Praški kompleks čini skup palata, crkvi, utvrdjenja i bašta, koje se prostiru na 45 ha, zbog čega se ovaj kompleks smatra najvećim na svetu…
Možda to i nije tačno ali svakako dominira panoramom Praga i ako imate samo jedan dan na raspolaganju, ovde ćete ga utrošiti. Ovo je najvažnija šetnja, koju ćete napraviti u Pragu.
Ono što je sigurno je da je najstariji dvorac. U upotrebi je još od 9. veka. Nekada je bio dom češkim kraljevima kao i kraljevima Svetog rimskog carstva. Danas je oficijalna rezidencija češkog predsednika. Ovde još od 1918. god. obavlja sve dužnosti. Kada je predsednik u zgradi, istaknuta je zastava i ove prostorije nisu otvorene za posetioce.
Ovo je najpopularnija atrakcija u Pragu. Morate je posetiti. Zato se pripremite za redove.
Iako je teško za poverovati, u kompleks možete ući besplatno, nakon sigurnosne provere.
Besplatna su sva dvorišta, kao i kraljevska bašta. Besplatno je i uživanje u panorami grada, kao i smena straže. Ako želite da udjete u pojedinačne atrakcije, onda morate kupiti ulaznicu.
Kombinovane ili pojedinačne ulaznice možete kupiti unutar kompleksa. Gužve su manje u popodnevnim časovima.
Istorijat
Prvo naselje na ovom mestu spominje se još 880. god. Bila je to mala tvrdjava, koju je podigao princ Borivoj u odbrambene svrhe. Ovo mesto bilo je dobar izbor, jer se utvrdjenje nalazio na 250m iznad nivoa mora.
Razvoj je tekao veoma brzo, tako da se već u 10. veku ovde nalazilo središte biskupove i kraljevske vlasti. Zlatni period zamak doživljava za vreme vladavine Karla IV. koji je učvrstio i proširio utvrdjenje. Podigao je mnoge palate i počeo sa izgradnjom katedrale. Medjutim, njegov sin i naslednik, Venceslas, nije imao takve diplomatske veštine, tako da je zahvaljujući tome ali i nekim složenim okolnostima došlo do Husitskog rata 1419. god. Tada su mnogi spomenici i palate razrušeni i teško oštećeni.
U 16. veku prazno mesto na tronu zauzima dinastija Habsburgovaca, koja će vladati ovim teritorijama sve do I Svetskog rata.
Posle toga na vlast stupa prvi češki predsednik Tomas Masarik i od tada je predsednikova rezidencija u zamku.
Poslednji članovi kraljevske porodice, koji su ovde boravili bili su princ Čarls i princeza Dajana 1991. god.
Svaki vladar je dodavao nešto novo, tako da ovde imamo razne stilove: gotiku, renesansu, barok. Danas su ovde smeštene kraljevske insignije, hrišćanske relikvije, sahranjeni su česki vladari…..
Da bi ste znali koju kartu da kupite, evo liste onoga što treba da vidite.
Katedrala Svetog Vida
Remek delo gotske arhitekture je ova katedrala. Gradili su je 600 godina. Katedrala je posvećena St. Vitusu, sicilijanskom mučeniku iz 4. veka, koji se smatra zaštitnikom igrača i zabavljača kao i onih obolelih od epilepsije.
Smatra se da St. Vitus može da vas zaštiti od udara groma. Izgradnja je počela 1344. god. a završena je 1929. god. Ovde se nalaze mošti St. Venceslasa i mnoge druge značajne crkvene relikvije, kao što je ruka St Vitusa.
Postoji mogućnost da besplatno udjete u samu katedralu i sagledate njenu veličinu samo sa ulaza.
Ukoliko hoćete da je celu obidjete morate platiti kartu. Ovo je mesto gde ne treba da se dvoumite oko karte jer ulaz izgleda ovako.
Katedrala je toliko grandiozna da ju je teško slikati. O katedrali sam detaljnije pisao ovde.
Stara kraljevska palata
Stara kraljevska palata je najstarija rezidencija čeških kraljeva. To je kompleks soba kojima dominira Hol Vladislava, sa svojim dimenzijama. Visoka je 13 m, duga 62 m i široka 15 m i predstavlja najveći sekularni hol u srednjevekovnoj Evropi.
