Hradčani je jedinstveni deo Praga, gde još uvek možete pronaći duh starog grada…
Hradčani su osnovani još 1321. god. Nekoliko ulica sa kućama, koje su se naslanjale na gradske zidine predstavljale su početak budućeg grada.
Ovo naselje bilo je najmanje medju svim praškim opštinama. Stanovništvo je uglavnom radilo u zamku kao pomoćno osoblje, čuvari zatvora, radnici u štali itd. Tek mnogo kasnije čuveni kralj Karlo IV proširio je gradske zidine i uvrstio i Hradčane u deo grada.
Tada su Hradčani postali interesantni i za one, koji se danas nazivaju investitori, u to vreme sveštenstvo i aristokratija. Tokom 1541. god desio se katastrofalan požar, koji je uništio dve trećine kuća u Hradčanima. To je u mnogome pomoglo tadašnjim investitorima, koji su prazno zemljište kupovali u bescenje i počeli da grade velelepne palate. Neke od njih stoje i danas. 1598. god. Car Rudolf II Habsburški dodelio je Hradčanima status kraljevskog grada. Reforme Josipa II uključile su Hradčane u jednu od praških oblasti.
Kada se nadjete u ovom delu grada svu slavu pokupi velelepni praški zamak, a malo ko zna da ovde postoje još neke znamenitosti, koje treba obići.
To su Strahov manastir, zatim Loreto i Černin palata sa baštom. Sve ove atrakcije su blizu jedna drugoj i nalaze se na prelepom Loreto trgu.
Loreto trg nekada nije bio ovako lep. U prošlosti se ovde nalazio blatnjavi rov, a pošto je bio naseljen ovde se nalazilo i groblje još iz 9-og veka.
Ovaj trg je bio i mesto gde su se izvršavale egzekucije namenjene aristokratiji i plemićima dok su se pogubljenja običnog naroda dešavale izvan zidina grada gde je današnji Pohorelec. Egzekucije su izvršavane sa mačem i sekirom što je smatrano posebnom privilegijom.
Medjutim, neke od egzekucija bile su mučnije od drugih. Tada bi nevešti egzekutor bio kamenovan čak i do smrti jer nije dobro obavio svoj posao.
Danas je Loreto trg mirno i romantično mesto, prepuno lepih gradjevina.
Loreto
Loreto je jedno od najvažnijih svetilišta u gradu i pravi barokni dragulj Hradčana.
Loreto je izgradjen po ugledu na italijanski Loreto, gde je prema legendi živela Bogorodica i gde joj je arhandjel Gabriel saopštio da će roditi sina božjeg.
Praški Loreto napravila je grofica Katarina Lobković 1626. god. Smatra se najvernija italijanskom originalu. U riznici se čuvaju brojni dragoceni predmeti, a najvažniji je poklon, koji je dobila kontesa Ljudmila Kolowrat od svog 35 god. mladjeg muža. Venčani poklon od njega bilo je 6500 dijamanata, koje je kontesa posle smrti zaveštala Loretu. Od toga je napravljena relikvija pod imanom Praško sunce od pozlaćenog srebra sa 6222 dijamanta težine 12 kg.
Ostatak dijamanata je isplaćen za rad.
Ovde se nalazi i čuveni karilion, muzički instrument napravljen od zvona. Tih zvona ima 30, a njih 27 svakog sata sviraju himnu “Hiljade pozdrava za vas”. Zvona su izradjena u Amsterdamu i donirana su crkvi od strane lokalnog trgovca, čija je ćerka čudesno ozdravila.
Zvona su postavljena 1695. god. kada je upriličena velika proslava povodom toga. Svako zvono imalo je svog kuma iz visokog društva, koji je bio zadužen i za održavanje. Čak je i bohemijski car Leopold I bio kum prvom zvonu. U svoje vreme, ovaj karilion je bio pravo čudo.
Strahov
Strahov manastir nalazi se pored Loreta i predstavlja jedinstveno mesto za posetu.
Strahov manastir vodi poreklo još iz 1140. god. U njemu je smeštena jedna od najlepših biblioteka na svetu, koja sadrži skoro 200000 knjiga i to iz perioda od 10-og do 17-og veka.
