Kopenhagen kako i šta - detaljan izveštaj - SKIP

Pregled Sadržaja

Danska je veoma skupa zemlja, a kada putujete kao osoba u kolicima, onda to postaje još skuplje. Pošto sam putnik na budžetu, to znači da moram DOBRO da uradim domaći zadatak, kako bih izbegao nepotrebne troškove…

Sva sreća, u Kopenhagenu postoji mnogo besplatnih stvari, koje treba videti. O svemu tome sam više pisao ovde.

Do sada sam uvek uspevao da koristim standardni prevoz i taj trend sam nastavio i u Danskoj.

Kada sletite u Dansku, prvi kontakt sa ovom zemljom biće odlično organizovan aerodrom Kastrup.

Hodajući će bez problema naći svoj put, a mi u kolicima čekamo do kraja da neko dodje i donese kolica za istovar.

To je standardna procedura, koju osoblje na aerodromu obavlja manje ili više ažurno, zavisno od zemlje do zemlje. Nekima od njih malo je falilo da me ispuste.

U tom smislu, moje iskustvo do sada je da osoblje, koje me je sačekivalo i pratilo na aerodromu Nikola Tesla, je ubedljivo najbolje i najorganizovanije.

Kada napustate Kopenhagen, na aerodromu ćete se prijaviti na vidno obeleženom mestu i tu čekate da vas neko sprovede do gejta.

Nekad kolica donose i prednost, jer idete nekim prečicama, tako da nekad brže stignete nego ostali. Zato na ukrcavanje ili na izlazak iz aviona čekate poslednji.

Na aerodromu Kastrup nema šanse da ne primetite aparate za vadjenje karata.

Pored njih stoji ovlašćeno lice da pomogne turistima oko karata. Sve je na engleskom. U Danskoj, inače, svi pričaju vrlo dobar engleski, tako da neće biti problema.

Kao turisti u Kopenhagenu treba vam mali City pass. To će vam biti sasvim dovoljno da obidjete sve znamenitosti u gradu, jer su sve smeštene na maloj razdaljini. Sami izaberite za koliko ga dana vadite. Ako ste smešteni u samom centru, možda vam neće ni trebati, već samo karta od aerodroma.

Moj hotel je bio na periferiji Kopenhagena i meni je ovaj pass dobro poslužio.

Nemojte ni da pomišljate da se švercujete, jer će vas kontrolori nebrojano puta proveravati. Pass važi za sva prevozna sredstva, metro, bus i trajekt. Nikada ne kupujem City Card, koji vam omogućava vožnje i ulaske u muzeje, jer ponekad osobe u kolicima imaju popuste.

Pošto u Kopenhagenu ima dosta stvari da se vidi, o čemu sam pisao ovde, razmislite šta vam se najvise isplati.

Što se tiče transporta do grada, tu je Kastrup aerodrom neprevazidjen.

Transport

Postoje brojne opcije, a najgluplja je da uzimate taksi. Taksi je u Danskoj veoma skup. Ako je za osobe u kolicima, još je skuplji ali nekad ne možete da ga izbegnete.

To sa Kopenhagenom nije slučaj, jer grad ima fantastično organizovan metro i voz, pa možete da birate. Postoji i autobus ali on ide mnogo sporije od prethodna dva i zato bus samo kad je neophodno.

Ako izaberete voz, dovešće vas do centra grada, brzo i efikasno.

Ima samo jednu manu, a to je da ide u intervalima od 10 do 20 min. Moguća su i zakašnjenja, mada ih ja nisam iskusio.

Osobe u kolicima mogu da udju u voz uz malu pomoć. U vozu postoje jasno obeležena mesta za kolica. Pri izlasku iz voza kondukter, koji me je primetio ko zna gde, doneo je portabl rampu. Sa njom sam bez problema izašaso, ni neznajući da je takav protokol.

Metro je vaš najbolji prijatelj u Kopenhagenu. To ne važi za mnogo poznatije gradove u Evropi ali ovde je savršen.

Tačan, precizan, organizovan i automatizovan da nema čak ni vozača. Potpuno je prilagodjen osobama u kolicima.

Prvi put u životu uopšte nisam razmišljao kako ću da dodjem do neke tačke. Nekada sam ulazio u metro čisto da se sklonim od kiše, iako mi je željena destinacija bila veoma blizu.

Dobro je poslužio i kada sam želeo da izbegnem kaldrmu. Bilo mi je lakše da udjem u metro jednu stanicu, nego da se truckam po zemlji. Kada ulazim pod zemlju obično gledam da li postoji jedan ili više liftova za slučaj da neki od njih ne radi.

Više liftova se retko sreće ali ovde sam imao utisak da se nikada i ne kvare. Takodje, volim i metro-e gde uvek ima nekog od osoblja, da da savet i da pomogne. Ovde na stanicama nema nikog ali imao sam osećaj da će sve funkcionisati savršeno.

Kopenhagen smatraju Venecijom severa, jer je ispresecan brojnim kanalima. To turistima omogućava da grad vide i sa vode pomoću brojnih turističkih brodića.