Napravljena je u 12. veku na temeljima stare drvene palate. Kasnije je doživela brojne promene, naročito u vreme vladavine Karla IV i u vreme vladavine Marije Terezije u 18. veku. Odlikuju je elementi gotike i renesansne arhitekture. Ovde su se održavali balovi, gozbe, krunisanja, primanja, turniri. Gosti su direktno sa konjima mogli da ujašu u palatu.
Ovde možete da vidite odaje veća, sa čijih prozora se vršila defenestracija 1618. god. stari bohemijski običaj bacanja sa prozora.
Najvažnije po posledicama desilo se 1618. god. kada je lokalno stanovništvo tražilo da se napravi protestantska crkva na kraljevom zemljištu. Tadašnji kralj Svetog rimskog carstva Ferdinand II, kao predstavnik tvrde katoličke linije, poslao je emisare sa pismom o zabrani.
Nezadovoljni odlukom, bohemijski vladari iskazali su svoj bes tako što su emisare bacili kroz prozor. Emisari su preživeli pad zahvaljujući gomili konjske balege, koja se tu nalazila. Kada su preneli poruku kralju, besni Ferdinand podigao je armiju i tako je počeo 30-godišnji rat u kome je 8 miliona ljudi izgubilo živote, a Bohemija prestala da postoji.
Ovde se nalazi Diet hol, sagradjen 1415. god. gde su se zvaničnici sastajali sa Kraljem, a mesto sedenja je u skladu sa njihovim rangom.
Tu su i sobu gde su se zapisivale i čuvale sve odluke, koje je donosio Diet i tako redom.
Sve ove prostorije se koriste i danas.
Kao što vidite i mi u kolicima možemo da posetimo ovu palatu.
Rozenberg palata
Nastavljajući šetnju stižete do još jedne palate u praškom kompleksu. Napravila je porodica Rozenberg u 16. veku. Zbog novčanih poteškoća ubrzo je bila prodata kralju Rudolfu II ali se ime zadržalo i dan danas.
U 18. veku kraljica Marija Terezija napravila je ovde Terezijanum. Ovaj institut je pružao pomoć u vidu obrazovanja mladim neudatim austrijanskim i madjarskim devojkama plemenitog porekla, koje su bile bez miraza.
Ovo je nastavila da podržava i ćerka Marije Terezije, nadvojvotkinja Marija Ana i to je činila sve do 1919. god. posle čega je aristokratija prestala da postoji. Prestala je i potreba za ovom vrstom pomoći. Danas služi kao administrativna zgrada.
Kapela Sv. Djordja
Kad je postavljen temelj za praški zamak, u isto vreme, tačnije 920. god. počelo se sa izgradnjom i ove bazilike, što je ujedno čini i jednom od najstarijih crkava u gradu.
Mnogo puta je menjala svoj izgled. Prvobitno je gradjena u romanskom stilu, zatim su dodati elemanti gotike, a na kraju je došao na red i barok.
U ovoj baziliki se nalaze grobnice nekih članova vladajuće Pšemislović dinastije, kao sto je grobnica princa Vratislava, oca čuvenog St. Venceslasa.
Bazilika je dostupna osobama u kolicima.
Zlatna ulica
Mala ulica sa jedanaest pastelno obojenih kućica, nalazi se u sklopu Praškog dvorca.
Sagrađena je u XVI veku, a prvi stanovnici su bili alhemičari, koji su po nalogu kralja Rudolfa tražili formulu kako da naprave zlato. Za današnji izgled zaslužna je najviše Marija Terezija. Ona je izdala naredbu da se kućice zamene novim, izgradjenim od čvrstog materijala.
Tokom 19. veka naseljavaju je razni umetnici, a najpoznatiji medju njima bio je Franc Kafka, koji je živeo u kući sa rednim brojem 22. Tokom 1913. god.
Danas se ovde nalaze zanatlijske radnje i suvenirnice.
Ovu ulicu možete posetiti i besplatno, jer kapija ostaje otvorena i posle radnog vremena. Kućice će biti zatvorene ali šetnja je besplatna.
Sve ovo nije mi pomoglo da se odlučim za posetu što, zbog nagiba, što zbog kaldrme.
Danas se ovde nalaze zanatlijske radnje i male prodavnice suvenira.
Kula Daliborka
Šetnja praškim kompleksom završava se pored ove kule. Iza nje se nalazi dosta strma nizbrdica, pa zato osobama u kolicima ne preporučujem odlazak na ovu stranu.
