nekog Rimljanina u beloj togi kako se šeta kamenim hodnicima. Ima dva nivoa, gornji nivo su laboratorije, radionice i smeštaj za posetioce.

U donjem delu su muzej, depoi i sale.

Iako nije dostupan za osobe u kolicima, ovaj centar mi je omogućio da se osećam kao Indijana Džons. Ima jedinstvenu atmosferu antičkog Rima.

Pruža vam se mogućnost da u okviru organizovane grupe probate neka od jela iz rimskog doba, kao što su: kuvana šunka u testu sa smokvama ili urme punjene lešnikom, bademima i orasima.

Rimske terme

Mesto gde su se gradjani okupljali i družili. Gradske terme bile su javne. Jedino je deci bio zabranjen ulaz. Javno kupatilo u Viminacijumu činila su 4 tepidarijuma (bazena sa toplom vodom) i jedan frigidarijum (bazen sa hladnom vodom), u koje su ulazili po odredjenom redu.

izmedju svakog bazena obavljale su se masaže, vežbe i razgovori, pa je samo kupanje bilo veoma dug proces. Kada bi Rimljanina upitali zašto se kupa jednom dnevno, rekao bi da je to zbog toga sto nema vremena za dva.
Naučnici su utvrdili da je u Viminacijumu bilo moguće i noćno kupanje jer su terme i tada radile.

Amfiteatar u Viminacijumu

Nijedan rimski grad ne može se zamisliti bez amfiteatra namenjenog manifestacijama poput gladijatorskih borbi, borbi divljih životinja, lovu na životinje, pomorskim bitkama, egzekucijama osuđenika i drugim spektaklima. Arena u Viminacijumu je izgrađena prvo od drveta, a onda od kamena i u nju je moglo da stane 7.000 ljudi.
Gladijatori su prolazili kroz rigoroznu obuku, obučavao ih je lanista ili kasapin, stari gladijator, koji je preživeo svoje borbe. Prvo se vežba na coveku od slame sa drvenim macem. Hranili su ih velikim količinama žitne kaše kako bi dobijali na veličini i masi. Spavalo se u malim ćelijama gde su mogli samo da sede.

Zaključak

Do danas je iskopano samo 5 % nalazišta. Ja sam mogao da posetim 20 % od toga. Mnogo sam saznao o nekadašnjim stanovnicima i baš je uzbudljivo imati mogućnost da budete blizu nečeg tako autentičnog. Ne mogu da kažem da je Viminacijum srećno mesto za točkaše poput mene ali ako već imamo čime da se pohvalimo, najmanje što mogu da uradim je da dođem, vidim i posetim.

Da li ste vi bili u Viminacijumu?

Da li sam nešto propustio?

Putovao i uživao,

Marko Veličković