Ako vas zanima kako se odmarao grčki kralj i njegova svita, onda je Mon Repo jedna od znamenitosti Krfa koju morate posetiti…
Poseta Mon Repo-u počinje na ovoj kapiji
Šta je Mon Repo?
Mon Repo je impresivna palata britanskog kolonijalnog stila okružena sa 100 ha predivnog parka.
Mon Repo je udaljen svega 3 km od centra Kerkire, o kojoj sam pisao ovde. Preciznije, nalazi se na vrhu brda Analipsis u oblasti Kanoni i naslanja se na veoma poznato arheološko nalazište iz 8 veka pre nove ere, grad Paleopolis, što predstavlja još jedan razlog za posetu.
Ulaz u Mon Repo je veoma lak za točkaše jer su postavili odličnu rampu.
Park je ispunjen sa preko 2.000 vrsta egzotičnih biljaka, cveća i drveća, koji se proteže sve do obale sa istoimenim kupalištem.
Kroz park se šetate duž staza prikazanih na mapi koja vas čeka na samom ulazu u imanje.
Iz palate se pruža predivan pogled na okolinu, a park predstavlja pravi raj za ljubitelje arheologije, botanike i fotografije.
Do Mon Repo-a se lako stiže kolima, autobusom pa čak i kolicima sa točkovima.
Istorijat
Kuću je podigao tadašnji guverner Krfa Britanac Frederik Adams u periodu od 1824 – 1831 godine. Ako vas stil gradnje podseća na nešto slično što ste već videli na Krfu, u pravu ste, jer je arhitekta koji je osmislio ovu vilu takodje i autor palate Svetog Mihajla i Svetog Djordja. To je danas dobro poznati muzej Azijske umetnosti koji se nalazi na Spijanada skveru u Kerkiri.
Kuća je podignuta kao poklon za guvernerovu suprugu i veliku ljubav, Krfljanku Ninu Palatianu. Zaljubljeni Adams je želeo da ispuni njenu veliku želju da ima palatu na selu.
Medjutim, guverner nije dugo uživao u svom novom domu, jer je prekomandovan u Indiju, a palata je pretvorena u letnju rezidenciju dolazećih britanskih guvernera.
Ovde su se priredjivale brojne zabave i prijemi za koje se daleko čulo kako u Engleskoj tako i u Grčkoj i Indiji. Mnogi poznati ljudi onog vremena posećivali su palatu.
Jedan od posetilaca bila je i Elizabeta od Bavarske od milja zvana Sisi koja je tu ostala jedan duži period tokom 1863 god. Čuvena princeza je toliko bila očarana Krfom da je napravila sebi drugu palatu, dobro poznati Ahileon ali to je druga priča…
Palata je često menjala vlasnike, a posle ujedinjenja Jonskih ostrva sa Grčkom, palata je data na korišćenje grčkom kralju Georgiosu I. koji joj je tada dao ime “Mon Repos” što na francuskom znači “moj odmor” ili “moje utočište”.
Grčka kraljevska porodica ovo imanje koristila je kao letnju rezidenciju sve do 1967 god. nakon čega su proterani iz Grčke. Danas je palata renovirana i povratila je stari sjaj na radost brojnih posetilaca iz svih delova sveta. Originalnog nameštaja odavno nema ali je porodica Palatinus ponudila neke komade koji su se prenosili sa kolena na koleno kao što su portreti, haljine itd.
Nekoliko plemićkih rodjenja videli su zidovi ove palate. Najpoznatije se desilo 1921 god kada je na kuhinjskom stolu u palati rodjen budući suprug britanske kraljice Elizabete II, princ Filip, vojvoda od Edinburga kao peto dete svojih roditelja. Iako je upisan u krfsku knjigu rodjenih, po vlastitom priznanju se nikad nije osećao Grkom, već je bio bliži svom danskom nasledju. Njegova prva slika napravljena je upravo ovde u Mon Repo-u.
Nisu svi gosti bili rojaliti. Jedan od njih je bio i Josip Broz, doživotni predsednik Jugoslavije. On je toliko često posećivao imanje da je jedno krilo zgrade dobilo nezvaničan naziv, Tito.
Tokom decenija koje su usledile nije se znalo ko je pravi vlasnik Mon Repos-a. Spor izmedju grčkog kralja Konstantina i grčke vlade rešen je medjunarodnom arbitražom uz bogatu kompenzaciju.
Grčka kraljevska porodica više njie vlasnik ovog imanja i tu se danas nalazi muzej Paleopolisa, jednog od najstarijih arheoloskih nalazišta u Grčkoj. Ukupno ima četrnaest galerija.
Kroz autentične predmete i vizuelne prikaze predstavljeni su delovi istorije drevnog Paleopolisa.
S obzirom kad je gradjena i kroz koliko ruku je prošla, poslednja stvar koju sam očekivao da ću ovde naći je lift.
Medjutim on je tu, veliki i odgovarajući za sve tipove kolica tako da se nijednog trenutka nisam osetio uskraćenim tokom posete. Lepo je kad se osećate dobrodošlim u svim tačkama na kugli Zemaljskoj. Neko je u Mon Repos-u to shvatio i ja sam uživao. Mon Repos je potpuno dostupan za osobe u kolicima.
Park
Mon Repos ne bi bio to što jeste da nema park. U stvari morate proći kroz park da bi ste stigli do palate.
Ceo park je ispresecan stazama za šetnju koje se nalaze u hladu starog i veoma retkog drveća. Zabeleženo je da brojni ugledni gosti ovog imanja donosili i retke biljke na poklon.
Iako se sve staze nalaze u hladu, što je posebna blagodet kada pravite šetnju po sunčanom danu, moram da naglasim da su staze pod usponom koji se, uz malo napora, može savladati tako da, mogu da kažem, da osobe sa kolicima mogu da posete ovu lokaciju.
Poznavaoci kažu da park ima čak veću vrednost nego sama palata. Danas je prilično devastiran ali se vraća u zivot.
Pojedine staze u parku vode do arheoloških nalazišta koji predstavljaju ostatke drevnog grada.
Šta morate da znate:
Za posetu vam treba 1 do 2 h, možete šetati po parku u ugodnoj hladovini stoletnog drveća.
Pošto se palata nalazi van utabanih turističkih staza, ponesite sa sobom vodu jer nemate gde da je kupite.
Palata je dostupna za kolica a staze u parku su pod nagibom koji se može savladati.
Ulaz je besplatan 27 septembra a dodatne informacije možete naći ovde.
Zaključak
Drago mi je što sam posetio ovaj zanemareni dragulj koji je u senci raskošnog i mnogo poznatijeg Ahileona o kome sam pisao ovde. Pun ožiljaka, Mon Repos, osim što ima lepše ime, video je i mnogo više od istorije od konkurencije. Ako ga ne uguše sa pogrešnom namenom, predvidjam mu blistavu budućnost.
Mon Repos sam posetio u septembru, što je po meni idealan mesec za ovakve poduhvate jer nije toliko toplo. Još ako posetu Mon Repo-u vežete sa posetom Mišijem ostrvu i Vlačernom, onda imate potpuno ispunjen dan koji se završava sa pićencem i zalaskom sunca na Kanoniju o kome sam pisao ovde.
Da li ste vi bili u Mon Repos-u?
Da li sam nešto propustio?
Putovao i uživao,
Marko Veličković
