Carska grobnica u Beču, poznata kao Kaisergruft, jedno je od najvažnijih kulturnih i istorijskih mesta u austrijskoj prestonici…
Nalazi se u samom centru grada u okviru Kapucinerskog manastira.
Predstavlja poslednje počivalište mnogih članova habsburške dinastije, koji su vladali velikim delom Evrope kroz više vekova.
Poseta ovom mestu nudi uvid u istoriju, tradiciju i kulturu Habsburga, a istovremeno pruža priliku za divljenje baroknoj umetnosti.
Istorija Carske grobnice
Ideja o carskoj grobnici počela je tokom vladavine Ferdinanda II, koji je počeo radove na carskoj kripti ispod kapucinskog manastira oko 1622. god. Trebalo mu je 11 godina da je završi zbog odlaganja. Ovo odlaganj je bilo prouzrokovano 30. godišnjim ratom, koji je desetkovao stanovništvo pojedinih delova Evrope.
Grobnice cara Matijasa i carice Ane, koja je i osnivač pomenutog manastira, bile su prve, koje su ovde premeštene. Od tada se kripta proširila osam puta. Ukupno 150 članova habsburške kraljevske kuće sahranjeno je ovde.
Kripta je mesto čudnih kontrasta. Spolja izgleda skromno dok unutra vlada pravo takmičenje izmedju pojedinih članova porodice. Pripremite se za kovčege od najjednostavnijih do grandioznih, mnogo bronzanih lobanja i ukrasa, dobro provetren i hladan prostor što će vam dobro doći ako posetu pravite u letnjim danima.
Svaki sarkofag je specifičan za ličnost koja je tu sahranjena, i svaki nosi posebnu simboliku i ukrase vezane za karakter i život te osobe. U periodu baroka sarkofazi su bili pretrpani brojnim figurama i skulpturama.
Tako na primer čest simbol je zmija, koja grize sopstveni rep. To je simbol večnosti. Formira krug bez početka i kraja.
Među najslavnijim osobama sahranjenim u Carskoj grobnici je carica Marija Terezija(1717-1780) i njen suprug Franz Stephan (1708-1765). Marija Terezija je jedna od najpoznatijih vladara u istoriji Austrougarske.
Ovde je sahranjena i većina od njenih 16 dece.
Sarkofazi se mogu posmatrati kao mala umetnička dela.
Jedna od najposećenijih grobnica je ona koja pripada carici Elizabeti poznatijoj kao Sisi. Ona i danas ima status rok zvezde.
Intrigantna u životu, ostala je intrigantna i posle njene nasilne smrti u 61. god. Počiva ovde iako joj je najveća želja bila da je sahrane negde pored mora. Verovatno je na umu imala Ahileon, na Krfu, koji sam takodje posetio.
Pored nje počiva i njen muž, car Franc Josef kao i njhov jedini sin princ Rudolf, koji je takodje tragično i prerano nastradao.
Sisi je ubio anarhista u Švajcarskoj, Rudolf je navodno izvršio samoubistvo, a njegov naslednik Franc Ferdinad ubijen je u Sarajevu 1914. god. To bi otprilike označilo kraj habsburške monarhije.
Ovi grobovi su svedenijeg izgleda, nisu grandiozni kao neki iz druge epohe ali su najposećeniji, pa se može primetiti i cveće.
U kripti možete naći i posmrtne ostatke Maksimilijana I, cara Meksika, koji je takodje imao interesantnu sudbinu. O njemu sam pisao ovde kada sam posetio njegov fantastični Mira Mare dvorac u blizini Trsta.
Druga žena Napoleona, Marija Lujza takodje je sahranjena ovde. Za poznavaoce istorije ova kripta je sveti gral, a za ostale poput mene potreban je i vodič, koji možete kupiti na svim jezicima na ulazu.
Poslednja sahrana u Carskoj grobnici desila se 1949. godine, kada je tu pokopan Oto fon Habsburg, poslednji naslednik dinastije. Nakon toga, kripta je zatvorena za nove sahrane, a danas je više muzejski kompleks nego groblje.
Kapucinergruft je potpuno dostupan osobama u kolicima.
Prostorije u koje ulazite su adekvatno osvetljene da bi svi ukrasi došli do izražaja. Temperatura je pažljivo podešena, a o zemnim ostacima vodi računa čitav tim stručnjaka.
Pažljivom posmatraču izgledaće kao da su kovčezi prilično prašnjavi. To je zbog toga što obično čišćenje može naneti više štete nego prašina.
U cilju da povrate stari sjaj osoblje mora da prodje posebnu obuku kako da rukuje sa sanducima. Sanduci su razni, od bakra, kalaja ili od olova, pa se i procedure razlikuju. Posebno treba biti oprezan ako se radi sa olovom, koje može biti veoma toksično. Čišćenje jednog kovčega traje po nekoliko sati.
Uprkos svemu neki kovčezi su prekriveni smolom, koja je dobila sivu boju i njeno uklanjanje nanelo bi ukrasima više štete nego koristi. Tako da kovčezi nisu neočišćeni već su samo beskrajno stari.
Zaključak
Ako se mnogo ne zadržavate, grobnicu možete obići za 30 min. Carska grobnica je svakako mesto, koje treba da posetite.
Tokom leta kriptu obidje više od 100.000 ljudi, što je čini jednim od najposećenijih spomenika u Beču. Ipak treba imati u svakom trenutku svest da ovo nije turistička atrakcija već i poslednje počivalište dinastije, koja je oblikovala istoriju Evrope.
Ako ste posetili Hofburg, o kome sam pisao ovde,onda je kraj te priče u ovoj kripti gde gomila turista, pa i ja, shvati da su i slavni i bogati ipak samo obični smrtnici…
Gorak ukus istorije možete oterati dobrim pivom i kobasicama jer kad si u Beču……
Ako vam se svidjaju moji putopisi počastite me sa kaficom. Dugme vam je u gornjem desnom uglu sidebar-a na stranicama.
Da li ste vi posetili Kaisergruft?
Da li sam nešto propustio?
Putovao i uživao,
Marko Veličković
