Orlovo gnezdo je planinska kuća podignuta u vreme vladavine Trećeg rajha na vrhu planine Kehlstajn. Tu se nalazio drugi najvažniji centar nacističke moći posle Berlina. Danas je ovde restoran i vidikovac, koji, iako opterećen zlokobnom prošlošću, svojom lepotom privlači hiljade posetilaca svake godine…
Orlovo gnezdo se nalazi u južnoj Bavarskoj u Nemačkoj.
Orlovo gnezdo njie Hitlerov dom, koji ste imali prilike da gledate na brojnim propagandnim filmovima. Ti snimci napravljeni su u Bergofu, koji se nalazi malo dalje od Orlovog gnezda i sravnjen je sa zemljom nakon završetka II Svetskog rata.
Orlovo gnezdo je smešteno na nadmorskoj visini od 1834. metara. Ono je dokaz da su nacisti imali dobro oko za lokaciju, jer se odavde pruža spektakularan pogled na sve strane naravno, ako ubodete prognozu.
Osim toga ovaj lokalitet je dostupan osobama u kolicima, pa kako ne iskoristiti priliku kada ste blizu Salcburga da i ovo ubacite u vaš program.
Tamo sam se uputio u maju mesecu ispraćen suncem.
Medjutim na velikim visinama ni najbolji ne mogu da predvide dolazak oblaka ili magle, koja je jako gusta. Čini vam se da možete rukom da je dohvatite i strpate u usta, kao staklenu vunu. Ostaje vam samo da sačekate da se razidje.
Kako do Orlovog gnezda?
Put do tamo je avantura sama po sebi. Automobilom se do tamo ne može. Kola ostavljate pored informacionog centra gde postoje veliki parkinzi, koji se plaćaju. Kartu možete kupiti unapred ali i na licu mesta.
Do vrha voze samo specijalni autobusi, koji imaju ojačane kočnice, podešava im se nagib, a i vozači moraju biti posebno obučeni. Prolazi se kroz 5 tunela uz neverovatne krivine i veliku visinsku razliku.
Ovde čak ni pešacima nije dozvoljeno kretanje po putu. Inače, ovde je postavljeno 285 m zaštitne ograde i zahvaljujući svim ovim merama ovde nije bilo nikakvog incidenta još od 1952. god.
Autobusi su dostupni osobama u kolicima i idu u odredjenim vremenskim intervalima. Vratolomna vožnja traje 15 minuta ali izgleda da traje kao večnost.
Kada se popnete gore postoji veliko okretište za autobuse i tu ćete validirati kartu za povratak. Budite pažljivi jer možete da ostanete bez prevoza.
Odatle ulazite u veliki tunel dužine 124 m.
Ako se do sada niste smrzli u tunelu vam to ne gine.
Ovuda su nacisti kolima išli do lifta. Da bi se vratili, kola su išla unazad. Ispred lifta postoji jedna polukružna prostorija, koja je služila da zvanice popiju čaj pre nego što udju u najgrandiozniji lift koji sam video.
Lift je veliki kao soba, prima preko 20 ljudi, sav je u ogledalima i mesinganim ukrasima i ide skoro ukoso prema vrhu.
Liftom upravlja tehničar i sve ide veoma brzo. Hitler nikada nije išao liftom jer je imao fiksaciju da će ga u liftu ubiti grom. Doduše to se i desilo dva puta tokom izgradnje kompleksa. Zato je u rezidenciju dolazio isključivo helikopterom.
Kada se nadjete na vrhu za posetu vam neće trebati više od 2h jer gore nema šta mnogo da se radi, posebno za osobe u kolicima.
Od kuće vodi kamena staza do krsta, koji označava vrh.
Po sunčanom danu odavde se prave lepe slike na Orlovo gnezdo i okolinu.
Ja nisam bio te sreće pa sam se sve vreme družio sa ovom pticom.
Osobe u kolicima mogu da posete restoran, lift i tunel ali čajnu sobu Eve Braun i veliki hol ne. Ovde je vidikovac glavna stvar tako da se ne osećam uskraćenim za ove druge stvari. Ali za vidikovac da, jer je toga dana magla bila jača od mene.
Na ovoj tabli je sve ono što smo mogli da vidimo da nije bilo magle.
