Brilova terasa je jedno od najpopularnijih mesta u Drezdenu. Sa nje se pruža pogled na reku Elbu, Avgustov most i nove delove Drezdena. Zovu je i Balkon Evrope…
U veoma oštroj konkurenciji, kao što su palata Cvinger ili Dvorac, Drezden je pre svega prepoznatljiv po ovoj terasi, koja za divno čudo nema ama baš nikakve veze sa Avgustom Jakim.
Brilova terasa se, dužinom od 500m, proteže duž reke Elbe. Reka ovde protiče izmedju dva mosta, a to su Karola most i Avgustov most na drugoj strani.
Istorija
Danas, gledajući terasu, retko ko bi mogao da primeti da je uradjena na temeljima nekadašnje tvrdjave iz 16. veka, koja je štitila grad.
Pošto je tvrdjava izgubila svoj vojni značaj pravo da je preuredi palo je u ruke Grofu Brilu u 18. veku. Ispod zidina nalazi se i podrum gde je alhemičar Johan Fridrh Bottcher otkrio greškom belo zlato ili evropski porcelan 1708. god.
Ko je bio Hajnrih Graf Bril po kome se zove najpoznatija terasa u ovom delu sveta?
Bril je bio ministar kabineta u vreme vladavine Saksonskog Kralja Fridriha Avgusta II. Kralj je toliko bio zadovoljan njegovim radom, da mu je dozvolio da tu, na veoma privilegovanim mestu, podigne svoju privatnu baštu i palate, biblioteku. U to vreme, bašta je bila rezervisana samo za aristokratiju.
Posle sedmogodišnjeg rata, koji nije mogao da predvidi, počinje Brilov politički sunovrat pošto je njegova spoljna poitika doživela poraz. Tada je i Saksonija ispala iz prve lige Evropskih zemalja. Pruski kralj Frederik nije krio prezir prema Brilu i činio je sve da ga ponizi i omalovaži. Optuživao ga je za razne pronevere i raskalašno trošenje od čega se Bril nikada nije oporavio. Njegovi potomci danas rade na tome da ga rehabilituju.
Originalna terasa je bila uništena tokom bombardovanja u II svetskom ratu i obnovljena je kao i sve drugo sa velikom preciznošću do perfekcije.
Danas, horde turista, a medju njima i ja, nasrću na Balkon Evrope radi slikanja i lepog pogleda.
Pored terase, tu je Brilova bašta na zapadnoj strani. Bašta je mala ali nudi tišinu i mir.
Na ovom mestu, pruža se pogled na Bogorodičinu crkvu Frauenkirshe.
A takodje, pruža se pogled i na neke značajne zgrade na drugoj strani reke. To su:
Sächsische Staatskanzlei (Saksonska državna komora), koja je kancelarija ministra-predsednika Saksonije. Zgrada je iz ranog 20. veka (1900 – 1904) i izgrađena je u istorijskom stilu.
Druga zgrada je Sächsisches Staatsministerium der Finanzen (Saksonska ministarstvo finansija). Obe ove zgrade su lepše iz daljine i nemaju turističku namenu.
Daljom šetnjom naićićete na još jedan biser, a to je Delfin Fontana. Prikazuje krilatog kupidona, koji jaše delfina iz čijih usta prska voda.
Fontana je sa obe strane okružena stepeništem.
Na samoj terasi nalazi se značajne zgrade kao što su Akademija lepih umetnosti, Albertinum i dr.
Albertinum
Zgrada izgradjena u neorenesansnom stilu gde su smeštena dva muzeja, a to su: zbirka savremene umetnosti odnosno, galerija slikara iz 19. i 20. veka kao što su: Mone, Klimt, Van Gog. Tu se nalazi i kraljevska zbirka skulptura od klasičnih antikviteta do umetnika 2o. veka, kao što su Roden, Dega i dr.
Akademija
Daljom šetnjom, nailazite na ove skulpture.
One se nalaze ispred Akademija lepih umetnosti. Izgradjena je 1764 god. i predstavljala mesto za školovanje umetnika iz cele Evrope.
Zbog karakterističnog krova zovu je i cediljka za limun.
Na vrhu se nalaze Feme, likovi iz grčke mitologije.
Secundogenitur
Gradjevina svetle boje, koja je izgradjena 1897. god. za drugorodjenog sina tada vladajućeg kraljevskog para. Sagradjena je na mestu originalne Brilove biblioteke, koja je nekad sadržala 60 ooo naslova.
Ständehaus
Šetnja Brilovom terasom završava se palatom izgradenom izmedju 1900. i 1907. god.
Predstavlja bivšu zgradu parlamenta. Napravljena je na temeljima originalne Brilove palate i potpuno se uklapa u okolinu.
Tu se nalazi i skulptura jednom od najpoznatijih umetnika u Drezdenu Statua Ernesta Fridriha Avgusta Ričela.
Spomenik je napravljen na mestu gde je nekada stajao atelje ovog profesora, na spomeniku se nalaze tri dečaka, od kojih sveki ima po jednu funkciju vaznu za vajarstvo, a to su: modelovanje, crtanje i deljanje. Ovaj ugledni professor i umetnik zaslužio je svoje mesto delima ali i svojom neobičnom biografijom.
Studirao je u Rimu i kada se vratio u domovinu želeo je da svima dokaže da je nešto i naučio, pa je isklesao ogromnu skulpturu Frederika Avgusta, kralja Saksonije. Odmah je bio primljen na Akademiju kao profesor, a aristokratija je obožavala njegova dela jer je likove prikazivao veoma dramatično i davao im je božanske osobine.
Njegove skulpture se nalaze širom grada, a ovaj spomenik je napravio njegov student Siling, takodje vrstan umetnik. Siling je deset godina ranije napravio impresivne figure na stepeništu, koje pokazuju četiri vremena u danu.
I tada stižete do raskošnih stepenica, koje su napravljene 1814. god. kada su terasa i bašta postale otvorene za javnost.
Naime, kada su ruske trupe okupirale Drezden, princ Nikolaj Grigorijevic Volkonski Rjepin dao je naredbu da se teresa otvori za javnost. Tada su terasi dodate i čuvene stepenice kako bi bila dostupna i iz pravca dvorca. Sa vrha stepenica imate predivan pogled na Avgustov most kao i na Katoličku crkvu u kojoj je sahranjeno srce Avgusta Jakog, a takodje i na Dvorac.
I taman kad sam pomislio da ću morati da se vratim istim putem odakle sam i došao, jedan lift je predstavljao pravo iznenadjenje za mene.
Elegantno i dostojno spustio sam se pored stepenica i nastavio šetnju kao sav normalni svet. Ovaj lift nije tu samo za osobe u kolicima, već i za mame sa decom, onemoćale, a možda i za bicikliste. Neko je o tome razmišljao i hvala mu za to. Uvek me ovakve stvari oduševe i moram da ih pohvalim,
Milenijumska poplava
Brilova terasa gleda na oko hiljadu kilometara dugačku reku Elbu, koja protiče kroz nekoliko država.
Ona je više puta plavila Drezden, a jedna takva poplava je zaslužila svoje ime kada je 2002 god. voda stigla i do terase koja se nalazi 9 m iznad obala reke.
Zaključak
I tako, završila se moja šetnja po najvažnijoj promenadi u ovom delu sveta. Danas se ovde šeta i slika hiljade turista, a meni je jasno i zašto.
Da li ste vi posetili Brilovu terasu?
Da li sam nešto propustio?
Putovao i uživao,
Marko Veličković
