Kada ljudi odluče da putuju u Češku, prva misao im je: “Idem u Prag” ali zaboravljaju da ova zemlja ima još mnogo destinacija da ponudi. Jedna od njih obavezno mora da bude i Karlove Vari…
Karlove Vari su najpoznatija banja u Češkoj Republici. Nalaze se na 125 km udaljenosti od Praga, a takodje, i na 176 km Od Drezdena. Ova idealna lokacija, kao i prirodne lepote, odnosno 12 glavnih i 300 manjih lekovitih izvora, čine je jednom od najpoznatijih evropskih banja, koju morate posetiti.
Šta videti u Karlovim Varima? Kompletnom utisku doprinosi i lepa arhitektura iz 18-og i 19-og veka. Posebna atmosfera, lepa priroda, dve reke i još mnogo toga zbog čega vam se čini da ste seli u vremeplov i da ćete iza ćoška da sretnete Mocarta ili Getea lično.
Postoji više legendi kako su Karlove Vari otkrivene. Po jednoj je kralj Karlo IV Luksemburški pogodio strelom jelena. Bežeći od pasa, ranjeni jelen se zaglibio u blatu. Kada su ga izvukli, rane više nije bilo.
Po drugoj, u pitanju je bio pas. Po trećoj, kralj je bolovao od kostobolje, namazao je ruke ovim blatom i bol je nestao. Odmah je naredio da se ovde izgradi lečilište. Kamen temeljac postavljen je 1347 god. I od tada potiče i naziv banje koja bi se u prevodu sa češkog jezika zvala Karlova kupatila.
Karlove vari su poznate po više osnova, a prvi je što lezi na izvorima sumporne vode, koja baš i ne miriše lepo. Poredjani su svuda u gradu. Smatra se da su dobri za lečenje stomačnih tegoba, kostobolje, disajnih organa i dr.
Pošto je voda prirodno zagrejana, negde i na temperaturi od 70 C stepeni, ne možete da je pijete iz plastičnih boca, već iz posebno dizajniranih bokalčića koji su ujedno i prvi suvenir koji morate kupiti.
Kućica za suvenire ima na svakom koraku pa birajte pažljivo.
Nisu svi izvori tako topli ali gustiranje vode iz bokalčića je poseban užitak, tako da kada si u Karlovim Varima, ponašaj se kako dolikuje.
Nisam banjski čovek i već sam se pomirio da će mi glavna aktivnost biti pijenje vode. Ali ako su ovde zdravlje tražile takve veličine kao što su: Gogolj, List, Frojd, Dvorzak, Marija Terezija, Jozef II, Petar Veliki, Karl Marks, Franc Jozef, Lav Tolstoj, ko sam ja da se bunim.
Ali rečeno mi je da Karlove vari imaju predivno šetalište, pa sam odlučio da dodjem. Nisu me slagali. Zaista je tako.
Kroz grad protiče reka Tepla, koja je okružena baroknim gradjevinama i predivnom prirodom.
Reku možete preći na više mesta, jer se na svakom koraku nalaze lepi mostovi.
Duž šetališta su smešteni svi spa centri, hoteli, apartmani, kolonade….
Naoružani bokalčićem, počeli smo svoju šetnju ka jugu grada gde je glavna aktivnost pijenje vode. Na samom kraju nalazi se veliki trg sa obeliskom koji je simbol masona. Oni su se često okupljali u Karlovim Varima.
Šetnja nas dalje vodi ka hotelu Termal, koji je poznat po tome da se ovde svakog jula održava prestižni filmski festival. Zahvaljujući njemu, Karlove Vari nekoliko dana postanu centar sveta, jer dolaze brojne ugledne zvanice i zvučna imena Holivuda. Glavna nagrada je kristalni globus. Dobija ga najbolji film medju 200 filmskih ostvarenja. Iako se gradjevina nikako ne uklapa u banjski ambijent, vremenom je postala simbol ovog grada.
Izvori
Prvi izvor se zove Sloboda za koji kažu da leči stomačne probleme, a otkriven je slučajno, prilikom kopanja temelja za jednu kuću krajem 19 veka. Nijedna od ovih voda ne leči moje probleme ali je besplatna.
