Drezden je, osim po istoriji poznat i po obilju zelenih površina, koje ga krase. Čak više od 60 % grada pokriveno je parkovima i prirodnim oazama…
I ime grada ima veze sa prirodom, jer se po nekim izvorima smatra da reč Drezden vodi poreklo od staroslovenske reči “drezdani“, koja je označavala narod iz rečne šume, odnosno močvare.
Jedan od takvih parkova, koji bi mogao da opravda reputaciju Drezdena je i Veliki park. On je takodje imao burnu istoriju.
Veliki park se nalazi jugozapadno od centra grada i najveći je i najlepši drezdenski park. Ovaj 147 ha veliki park poručio je prestolonaslednik Johan George III još 1678. god. Park je bio napravljen po ugledu na francuske parkove u ranom baroknom stilu. Trebao je da služi kao lovište i tada se nalazio izvan gradskih zidina.
Ima nekoliko jezera.
U centru parka nalazi se Letnja palata, remek delo barokne umetnosti. Poručio ju je 1676. god. Johan George III, a završena je 1683. god.
U toku bombardovanja 1945. god. palata je bila sravnjena sa zemljom. Rekonstrukcija spoljnih zidova počela je 1950. god. i završena je 1960. god.
Na rekonstrukciju unutrašnjosti čekalo se sve do 1990 god. Danas se palata koristi za izložbe i festivale.
Dve glavne avenije ili staze vode ka ovoj palati i predstavlaju pravo mesto za šetnju.
Ispred palate, nalazi se veliko jezero gde se mogu videti i neke vrste retkih ptica. Jezero je dubine oko 1,5 m i trebalo je da služi kao ogledalo za palatu. Jezero je napravljeno 1715. god.
Prilikom venčanja veka Avgusta III, o kome sam pisao ovde, jedan od festivala, odigrao se na ovom jezeru. Jezero je bilo ispunjeno gondolama i ukrašeno cvećem. Ono se puni vodom iz obližnjeg Karola jezera. U odredjenom vremenskom periodu, mora se prazniti zbog mulja i nanosa.
Na uglovima jezera nalaze se Brilove vazne, koje su donate iz Brilove palate. Imai ih četiri.
Palata je okružena sa parkom po pravilima baroknog dizajna. Tu se nalaze simetrična ostrva sa cvećem, kao i brojne barokne skulpture.
Kada se odmakne malo od centra, park više podseća na engleske, jer počinju da se smenjuju velike zelene površine, visoko drveće i male šumice.
Mozaik Fontana
Mozaik Fontana je podignuta 1926. god. povodom proslave godišnjice Drezdenskog hortikulturnog društva. Fontana ima izgled biljke u razvoju.
Obložena je sa preko million raznobojnih pločica u bojama zemlje kao što su: braon, zelena, siva, zlatna, narandžasta, žuta i plava.
Posle izložbe trebala je da bude srušena ili premeštena. Pošto dogovor izmedju vlasti i umetnika nije postignut, ostala je da stoji u parku. Prvi put je renovirana 1946. god. kada je bila oštećena od šrapnela. Sledećeih nekoliko decenija bila je bez vode zbog nedostatka finansija i nakon što je opet renovirana, evo je u punom sjaju.
Ceo park se može obići i malim vozićem. Prva lokomotiva postavljena je na šine jos 1950. god. Tada je pruga bila dugačka 1,5 km. Već 1951. god. pruga je dužine 5,6 km.
1976. god. pruga je dostigla svoj maksimum kada je za godinu dana prevezeno 670 000 dece.
Ima 5 stanica i vožnja traje 30 min. Vremenom su se menjale lokomotive kao i vagoni. Dobili su krov da se ne kisne.
Na nekima od stanica nalaze se kafići, u kojima možete da potražite osveženje. 2017. god. lokomotiva je prevezla svog 25 000 000-og putnika.
Jugozapadno, na park se naslanja zoo vrt sa preko 400 životinjskih vrsta još od 1861. god. To je četvrti najstariji zoo vrt u Nemačkoj. Otvoren je 1861. god. i prostire se na 13 hektara. Ovde je smešteno oko 3000 životinja.
Severozapadno, na 3,25 ha, prostire se botanička bašta sa preko 10000 biljnih vrsta. One su organizovane geografski i omogućavaju posetiocu da putuje svetom. Bašta je otvorena cele godine ali je u zimskim mesecima radno vreme skraćeno.
Jedan od najimpresivnijih parkova ovog dela sveta, postao je javni park 1814. god.
Danas se ovde održavaju brojni kulturni dogadjaji i izložbe. Tu se nalaze i brojni restorani, u kojima možete da se odmorite i okrepite, što smo i učinili.
Osim koncerata na otvorenom ovde je i veoma popularno mesto da posmatrate vatromet tokom letnjih meseci i nekuh važnih praznika.
Stanovnici Drezdena ovaj park koriste za šetnje, džogiranje, relaksaciju ali i za klizanje kada se u zimskim mesecima Karola jezero zaledi.
Park je otvoren cele godine. Ako dodjete u smiraj dana biće i prazan i imaćete ga samo za sebe. Ulaz je besplatan.
Zaključak
Volim parkove jer su uglavnom prostrani i ravni. Iako se Veliki park nalazi suprotno od svega o čemu sam pisao u vezi Drezdena, kao što su Cvingerova palata, Dvorac ili Zelena riznica, vredi ga posetiti ako imate vremena. Drezden nije tako veliki i lako se stiže sa kraja na kraj. Uostalom ako sam ja uspeo, moćićete i vi.
Da li ste vi bili u Drezdenovom Velikom parku?
Da li sam nešto propustio?
Putovao i uživao,
Marko Veličković
