Nakon posete Subotici odlazak na Palić je obavezan. Jedno bez drugog ne ide. Kao ćevap bez luka, viršla bez senfa, palačinka bez čokolade… Razumeli ste…
Legenda kaže da je jezero nastalo od suza pastira Pavla koji je ovde napasao stoku i izgubio svoje krdo. Medjutim sličnu priču čuo sam više puta…
Dugo se mislilo da je ostatak Panonskog mora ali ipak je od padavina i izdanskog porekla, salinitet je bio veliki pa se voda koristila za razne stvari.
Postojala je fabrika sode i napajala se stoka dok nisu shvatili njenu lekovitost. Počinju da niču prve gostionice a onda i kade. Palić je postao banja. Počinju najsjajniji trenuci u turističkoj istoriji Palića. Muškarci i žene u to vreme kupali su se na odvojenim kupalištima.
Gradi se ženski štrand, vodotoranj, muzički paviljon u stilu madjarske secesije. 
Odlična lokacija, lekovita voda i mulj kao i arhitektura privlače ‘krem’ onog vremena.
Velika terasa, balska dvorana, saloni primaju prve goste. Palić postaje mondensko mesto sa posebnom atmosferom.
Od 1880. do 1914. godine na Paliću su organizovana takmičenja u nekoliko sportova kao što su: brzo hodanje, mačevanje, biciklizam, rvanje… itd.
Zahvaljujući baronu Lajoš Vermešu čoveku ispred svog vremena koji je verujući u onu našu ‘u zdravom telu zdrav duh’ organizovao takmičenja koja su ličila na Olimpijadu 16 god pre Kubertena. U stvari legenda kaže da je Kuberten njega kopirao.
Bilo je sedam disciplina a baron je išao u Italiju da uzme pravu meru za disk. Napravio je i stazu sa ventilatorom kao i prvo olimpjsko selo. Početak Prvog svetskog rata označio je kraj ovoj lepo zamišljenoj tradiciji…
Baron je pao u zaborav a kad bi se sad pojavio pao bi u nesvest od iznenadjenja jer od svih sportova koji su tada bili ponudjeni zaživelo je jedriličarstvo i to usred ravnice. Zvuči neobično a ustvari i nije jer Palić je, tako znalci kažu, izvanredan za to jer ovde stalno duva vetar ali nije prejak. Video sam i neke momke sa daskama za jedrenje. Čekali su pravi trenutak da se otisnu.
Palić nije dubok. U proseku 2m. Zato se kažu leti brzo ugreje. Palić nije ni bistar, nema ni velike talase ali kad si pored jezera vreme nekako brže prodje…
Na Palić se dolazi da se provede ‘zdravo vreme’ kako kažu po subotički. Ja sam bogami došao da ogladnim. I uspelo mi je jer je polukrug oko Palića jako veliki. Dužina obale je nekih 17 kilomatara. Nema staze za ceo ali to nije ni važno. Ono što je važno je da je ravan kao ploča, ništa mi nije smetalo da uživam u šetnji.
Perkleti, paprikaši i gulaši, riblje čorbe i supe od morke, štrudle i knedle evo me stižem.
Šta vi mislite o Paliću kao mestu za izlet?
Putovao i uživao,
Marko Velickovic