Vekovima je ovde bio centar kulture i obrazovanja. Čak je i Napoleonova žena, Marija Lujza, prilikom posete Pragu, tokom 1812. god donirala neke od svojih licnih knjiga u ovu impozantnu kolekciju.
Strahovska biblioteka sastoji se iz dve glavne sobe, a to su Teološki hol i Filozofski hol.
Teološki hol predstavlja bogato ukrašenu pravu baroknu biblioteku, koja čuva 20000 knjiga.
Najstarija knjiga potiče iz 9-og veka i predstavlja Knjigu Jevanđelja napisanu na pergamentu. Tu se nalaze i astronomski globusi, kao i točak, koji omogućava monasima da čitaju više od jedne knjige istovremeno.
Filozofski hol u klasičnom stilu, dodat je u 18-om veku kako bi se smestila rastuća kolekcija knjiga.
Na svojim policama od orahovine sadrži oko 50000 knjiga. Za razliku od prethodne biblioteke, koja sadrži u većini knjige sa religijskom tematikom ovde se mogu naći i knjige sa temom zakona, filozofije, istorije i nauke.
Ostale knjige, koje su suviše stare i dragocene se čuvaju u posebnim depoima gde se strogo kontrolišu uslovi čuvanja i nisu otvorene za javnost.
Černin palata i bašta
Barokna Černín Palata je najduža zgrada u Pragu. Prednji deo je dugačak čak 250 m i ima 365 prozora.
Palatu je izgradio Grof Humpreht Jan Černin iz Čudenice jedini od Češke aristokratije, koji se borio na pobedničkoj strani u u bitki kod Bele planine. Nagradjen je konfiskovanom imovinom mnogih protestantskih porodica. Udruženo sa njegovom uštedjevinom mogao je, kao jedan od najbogatijih bohemijskih aristokrata, da priušti da napravi najveću palatu u gradu sa pogledom na praški zamak. Bilo je to pitanje prestiža u takmičenju sa Habsburgovcima.
Palata je bila ukrašena brojnim statuama, skupim tapiserijama i freskama jer je grof Černin uživao da pokazuje svoje bogatsvo ostalima. Ali održavanje palate je bilo preskupo i palata je prodata kralju i državi 1851. god.
Porodica Černin se preselila u Beč i palata je neko vreme bila smeštaj za siromašne, zatim bolnica, pa i vojna baraka.
Nakon osnivanja Čehoslovačke republike 1918. god palata je dodeljena Ministarstvu spoljnih poslova.
Černin palata je i mesto gde je ministar spoljnih poslova, Jan Masarik pao kroz prozor 1948. god. Ovo je poslednja smrt u Češkoj defenestracijom u Pragu, koja je i dan danas obavijena tajnom.
Černin bašta je jedna od najlepših u Pragu i otvorena je za javne posete.
Pošto se nalazi van ustaljenih turističkih staza veoma je mirno i tiho ovde.
Bašta čini celinu sa Černin palatom, čija je gradnja počela u 17-om veku. Tu se nalaze fontane, jezerce, stepenice, koje vode do gornjeg bazena, mali paviljon itd.
Bašta zauzima prostor oko 6 hektara.
Ono što je interesantno, bašta se ne nalazi ispred palate već po strani ali to ne umanjuje njenu lepotu. U 19 veku bila je dizajnirana u obliku engleskog vrta..
Kada je u 19 veku Černin palata bila pretvorena u barake, stradala je i bašta. Koristili su je za štale i za smeštaj konja.
Srećom, izmedju 1929. i 1934. god bašta je bila rekostruisana i ovoga puta u mnogo jednostavnijoj formi.
Danas pripada Ministarstvu spoljnih poslova.
Vidikovac
I na kraju, Hradčani su mesto sa najlepšim pogledom na Prag.
Odavde se skrivenim stazama možete peške spustiti do centra grada.
Takodje, sa ove tačke vam je blizu i Petrin toranj.
Zaključak
Najveći neprijatelj nas točkaša u Hradčanima je kaldrma.
Dodajte tome i uzbrdicu i dobijate kombinaciju skoro pa nemoguću za osobe u kolicima. Ostali samo napred, ovo je zanimljiv deo grada, koji treba videti.
Da li ste vi posetili Hradčane?
Da li sam nešto propustio?
Putovao i uživao,
Marko Veličković
