“Na ovom svetu postoji mnogo gradova sa imenom saraj konak… Ali ovaj bosanski obedemljeni grad Sarajevo je najnapredniji, lepši i živahniji od svih” – Evlija Čelebija, osmanski putopisac iz 17 veka.
Sarajevo se nalazi na 269 km od Novog Sada. Za moju prvu posetu ovom gradu temeljno sam se pripremao. Informacije o dostupnosti za kolica nisu mi baš bile na izvolte ali pričamo istim jezikom, pa bi stvari trebalo da budu jednostavne.
Sarajevo možete obići za jedan dan ali je uvek bolje kada ostanete duže. Ja sam Sarajevu dao ceo vikend i moglo je još.
U daljem tekstu možete da pročitate šta sam sve obišao u Sarajevu.
Na Turskom, Sarajevo znači dvor u polju. Pri tom, misli se na dvor koji je izgradio Isa beg Isaković u 15 veku, oko kog se kasnije formiralo Sarajevo. Posle toga dolaze Austrijanci, koji su ostavili i svoj pečat. Sarajevo je grad gde istok sreće zapad, gotovo po pravoj liniji.
Prvo što sam naučio u Sarajevu je da svaku šetnju valja započeti sa burekom. Ali kako se odlučiti? Iz tepsija me gledaju: sirnica, burek, krompiruša, itd.
Dolazim iz grada gde je sve burek, samo se razlikuje nadev. Ovde je to veliki greh. Burek je samo sa mesom, sirnica je sa sirom, krompiruša je sa krompirom. Žao mi je samo što nemam četri želudca, pa da ih sve probam. Ovoga puta to je bio baš burek zaliven jogurtom, koji me odveo na sedmo nebo.
Pošto sam, eto, nesto malo čalabrcnuo, vreme je da se nešto i obiđe.
Baščaršija
Ispred mene je Baščaršija. Srce Sarajeva.
Naziv je kombinacija dve reči, baš/ glavni, čaršija /bazar. Nastala je u 15 veku. Vremenom se proširivala, tako da je u jednom trenutku ovde bilo 12000 zanatskih radnji.
U Baščaršiji se mogu raditi razne stvari, kao što su: kupovina suvenira, posmatranje prolaznika, hranjenje golubova ali najvažnija stvar je svako popiti kafu iz fildzana sa ratlukom i probati domaće baklave i kolače.
Tu je Kazančiluk, najpoznatija zanatska ulica po izradi predmeta od bakra. Najbolje mesto za suvenire i jedna od najstarijih ulica u Sarajevu.
Baščaršija čuva tradiciju još od 15 veka, kada su Turci stigli na ove prostore.
Ako je Baščaršija srce Sarajeva, onda je Sebilj česma srce Baščaršije.
Ovde se zakazuju sastanci, jer je ovaj Sebilj najvažniji. Nekada ih je bilo puno ali su većinom nestale u požaru. Inače, sebilj znači zgrada na putu u kojoj ima vode.
Česma je u Otomanskom stilu iz 18 veka, locirana u centru Baščaršije, po uzoru na kameni sebilj iz Konstantinopolja.
Postoji legenda da ako piješ vodu sa česme, vratićeš se u Sarajevo. Pa, videćemo.
Tu se nalazi i Gazi Husrev begova džamija iz 1531 god. Jedna je od najvažnijih u BIH.
U dvorištu je česma, koja vernicima služi za ritualno pranje pred molitvu.
Preko puta je Gazi Husrev muzej.
Od šetnje sam ogladneo, pa kad sam već na pravom mestu, ćevapi kod Ferhatovića su nezaobilazna stanica.
Verovatno samo prave Sarajlije primećuju razliku, a mi sa strane smatramo da nema loših ćevapa u Sarajevu. Kako odoleti ovom zalogajčiću?
U Baščaršiji bih mogao da potrošim ceo dan ali ima još toga da se vidi.
Večna vatra
Ovde počinje Ferhadija, koja se prostire od Večne vatre do Baščaršije i odlikuje je Austrougaraska arhitektura.
Večna vatra, spomenik oslobodiocima u II Svetskom ratu.
Tu se nalazi i Katedrala Srca Isusova, Rimokatolička katedrala iz 19 veka.
Ovde je i gradska tržnica.
Pravi je trenutak da se osvežim sa mojim omiljenim sokom od sveže ceđenog nara. U Sarajevu ga je lako naći.
Nastavljam sa istraživanjem Sarajeva.