Cene u restoranu su visinske, pa ako nećete dodatni trošak ponesite sendviče.
Procenjuje se da oko 3700 turista dnevno obidje ovaj lokalitet, pa kao i svugde podjite ranije. Juli, avgust i septembar vam sigurno obećavaju lepo vreme. Maj i oktobar baš i ne. Lično sam proverio.
Bez obzira na sezonu na ovim visinama vreme se brzo menja, pa ponesite adekvatnu odeću da vam izlet ne bi propao.
Istorija
Dok sam pijuckao topli čaj razmišljao sam šta znam o ovom mestu.
Hitler se u ovo mesto zaljubio mnogo pre nego što je postao poznat. Ovde su se nekad odmarali vidjeniji Nemci ali i obični turisti. Ovde je kuću Hitler kupio od prodaje svoje knjige “Mein Kampf”. Malo po malo i drugi Hitlerovi istomišljenici su došli na istu ideju. Na tom putu smetali su im stari vlasnici, kojima su jednom po jednom davali ponudu „koja se ne odbija“. Tako su polako rasčistili teren za svoje megalomanske planove. Ubrzo je ceo Obersalcberg postao njihov i kao takav postao drugo najznačajnije sedište nacionalsocijalističke partije.
Tako je nastao Berghof, koji se najčešće vidi na slikama. Tu je Hitler primao mnoge zvanice češće nego u Berlinu. Glavni kreator ovog projekta, Borman, želeo je da iznad Berghofa, odnosno Hitlerove kuće, napravi čajnu kuću, koja bi bila namenjena za istu stvar. Kuća bi trebala da impersionira zvanice prilikom posete kao i da demonstrira moć nacističke mašinerije.
Da bi to ostvarili bilo je potrebno da se napravi put pod nemogućim uslovima. Ali pošto sam se upoznao sa Gros Gloknerom, o kome sam pisao ovde, shvatio sam da poduhvati te vrste nisu strani ovom delu zemlje.
Izgradnja Orlovog gnezda bila je jedan od najzahtjevnijih građevinskih poduhvata. Borman je imao odrešene ruke kao i nepresušan izvor slabo plaćenih radnika iz Poljske i Češke. Borman je želeo da put i kuća budu otvoreni za Hitlerov 50. rodjendan u aprilu 1939 god. Zbog kratkog roka za završetak projekta, 3.000 ljudi je radilo danonoćno, čak i preko zime. Uprkos surovim uslovima ceo projekat je završen za 13 meseci i tom prilikom je 12 radnika izgubilo svoj život.
Prvi zvanični posetioc Orlovog gnezda bio je francuski ambasador, koji je ovom mestu i dao ime.
Posebna pažnja posvećena je unutrašnjosti čajne kuće. Tu se nalazi mermerni kamin, koji je poklon od Musolinija. Posle ulaska Amerikanaca, kamin je bio dosta oštećen jer su svi želeli da imaju komad uspomene.
Hitler je samo 14 puta došao ovde izmedju 1938. do 1940. Posle toga gradjevinu su koristili ostali pripadnici naci partije. 1944. god poslužila je za venčanje sestre Eve Braun i to samo tri dana pre iskrcavanja saveznika u Normandiju. Aprila 1945. god ova oblast je bombardovana i Berghof je sravnjen sa zemljom.
Orlovo gnezdo je ostalo netaknuto. Smatra se da je meta bila suviše mala ili je pak nešto drugo u pitanju. Možda je bila trofej za Amerikance, koji su ovo područje odmah zatvorili. Amerikanci su već u septembru 1945. godine objekat otvorili za posetioce ali samo za Amerikance. To je trajalo narednih šest godina, dok objekat nije vraćen pokrajini Bavarskoj, koja je već imala druge planove.
Zaključak
Vreme polaska autobusa se približilo ali magla nije posustajala. Ispred okretišta za autobuse mogao sam da bacim pogled na ono što sam propustio. Ipak drago mi je što sam došao i iskoristio mogućnost da se kao osoba u kolicima popnem na ove visine.
Ako vam se svidjaju moji putopisi počastite me sa kaficom. Dugme vam je u gornjem delu sidebar-a na stranicama.
Da li ste vi posetili Orlovo gnezdo?
Da li sam nešto propustio?
Putovao i uživao,
Marko Veličković
