Rogla je planina u Sloveniji koja je odličan izbor za sve ljubitelje skijanja i planinarenja. “Šta ću ja onda ovde?” – pitaće čitaoci mog bloga. E pa, ovde postoji nešto što ipak mogu i što mi je pričinilo veliku radost…
Rogla je udaljena od Ljubljane 121km.
Put do Rogle je standardan. I krivudav i ravan. Vodi vas kroz četinarske šume koje vam kažu da ste na velikoj visini i na čistom vazduhu.
Ono što vam ne kažu je da ispred vas može da iskoči srndać i to ne jedan, nego dva, zbog kojih sam nosom poljubio naslon sedišta. Zbog ovoga ću se doživotno sećati ovog izleta.
Usred maja, na Rogli će vas sačekati sneg. Sve sam pripremio osim kape.
Na putu ka vidikovcu me je ispratio mrazovac, cvet koji nagoveštava proleće.
Ovde sam se osećao dobrodošao. Dokaz je ovaj detalj.
Karte se kupuju u drvenoj kućici sa prolazima. Avantura počinje.
Pošto je disabled friendly, nema popusta, potpuno ste ravnopravni, što je jako lepo iskustvo. Pojedinačna karta, u trenutku dok ovo pišem, je 10 eur.
Više informacija o Rogli možete naći ovde.
Put medju krošnjama (Pot medj krosnjama) je nešto što bi, po meni, svaka planina trebala da ima.
Drveni vidikovac, uglavnom spiralnog oblika, koji vas laganom šetnjom vodi do vrha i pruža vam nesvakidašnji pogled na sve četiri strane sveta.
Zašto ga ovoliko hvalim? Zato što je dostupan i za osobe u kolicima i pruža nam mogućnost da i mi uživamo u pogledu.
Put ka vidikovcu je drvena konstrukcija smeštena na 18 stubova, ukupne dužine je 1km zajedno sa tornjem.
Stvarno je put kroz šumu zaslužio svoje ime. Mogao bi da se zove i put kroz oblake jer ste visoko iznad krošnji drveća.
U tom trenutku, već ste na 14m od zemlje.
Staza je lepa, ravna i prijateljska. Širina staze je dva metra. Izmedju letvica na stazi nema praznina, tako da točkovi sami klize.
Dok vas još ne obuzme visina, domaćini su se potrudili da nešto i naučite.
Takodje, potrudili su se i da vam pojačaju adrenalin pa imate i ovakve atrakcije.
Ko sme preći će. Zašto ovo nije dostupno za kolica? Šalim se, nikad ovde ni za sva blaga ovog sveta!
Kako visina raste, pogled je sve lepši. Nagib staze na tornju je samo 6 stepeni tako da se disanje nije ubrzalo ni mom pratiocu.
Iznutra, ova grdosija izgleda ovako.
Toranj ima 9 spratova koji vas vode na visinu od 37 m od tla. Dobro je znati na kojoj ste visini.
Na ovom tornju sve spirale su iste ali je na svakoj spirali drugačiji pogled.
Postoje dva načina da se spustite sa tornja kada ne idete putem točkaša: brzim i zabavnim ili dosadnim i zamornim.
Ograda je providna kako bi pogled za malu decu i osobe u kolicima bio potpuno neometan.
Konačno vrh, nalazite se na visini od 1517m nadmorske visine.
Kada se popnete na krov imate slovenačko pohorje kao na dlanu. Konačno da se i ja popnem na vrh planine.
Prednost kada se šetate po nesunčanom danu je što neometano možete da uživate u pogledu od 360 stepeni.
Nema gužve i ne ide vam sunce u oči.
Osim što mi se osmeh zaledio u sred maja.
Pogled možete baciti još dalje sa ovakvim spravicama.
Na vruhu se nalazi blagajna za tobogan. Pošto nema stalnog osoblja gore, na vrhu, iz razumljivih razloga morate na vreme da kupite žeton.
Trebaće vam 2 eu da se spustite. Jedna vožnja toboganom nikada nije dovoljna, pa smo ponovili više puta.
Meni to nije bilo potrebno ali znam kome jeste, 60 m dugačak tobogan, radost za decu i odrasle.
Put nadole je još lakši.
Poslednji pogled na utrobu čudovista odozgo. Nije zgodno da vam ispadne telefon.
Domacini su se potrudili da ove stative postave na najboljim mestima i svi rade.
Poseta se zavrsava u suvenirnici, koja sluzi uglavnom za grejanje, jer su suveniri bezobrazno skupi.
Posle ovakve setnje i ovakve temperature ogladnelo se. Preporučujem da potražite pohorski lonac. Ovo je popularan gulaš od tri vrste mesa koji predstavlja pravu radost za sve mesoljubce, uključujući i mene.
Odličan, “šumski” gulaš koji greje od glave do pete.
Zaključak
Ovo je bio izlet za oči i za dušu. Kao osoba u kolicima osecao sam se dobrodoslo na svakom koraku. Svaka čast Slovencima i evropskim vrednostima koje neguju, jer je ovo za mene bio lep izlet koji bih rado ponovio.
Da li ste vi bili na Rogli?
Da li sam nešto propustio?
Putovao i uživao,
Marko Veličković
