Avgust Jaki je ime, koje se vezuje za sve gradjevine, kojima se danas divimo u Drezdenu. Kada nije savijao potkovice i pravio mnogobrojnu decu, bio je i veliki ljubitelj umetnosti, pa je tako nastala i ova galerija…
Ulazak u galeriju
Ja obično ne ulazim kao sav običan svet. Nikad na glavni, uvek na sporedni ulaz.
Ali dokle god postoji alternativa ne ulaženju, ja sam zadovoljan. Tako da, drage moje kolege točkaši, postoji ulaz u galeriju.
Galerija je dostupna za kolica, a radno vreme i karte možete proveriti ovde.
O Galeriji
Svuda po svetu je Avgus Jaki sakupljao umetnička dela, kojima se danas Drezden diči. Još jedna njegova tekovina je i ova Galerija Starih Majstora. Ona je smeštena u palati Zvinger.
Kolekciju je počeo da stvara Avgust Jaki u 16-om veku ali je svoj vrhunac dostigla 1746. god. u vreme vladavine Avgusta III. Tada je veliki deo kolekcije otkupljen od vojvode Modene. Broj dela se skoro duplirao.
Galerija nije ni velika ni mala, već onako baš kako treba, da mogu da vam se slegnu utisci. Izloženo je 700 dela, nastalih u periodu od 15. do 18. veka.
Italijanska renesansa, danski i flamanski majstori, francuski i španski slikari, kao i nekoliko nemačkih dela je našlo mesto u ovoj kolekciji.
Od momenta kada udjete u galeriju, izgleda kao da ste ušli u nečiju grandioznu dnevnu sobu. Zidovi u galeriji obojeni su u zelenu, crvenu i plavu boju, a tako su grupisana i dela u galeriji.
Italijanska kolekcija označena je crvenom bojom, holandski i flamanski majstori grupisani su u zelenom odeljku dok su španski i francuski slikari obuhvaćeni u krilu, koje je obojeno plavom bojom.
Tokom 16-og veka saksonski vladari su slike smatrali delima od manje vrednosti i obraćalo se više pažnje na napredak nauke.
Medjutim, onda na scenu stupa Avgust Jaki, koji shvata značaj slikarskih dela i počinje da ih sakuplja.
Galerija oslikava ukus nekadašnjih saksonskih vladara. Slike su nekada bile izložene u apartmanima dvorca ali kada se kolekcija znatno uvećala bilo je potrebno da se sva dela grupišu na jedno posebno mesto. Ovo je izvršeno po direktivi, a koga bi drugog, nego Avgusta Jakog. 1718. god. i napravljena je galerija u kompleksu Zvinger.
Tokom II svetskog rata, slike su bile raštrkane svuda po zemlji, da bi se sačuvale ali do današnjih dana 450 dela i dalje nedostaje.
Pripremite se za pravu poslasticu, jer tu su imena: Rafael, Ticijan, Vermer, Rembrant i mnogi drugi…
Sikstinska Madona
Najvažnija slika u galeriji je Sikstinska Madona od Rafaela. Možete da se slikate pored nje. Ovde uvek stoji stražar, koji se diskretno pomeri kada ustanovi da su vam namere časne i poštene.
Put Rafaelove Madone do Drezdena nije bio pravolinijski. Slika je bila poručena od strane tadašnjeg pape Julija II. Naslikao ju je Rafael 1512. god. Bila je deo oltara benediktinskog manastira San Sisto u Pijacenci.
Tu je počivala skoro 250 god. a onda je manastir zapao u finansijske teškoće i slika je prodata. 1754. god. Kupio ju je Avgust III za ogromnu sumu novca. Toliko je cenio sliku da je ona u prvo vreme visila u sobi sa tronom. Čak joj je priredio i svečani doček. Avgust III je ovu sliku strastveno želeo u svojoj kolekciji, jer je bila predstavnik visoke renesansne škole. Pripisivana su joj božanska svojstva. Po legendi, Rafael je imao božansku viziju, po kojoj je naslikao Madonu. Takodje, smatra se da je lik Madone pozajmio od Margarite Luti, ćerke rimskog pekara, koja mu je bila dugo godina ljubavnica i model.
Mnogi su tvrdili i da slika ima čudotvorna svojstva i dovodi ljude u religijsku ekstazu. To je slici donelo status ikone, koji je zadržala do 19-og veka. Turisti su dolazili u Drezden samo zbog nje i tražili su reprodukcije.
Rafael je tokom života naslikao motiv Madone mnogo puta. Zašto je baš ova slika najvažnija? Zato što je ovo poslednja Madona koju je naslikao i ujedno je dugo godina bila najtraženija i najskuplje plaćena slika.
Tokom II svetskog rata slika je bila sakrivena u Tule-u, jugoistočno od Drezdena. Nakon rata, bila je izložena u Puškinovom muzeju nakon čega je vraćena 1955. god. Danas je jedna od najznačajnijinh slika, ne samo u Drezdenu, nego u celoj Nemačkoj.
Motivi sa slike su svuda po Drezdenu. Ima ih na čokoladi, u časopisima, majcama, ali ne Madona već andjeli čerubini, koji se nalaze u dnu slike.
Prema legendi, Rafael ih je naslikao prema likovima dece, koja su ga posmatrala dok radi. Glave ova dva dečaka su najeksploatisaniji motiv u marketinškom smislu. Stekli su svoju slavu čak i pre Mona Lize.
Ima još mnogo slika na koje treba da obratite pažnju.
Zamislite da studirate Akademiju lepih umetnosti i da imate mogućnost da analizirate ova platna, kad god vam se prohte.
U toku moje posete upravo je bila jedna grupa studenata, koja je pomno izučavala neka od platna starih majstora.
Zakljućak
Mi ostali moramo da putujemo daleko da bi mogli da pridjemo ovakvoj lepoti i pošto nema reprize, mora se pažljivo posmatrati. Za posetu vam je potrebno najmanje 2,5 h, ako znate šta da gledate. Uživao sam u svakom trenutku u poseti tokom jednog kišnog popodneva u Drezdenu.
Da li ste vi bili u Drezdenu?
Da li sam nešto propustio?
Putovao i uživao,
Marko Veličković