Pre nego što izadjem na reku, treba da probam još jedan specijalitet bosanske kuhinje, sogan dolmu. Preporučujem da je zalijete sa sarajevskim pivom.
Reka Miljacka
Sledeća destinacija je reka Miljacka.
Živim pored Dunava i Miljacka mi dodje više kao potok. U stvari, za nju kažu da je najmanja reka sa najvše mostova.
Neki su veoma važni, a neki manje.
Poznati most Festina lente, požuri polako, novijeg datuma i modernog izgleda.
Latinska ćuprija most je povezivao desnu obalu sa delom gde je živelo katoličko stanovništvo.
Poznato je pod imenom Latinluk, pa je tako i dobila ime. Tu je, na njenom ćošku, izvršen Sarajevski atentat, koji se smatra povodom za I svetski rat. Gavrilo Princip je tu ubio vojvodu Ferdinanda i njegovu ženu.
Šeher-Čehaja ćuprija je izgradjena u 16. ili 17. veku.
Legenda kaže kako je graditelj ćuprije bio čuveni Hadži Husein ili seher cehaj, upravitelj grada. Veruje se da je umro pre nego što je most završen. Kada je vest stigla do sina Mustafe, koji se nalazio u Stambolu, on je odmah rešio da se vrati i dovrši ćupriju.
Spada u jedina četri kamena mosta danas sačuvana.
Oko obala Miljacke nalaze se zanimljive gradjevine.
Ove skulpture najavlju da u zgradi preko puta stanuju umetnici.
Zgrada Akademije je nekad pripadala Evangelističkoj crkvi ali pošto su je svi napustili posle I svetskog rata, sada je Akademija lepih umetnosti.
Askenaska sinagoga, treća po veličini u Evropi, u pseudomavarskom je stilu. Nekad ih je u Sarajevu bilo 8.
Careva džamija, najstarija u Sarajevu, izgradjena 1457 god od strane Isa bega Isakovića. Stara je izgorela, a novu je finansirao lično Sulejman Veličanstveni.
Vijećnica, simbol grada u pseudomavarskom stilu, izgradjena za vreme Austrougarske vladavine, po ugledu na džamiju i medresu Hasana II u Kairu.
Moguće su posete.
Kuća Inat je stajala sa druge strane reke, pre nego što je sagradjena Vijećnica.
Tvrdoglavi vlasnik nije hteo da je proda, pa su je preneli ciglu po ciglu.
Na njoj stoji natpis: “Bila sam na onoj strani ali predjoh vamo iz inata”.
Iza ove kuće nalaze se tako strme ulice, da onaj ko je zaboravio novine, taj dan ih neće čitati.
I ova strana Miljacke opet vas vodi ka Baščaršiji. Vreme je da se zasladim i pojedem nešto, što ne može svugde da se nadje.
Kunefe, slatkiš napravljen od kadaifa, zaliven mladim kajmakom. Veoma jak kolač, posle kojeg možete da šetate još 10 km.
Sva sreća tu je i park, u kome sam se napio glečerski hladne vode.
Na drugoj strani grada preporučujem da obidjete Avaz toranj. Do njega mogu i kolicima.
Toranj je otvoren 2009 god i visok je 159m. Do vrha ima 780 stepenika ili brzi panoramski lift.
Toranj ima 36 spratova i uvrnutu fasadu.
Pogled iz Avaz Twist tower, najviše zgrade u Sarajevu je fascinantan.
Na terasi se nalaze durbini za bolji pogled.
Terasa nije dostupna za osobe u kolicima ali postoji dobar pogled iz kafića koji je dostupan.
Zemaljski muzej osnovan 1888, koji mi je ostao za neki drugi put, ima čime da se pohvali.
Čuva zavidne zbirke iz oblasti arheologije, etnologije i prirodih nauka. Najvažniji eksponat je Sarajevska hagada, tradicionalna Jevrejska knjiga, koja za razluku od ostalih u svetu, ne počinje od dolaska Jevreja iz Egipat, već od nastanka sveta. Koristi se prilikom Jevrejskih obrednih svecanostil, Izložena je u posebnoj prostoriji i moguće ju je videti samo u posebnim terminima.
Zaključak
I tako, brzo je došlo vreme da se rastajem sa Sarajevom. Ceo vikend nije dovoljan da zavirite u sve sakrivene ćoškove i izučite šta je merak i zašto je inat tako važan. Ako legenda ne laže, vratiću se opet, jer sam se baš dobro napio vode.
Da li ste vi bili u Sarajevu?
Da li sam nešto propustio?
Putovao i uživao,
Marko Veličković
