Kraljevska palata je jedna od najstarijih gradjevina u Drezdenu i od 1485 god stalno je sedište saksonskih kraljeva…
Nalazi se u centru, povezana sa ostalim znamenitostima, kao što su Zvinger, procesija prinčeva i nije okružena zidinama, već je veoma integrisana u tkivo grada.
Svaki vladar ostavio je svoj trag. Kada je 1701. god. požar uništio istočno krilo, Avgust Jaki je i tu dao svoj doprinos ali najviše prilikom venčanja njegovog sina 1719. god. kada je u potpunosti zaokružio baroknu transformaciju dvorca.
Danas ovde kraljeva nema ali ima nekoliko veoma značajnih muzeja. Ne smete ih propustiti. To su Istorijska i Nova riznica, o kojima sam pisao ovde, zatim turska odaja, imperijalni apartmani, muzički kabinet, odaja sa kostimima i oružjem itd.
Ove sve muzeje možete obići sa jednom kombinovanom kartom, u jednom danu ali moram da vam naglasim da će vam glava i oči biti puni utisaka i bolje je ovoj poseti dati dva dana.
Tokom bombardovanja u II Svetskom ratu, kraljevska palata teško je oštećena. Rekonstrukcija je počela 1960. god. i traje i danas.
Pa da vidimo šta se sve krije unutra…
Kraljevski apartmani
U septembru 1719. god. Avgust Jaki otvorio je ove apartmane u čast venčanja veka nadvojvotkinje Marije Josefe i njegovog sina princa Frederika Avgusta. Tom prilikom renoviran je ceo sprat i dodato je devet novih odaja. Sve veća raskoš smenjivala se iz sobe u sobu, sa samo jednim zadatkom, da pokaže da je ovaj dvorac dostojan kralja, kao i da se uspešno nosi sa konkurencijom u ostatku Evrope.
Avgust Jaki bio je zahtevan poslodavac, jer je bio duboko impresioniran Versajem, kada ga je posetio trideset godina pre.
Tu se nalazi banket sala, dve predodaje, zatim sala za audijencije sa tronom.
Tu se nalazi i državna soba sa velikim kraljevskim krevetom. Ovaj krevet nije korišćen, tu je samo za reprezentativne svrhe.
Možemo da bacimo pogled na život u dvoru onako kako ga je pre više od 300 god. Avgust zamislio.
Šetajuci ovuda nisam mogao da poverujem da je sve ovo replika. Lusteri su do detalja obnovljeni.
Plafoni su posebna priča.
Zidovi su obloženi sa tapiserijama, koje su radjene u Španiji, posebnom tehnikom, kako bi što više ličile na original.
Zahvaljujući neverovatnom trudu svi ovi apartmani su brižljivo restaurirani, jer posle bombardovanja od njih nije puno ostalo.
Kabinet sa slikama posvećen je Avgustu i značajnim ličnostima njegove epohe.
I konačno, licem u lice našao sam se sa Avgustom Jakim…
Ovde se nalazi figura u prirodnoj veličini. Obučena je u krunidbenu odeću iz 1697. god. sa životnom maskom Avgusta Jakog iz 1704. god. i sa kraljevskom insignijom, koja simbolizuje Poljsko-Saksonsko jedinstvo.
Saksonski kraljevski šesir, ceremonijalna zastava i mač, koji takodje simboliziju jedinstvo Poljske i Saksonske monarhije.
Avgust je voleo da svoje bogatstvo pokazuje svima, čak i običnom narodu. Pogotovu za vreme venčanja, kada je cela Evropa bila u gostima, Avgust je svoje najdragocenije predmete stavljao na zidne police.
Kasnije, pod vladavinom Avgusta III, mesto na policama je sledećih 200 god. zauzimao porcelan, koji je Avgust Jaki nazivao belo zlato. Ova soba je služila kao izlog za pokazivanje Majsen porcelana. Danas se predmeti od porcelana nalaze u muzeju, koji je smesten u palati Cvinger, o kome sa pisao ovde.
Kostimi
U četri odaje su odeća i kostimi visoke mode iz perioda 1550. do 1650. god. Predstavljaju kulminaciju barokne ere, čiji je simbol bio pre svega Luj XIV. Retko gde ćete naći ovako kompletnu kolekciju kostima.
