Kada se nadjete u Karlovcima postoje dva mesta koja su za svetsku istoriju od presudnog značaja ali se nekako nalaze u zapećku u odnosu na lepotu pomenutog grada…
Zato se poznavaoci moraju posebno potruditi da ih nadju i obidju. To su Kapela mira i crkva na Tekijama.
Pre više od tri veka na ovim prostorima nije preterano reći u dva navrata rešavala se sudbina Evrope.
Prvi put kada je Turska bila zaustavljena ispred Beča zahvaljujući udruženim naporima Svete lige koju su činili Austrija, Venecija, Poljska i Rusija.
Tek tada su Turci po prvi put bili spremni da sednu za pregovarački sto. Izabrana je lokacija na ničijoj zemlji na brdu iznad Sremskih Karlovaca.
Kako bi se ispostovala važnost svih učesnika u pregovorima trebalo je naparaviti baraku sa četiri ulaza a takodje i okrugli sto za kojim će svi koji sede biti ravnopravni. Sujeta je opasna stvar tako da je sve do tančina ispoštovano u sred novembra 1689 god. Pregovori su trajali 72 dana i počinjali su tačno u podne po predlogu sultanovog astrologa
Delegacije su se sastale 36 puta, pregovori iscrpljujući pa je jedan od pregovarača iz Venecije i preminuo a njegovi ostaci se nalaze u dvorištu kapele..
Možda je i hladnoća konačno presudila da mir bude sklopljen u sred januara sledeće godine petnaest minuta pre ponoći, kada su zvezde imale najpovpoljnii položaj, pod imenom Karlovački mir čime su se mali i tada nevažni Karlovci upisali u svetsku istoriju.
Zbog važnosti po celu Evropu postojala je inicijativa da se ova pregovaračka koliba pretvori u neki značajniji spomenik. Franjevci su ovu pregovaračku kolibu preuredili u Kapelu Gospe od Mira sa puno interesantnih detalja.
Kapela je okruglog oblika po uzoru na turski šator i ima dve vrste prozora, donji podsećaju na englesku zastavu a gornji na holandske prozore.
Kapela ima 4 sata a ulaz koji je pripadao osmanlijama je kasnije zazidan i tu je postavljen prigodan oltar da se simbolično nikada ne vrate.
Turski turisti rado dolaze u ovu kapelu koja svedoči o njihovoj velikoj dominaciji u Evropi onog vremena ali nikako ne vole da obilaze drugu znamenitost koja je tu u blizini a to je crkva na Tekijama.
Naravno mir nije dugo potrajao. Svi učesnici su samo predahnuli i spremili za novi sukob koji se desio avgusta 1716 Taj sukob poznat je kao bitka kod Petrovaradina ili bitka koja je spasila Beč i Budim.
5. avgusta u sedam sati ujutro na dan Marije Snežne počela je bitka koja je završena posle pet krvavih sati oko podneva. Legenda kaže da sneg koji je pao usred avgusta pomogao da vojska pod vodjstvom Eugena Savojskog osvoji pobedu. Iako meteorološki izveštaji kažu suprotno moguće je da je toga dana na popriste bitke palo inje koje se svima pričinilo kao sneg. Pobeda je predstavljala konačni slom Turske koja se u ove krajeve nikad više nije vratila. Od tada se u crkvi na Tekijama svake godine proslavlja 5 avgust kao dan velike i veoma značajne pobede.
Inače crkva na Tekijama je nastala kao mala kapela koju su u srednjem veku srušili Turci da bi na istom mestu podigli malu džamiju i odmorište koje se na arapskom kaže tekija. Nakon poraza fratri ponovo podižu kapelu a zatim i crkvu koja čuva brojne važne relikvije kao što je i kopija Bogorodičine ikone koju je u vojne pohode nosio Eugen Savojski i nakon pobede je darovao crkvi, zatim nalaze se kipovi svetih apostola Petra i Pavla kao i Ćirila i Metodija koje svi hrišćani poštuju. Legenda kaže da svi koji su se u crkvu sakrili tokom bitke na Vezircu su sačuvali živote.
Svetilište poseduje kupolu na kojoj je postavljen krst iznad polumeseca kao simbol pobede. Crkva na Tekijama se danas smatra velikim svetilištem koje posećuju vernici sve tri konfesije.
Nakon ovakve šetnje predlažem da užina u Karlovcima bude u skladu sa ravnopravnošcu koja je demonstrirana u toku pregovora tako da se treba zasladiti sa jednom baklavom koju će da preseče neka nežna švarcvald kriška na istom tanjiru. Bečka saher torta bi možda bila suviše slatka što bi moglo da izazove novi rat.
Putovao i uživao, Marko Velickovic