Medjutim, nijedan nije dostupan za osobe u kolicima. Ali postoji drugo mnogo jeftinije rešenje kako za nas tako i za hodajuće. Možete iskoristiti svoj pass i besplatno se provozati gore dole po Kopenhagenu pomoću njihovih vodenih taksija, koji se zovu havnebus.

Žuti su, upečatljivi, ne idu tako često ali su dostupni za osobe u kolicima i završavaju posao. Eto još jednog načina da vidite grad.

Kopenhagen je meka za bicikliste i moram da kažem da sam često bio ljubomoran na njih.

Dok sam se ja klackao po kaldrmi oni su jurcali po svojoj kao staklo uglačanoj stazi kao rakete.

Ako ih u tome ometate veoma vidljivo iskazuju svoje negodovanje. Tako da sam se ja držao trotoara, kakav god da je.

Kad smo već kod trotoara, više puta sam napisao i ponoviću opet; Danci obožavaju kaldrmu iz ne znam kojih razloga.

To nije nimalo naivna kaldrma, predstavlja groblje za točkove, a bogami i za štikle.

Na pojedinim mestima postoje trake, po kojima vam je lakše da se krećete ali često zbog gužve nije moguće ispratiti ove linije.

Tako da, eto, „ima nešto trulo i u državi Danskoj“.

Smeštaj

Kada sam tražio smeštaj u Kopenhagenu polako mi se ono malo kose dizalo na glavi. Hoteli u širem delu grada su bili preskupi. Ako se pitate zašto ne idem u apartmane odgovor je jednostavan: Zato što takva vrsta aranžmana ostavlja puno prostora za greške. Naravno, ako imam sigurnu preporuku ne bih odbio.

Medjutim, što sam više saznavao o kopenhaškom metrou to je moje samopouzdanje raslo tako da sam se osmelio da tražim hotele izvan grada sa pristupačnijom cenom. U toj potrazi, kockica je pala na hotel Ac Bella Vista Mariot, koji se nalazi na ostrvu Amager, bliže aerodromu nego gradu.

Hotel je nudio sve što meni treba.

Ima dovoljno liftova da mogu uvek da se popnem do sobe ako neki otkaže. Mogu da prodjem kroz vrata od kupatila. Bio je to korektan smeštaj u običnoj sobi. Davno sam odustao od traženja adaptiranih soba za invalide.

Hotel je daleko od svega ali odličnim metro-om, ja sam svaki dan bio u gradu za 15-ak minuta. Medjutim, moram da pohvalim nešto što ovaj hotel izdvaja od drugih, a to je doručak. To možete pročitati i na recenzijama na mnogim portalima.

Nikad nisam video takvu ponudu za doručak u hotelu srednje kategorije.

Slike smo napravili diskretno, da ne smetamo ljudima dok se poslužuju, tako da ne mogu u potpunosti da vam dočaraju bogatstvo ponude. Mogu samo da kažem da posle toga jedenje čuvenog danskog sendviča predstavlja mačiji kašalj za goste ovog hotela.

Tu je losos, tu je pate, tu su kobasice, pasulj, razne šunke. Ovde su i sirevi od brija, kamembera i još neki.

Stanica sa pecivima, jogurtima svih boja, sušenog voća, pahuljica, badema, lešnika.

Šareno povrće, čeri paradajz i rukola, sve je tu.

Kafe i čajevi svih boja i aroma. Da napravite vaš smorebrod fali vam samo mikrobilje, sve ostalo možete da aranžirate i da menjate kombinaciju svaki dan.

U AC Bella Meriot hotelu, posle ovakvog doručka možete da se zasladite voćem svih vrsta ili raznim mafinima.

Svaki put mi je bilo žao što nemam tri želudca da sve mogu da probam.

Šta sam još probao u Kopenhagenu možete pročitati ovde.

Poslednji je dan mog boravka u Danskoj. Pošto gubimo doručak, najavili smo da bi sa sobom poneli „lanč paket“, da doručkujemo dok smo na aerodromu.

Nadali smo se da će opravdati svoju reputaciju. Medjutim, sačekao nas je hladan tuš.

Morali smo da platimo pakovanje već plaćenog doručka. Cifra nije bila velika ali bitan je princip. Kada smo stigli na aerodrom i otvorili paket shvatili smo da sendvič, koji smo dobili, može da stane na crtu bilo kom, običnom, sendviču u avionu. Sokić i voćni jogurt bili su tu da upotpune ovu „rapsodiju ukusa“.

Nije da smo bili nešto preterano gladni. Od uzbudjenja, kada idete na aerodrom, ionako niste ješni ali zašto ovako kvariti utisak?

Bili smo veoma razočarani sa ovakvim pozdravom na kraju.

Zaključak

Ovim završavam moju posetu Danskoj. Ako se poslože kockice, možda se nekada i vratim. U medjuvremenu, ja ću se posvetiti drugim destinacijama. Ako imate pitanja, pišite.