Tada je odeća bila više od odela. To je bila politika. Odeća je bila puna simbola i poruka.
Tako, naprimer, takozvani pejzažni kostim, koji je nosio saksonski elektor Johan Džordž 1585. do 1656. god. Izvezen je sa pejzažom Elbe u blizini Drezdena i Majsena i prikazuje poljoprivredne aktivnosti, ljude i životinje.
Izloženi kostimi su, zahvaljijući velikom trudu saradnika raznih struka, uspešno rekonstruisani. Čini ih 27 vladalačkih kostima izradjenih od raskošnih materijala. Da ne bi izbledeli i izgubili na kvalitetu, zbog osvetljenja, biće izlagani u rotacijama.
Ženske kostime je teže sačuvati.
Ženske haljine su poklanjane i zato ova venčanica saksonske princeze Magdalene Sibile od Prusije je prava retkost.
Kada pogledate ovaj deo izložbe, pada vam samo jedno na pamet, da odeća ipak čini vladara, jer mora da pošalje poruku. Ona prati njegov status prilikom dvorskih proslava, maskenbala i venčanja.
Nakon smrti Avgusta jakog, njegov sin je prostoriju podelio na više manjih. Trista godina kasnije, tačnije 2013. god. sala je ponovo otvorena u svojoj prvobitnoj veličini.
Ima 741 kvadratni metar u modernom izdanju i danas su u njoj izloženi predmeti iz perioda od 15. do 17. veka. Tu su oklopi za konje, oružje, mačevi, paradna koplja.
U to vreme, dvoboji su imali veoma značajnu ulogu u društvenom životu dvora. Osim toga, služili su i kao neka vrsta treninga za predstojeće ratove. Dvoboji su se dešavali u dvorskom dvorištu. Pošto su učesnici u dvobojima nosili oklope teške i po desetak kilograma, buka koju su stvarali, bila je zaglušujuća.
U galeriji je rekonstruisano nekoliko tipova dvoboja.
Anzogenrenen(Dvoboj sa kopljima)
Izmedju 1544. i 1566. god. lično elektor Avgust je učestvovao u 55 ovakvih dvoboja. Cilj je oboriti protivnika kopljem.
Palienstechen (Dvoboj sa pregradom)
U 16. veku stari tip turnira pod italijanskim uticajem zamenjen je novom, manje opasnom vrstom turnira, gde su protivnici odvojeni drvenom pregradom. Cilj je da se pogodi protivnikov šlem.
Fusturnier(Dvoboj na zemlji)
U 17. veku dvoboji su se održavali bez konja, u dvorskom dvorištu ili pak na staroj tržnici. Izmedju 1606. i 1679. god. održano je najmanje 11 ovakvih turnira. Protivnici su odvojeni drvenom ogradom u visini struka.
Turska soba
Izgleda kao da ste zakoračili u Otomansku Tursku. Centralni deo izložbe je 20 m dugačak, 6 m visok i 8 m širok šator iz 17. veka. Šator je stigao u Drezden 1726. god. kao trofej iz turskih ratova.
Kolekcija je kasnije rasla zahvaljujući diplomatskim poklonima, kao i dodatnim kupljenim predmetima. Mnoge je kupio lično Avgust Jaki.
Kao veliki obožavalac Orijenta, voleo je da se oblačio kao sultan. Slao je svoje službenike često u Konstantinopolj u kupovinu. Jednom je čak poručio kamile i Arapske konje sa skupocenom opremom, koje je koristio prilikom dvorskih turnira.
Danas se smatra najvećom kolekcijom Otomanske umetnosti izvan Turske.
Tu se nalaze šlemovi, oružje, čaše. Neki od njih se mogu naći još jedino u Drezdenu.
Zaključak
Kombinovanom kartom možete posetiti ovde gore navedeno, zajedno sa Zelenom riznicom. Ali mnogo ćete izgubiti ako sve uradite u jednom danu. Zato što ima toliko toga da se vidi. Avgust Jaki, stvarno se trudio da Dresden stavi na mapu Evrope. U političkom smislu to mu nije uspelo ali u turističkom jeste.
Zato Drezden zaista ima šta da pokaže.
Da li ste vi bili u Drezdenu?
Da li sam nešto propustio?
Putovao i uživao,
Marko Veličković
