Lepo je kada neko mesto pamtite po atrakcijama ali se još više pamte po iskustvima koje ste prvi put imali. Portorož je jedno takvo mesto, koje ću zauvek pamtiti…
Portorož je letovalište koje se nalazi u Piranskom zalivu i pripada slovenačkoj obali. Dugačka je samo 47 km ali ima šta da pokaže. Portorož je idealan kao city brejk destinacija i udaljen je od Ljubljane oko 130 km.
To znači da je neverovatno pogodan, ako živite u Sloveniji, da u toku jednog vikenda posetite more, iskupate se i vratite kući.
Za nas ostale, koji dolazimo izdaleka, Portorož nikad nije krajnja destinacija, već se uvek vezuje sa posetom Piranu, Trstu, pa možda čak i Veneciji.
Tako je bilo i sa nama. Planovi su bili veoma bogati i nabijeni, a kada putujete u kolicima, nema mesta za improvizaciju.
Put do Portoroža je zelen kao i sve drugo u Sloveniji. Ovde su zeleni čak i nadvožnjaci. I Portorož je nekako zelen.
Pošto je Portorož okružen brdima, koja se prilično strmo spuštaju ka moru bio je veliki izazov naći smeštaj. Trebao nam je budget friendly, a da je što bliže obali.
Delimično smo uspeli u tome ali je bilo veoma dalekooo od grada. Glavna nada nam je bilo veliko šetalište nepoznate dužine i prohodnosti.
Ohrabreni rečima da je Piran tu negde, na oko 45 min peške, počeli smo našu šetnju iz portoroške marine. Jedna je od većih u ovom delu sveta.
Posle marine, nailazimo na šetalište, koje je široko, ravno i dugačko. Savršeno za točkaše.
Od retkih prolaznika, može se čuti i italijanski, koji je ovde, osim slovenačkog, takodje zvaničan jezik.
Dok se šetam, preslišavam se kako je Portorož dobio ime. Na italijanskom znači luka Ruže. Običnih ruža ovde nema ali ima ruža od soli. Još od 13. veka benediktanski monasi su lečili bolesne sa lekovitim blatom i solju.
Dodajte na ovo i blagu mediteransku klimu i imate letovalište sa bogatom banjskom kulturom.
Nastavljamo šetnju koja je sve lepša. Ne dešava mi se često ali ovde sam poželeo da imam električna kolica, pa da mogu sam da zujim duž ove promenade.
Portorož je, inače, i grad kazina. S obzirom da je ovde sve podredjeno turizmu, nije ni čudo što ima i kazina u gradu. Moraju na svaki mogući način da privuku turiste, jer u okolini imaju veoma ozbiljne konkurente.
Kažu da Portorož ima 240 sunčanih dana. U maju, kada sam ja bio, oblaci su rešili da me demantuju. To mi je odgovaralo, jer sam mogao da gledam u more neometano.
Portorož u maju bio je prazan. Bilo mi je drago da ga imama samo za sebe.
Brojne stolice, govore mi da je ovde u sezoni prava gužva.
Plaže su, kombinacija betona, trave i peska.
Na ovim dokovima dobijam želju da pecam.
Stariji i moderniji delovi smenjuju se na putu.
Ne samo da je Portorož letovalište, već ima i svoju stalnu postavku. Tačnije, ima oko 3000 stanovnika, tako da u zimskim mesecima nije potpuno napušten.
Iako sam se više puta pitao da li će da me zaustave neke stepenice, šetalište me nije izneverilo. Veoma dugačko. Ima mesta za odmor što smo obilato koristili.
Veliki je blagoslov imati ovakvo šetalište pored mora. Ovde se može napisati knjiga ili pesma, kada je ovako mirno i sa ovakvim pogledom.
Lepi hoteli na plaži su pravi izbor.
Da smo blizu cilja označio nam je i ovaj poznati hotel Bernandin.
Ako bih mogao da biram, gde bi popio kafu, to bi bilo na njegovoj terasi.
Sve sobe okrenute su ka moru i imaju spektakularan pogled. Kao da ste na kruzeru ali bez morske bolesti.
Odmah, tu je i parking za one pametne, koji su ovu destinaciju prošli autom. Ovde počinje Piran, a u taj gradiće se ne može kolima.
Naslućujem da je ovaj parking suviše mali kada je sezona u punom jeku.
Pre povratka morali smo malo i da se okrepimo. Ništa bolje od tople supe dok gledate na prostrani piranski zaliv. Ovog puta, izbor je pao na supu “paveze” i supu sa plodovima mora.
I da se vratim na početak, zašto ću pamtiti ovaj gradić?
Ma koliko da sam uživao u šetnji, ovaj potez se, u našem sastavu, ne prelazi odjednom.
Umor koji je nastupio, posle predjenih kilometara, bio je ravan strahu da ćemo morati ovo isto nazad. Spas se ukazao u obliku lokalnog niskopodnog autobusa, koji je vozio u suprotnom pravcu.
Iako nije bio prilagodjen za invalide, dogovor je bio da ću biti uguran u isti po svaku cenu. Šta je ovde posebno? Naime, gužve kao i neprilagodjenost, učinile su da, iako dolazim iz velikog grada, nikad nisam koristio autobus.
E pa eto. Portorož je moje prvo autobusko iskustvo.
Vožnja je bila lagana, nisam šetao levo i desno. Sve bi prošlo savršeno da nismo promašili stanicu, tako da sam Portorož baš doooobro upoznao.
Sve u svemu, bio je ovo lep dan ispunjen raznim avanturama. Portorož me kupio svojom lepom promenadom, koju ću sledeći put mudrije da odvozam.
Da li ste vi bili u Portorožu?
Da li sam nešto propustio?
Putovao i uživao,
Marko Veličković