Ipak, lepo je znati kako je ova kula dobila ime. Nekada je ovde bio smešten zatvor. Prvo je to bio zatvor za pripadnike aristokratije, a kasnije je postao zatvor za sve.
Jedan od zatvorenika bio je i vitez Dalibor, osudjen na smrt jer je u svom domu krio nevoljnike raznih vrsta. Dok je čekao na izvršenje kazne, Dalibor je naučio da svira violinu. Stanovnici su se toliko navikli na zvuke da je postao omiljen, pa zato datum njegovog pogubljenja nikad nije javno objavljen.
Kraljevski dragulji
U praškom kompleksu čuvaju se češki krunski dragulji, kao što su kruna Svetog Venceslasa, kraljevski skiptar i mnogi drugi.
Čuvaju se pod posebnim režimom i iznose se u javnost samo u specijalnim prilikama.
Jelenski rov
Zamak je sa gornje strane okružen rovom, koji je u stvari prirodno korito reke Brusnice.
Dobio je ime po jelenima, koji su se ovde gajili u 17. veku. Kasnije bilo je moguće naći i medvedje tragove. Otvoren je za posete tokom leta.
Kraljevska bašta
Svaki zamak ima kraljevsku baštu, pa ni praški nije izuzetak. Ovde postoje dve bašte i dva odvojena ulaza.
Smatra se da je temelj za ove bašte postavio kralj Ferdinand I još 1534. god. On je polako od vlasnika zemljišta oko reke Brusnice otkupljivao stare vinograde i pretvorio ih u baštu sa renesansnim odlikama.
Kasnije, bašte su redizajnirane u duhu baroka, mada ima i engleskog stila i nude divan pogled na grad. Poseta bašti je besplatna i veoma osvežavajuća, jer omogućava beg od gradske vreve.
Tu se nalaze fontane i retko rastinje, koje su donosili prethodni vladari.
Neki od primeraka stari su i do 400 godina. Car Rudolf II je čak formirao i tropsku baštu, koja se održava i dan danas.
Smena straže
Još jedna aktivnost, koju možete posmatrati besplatno, je smena straže. Ona se dešava još od 1918. god. kada praški dvorac postaje dom češkog predsednika.
Smena se odvija svaki dan uz poseban marš. Tada gardisti menjaju mesta uz muzičku pratnju. Živopisne uniforme kreirao je Teodor Pistek, dobitnik oskara za kostim u filmu Amadeus. Kad smo već kod toga i Mocart je nekoliko puta odsedao u praškom kompleksu i voleo je ovaj grad. Ovde su se često izvodila njegova remek dela.
Kako doći do zamka?
Postoji više načina, koje možete naći na ovom linku gde je sve lepo objašnjeno.
Moja preporuka je da se držite tramvaja br. 22 i da izadjete na nekoj od predloženih stanica, koje će biti baš ispred zamka. Najbolje je da izadjete na stanici Praški hrad. Ona vas vodi direktno u drugo dvorište, a odatle su vam sve atrakcije na dohvat ruke.
Ovo je ujedno i najbolja opcija za osobe u kolicima. Ako želite da prvo zavirite u baštu, pa tek onda u zamak, onda ćete sići na stanici Královský letohrádek. Ako želite da udjete na glavni ulaz, silazite na stanici Pohorelec i onda imate još 10 min peške do ulaza. Ako se opredelite da dodjete iz pravca grada, donjom stranom, pripremite se na uspon i kaldrmu. Osobe u kolicima najbolje je da se istim tramvajem i vrate, jer spuštanje u grad peške nije nimalo laka opcija.
Kola ne preporučujem, jer parking je u tom delu grada misaona imenica.
Zaključak
Neizmerno sam uživao u poseti Praškom zamku. To je putovanje kroz vreme i istoriju.
Zamak nije u potpunosti dostupan osobama u kolicima ali vidi se trud i dobra volja. Nijednog trenutka nisam se osećao izostavljenim. Ovde ćete lako potrošiti dan da obidjete sve što Praški zamak nudi.
Praški kompleks je nešto što svi putnici treba da stave na svoju ček listu.
Da li ste bili u Praškom kompleksu?
Da li sam nešto propustio?
Putovao i uživao,
Marko Veličković