Od ovog izvora, pa na dalje, počinje ono zbog čega se i dolazi u banju, a to su izvori sa termalnom vodom (u samom gradu ima oko 60, sa temperaturom vode od 17 do 73 C stepena). Vodu možete besplatno da natočite i pijuckate dok se šetate po ovoj prelepoj banji. Najvažniji izvori su smešteni u kolonade.
Kolonade
Kolonade su napravljene da bi se još više moglo uživati u pijenju vode (ko bi reko) čak i po kišnom vremenu. Takodje su i mesta za druženje i susretanje kao i razmenu tračeva dok se obavljaju banjski rituali. U Karlovim Varima postoji nekoliko kolonada koje su ujedno i zaštitni znak ovog baroknog mesta.
Mlinska kolonada je izgradjena u neorenesansnom stili sa čak 124 korintska stuba. Na pročelju se nalazi 12 statua koje označavaju mesece u godini.
Unutra se nalazi 5 lekovitih izvora različite temperature i sastava. Ovde se takodje održavaju i koncerti i drugi kulturni dogadjaji. I ovde je voda čudnog ukusa i topla.
Pijačna ili Tržna kolonada je bogato ukrašena i izrezbarena od drveta u švajcarskom stilu, koja je trebala da bude samo privremeni objekat. Napravljena je u 19-om veku i u njoj se nalazi nekoliko izvora.
Najstariji je izvor Karla IV za koji se vezuje legenda da je izlečio njegovu ženu. Tu se nalazi prikaz legendarnog otkrića Karlovih Vari.
Ovde nisam mogao da udjem ali sam ipak probao vodu. Ukus nije bio ništa bolji.
Park kolonada izgradjena u 19 v od kovanog gvoždja je još jedna kolonada kod koje morate da zastanete.
Na nju se naslanja i mali park sa jezercetom, koji je dobio ime po još jednom uvaženom gostu, Antoninu Dvoržaku. Ako se do sada od pijenja vode niste naduli kao žaba, onda je vreme da se odmorite u Dvoržakovom parku, posmatrate jezerce i lepo uredjen vrt.
U nastavku su ovde napravili rampu, tako da sam lično mogao da dodjem do još malo vode. Ukus je i dalje isti. Bljutav i topao.
Još malo vode nije na odmet. Najveći izvor se nalazi u srcu grada. Mlaz vode dostiže visinu od 12 metara, a ovde izvire 2.000 litara termalne mineralne vode u minutu.
Sa temperaturom od 72°C, to je najtopliji izvor u banji smešten u kolonadi od stakla. Ovde zbog pare, koju pravi izvor, vodu možete (o radosti) i da udišete.
Udisao sam i te kako.
I kao da nije dovoljno vode, padala je i kiša. Ako se pitate kada je najbolje doći u Karlove Vari, odgovor je u svako doba. Provereno.
Tada ulice opuste i možete da napravite lepe slike.
Interesantni detalji se kriju na svakom ćošku.
Sada nailazi suvi deo grada gde vodu više nisam morao da pijem. Ali voda je i dalje tu, u Tepli, u flašici na rancu kao i u mom stomaku. Šuštanje i bućkanje, nameće da pitanje toaleta postane veoma važno. Srećom, ima ih i plaćaju se.
Tu se nalazi i spomenik koji nema veze sa vodom. To je spomenik Svetoj Trojci, koji je podignut u 18-om veku. Simbol je zahvalnosti, što je grad preživeo dva požara i poplave, a uspeo je i da izbegne epidemiju kuge.
Nakon toga, nastavlja se lepo šetalište gde su najskuplje prodavnice zvučnih i poznatih imena (U Bognerovoj prodavnici ženske čizme koštaju 760 EUR!!!).
Takodje, tu je i gradsko pozorište, gde je prva premijera održana još 1886 god. Bila je to Mocartova Figarova ženidba.
Karlove Vari imaju i svoje vidikovce da kojih se može doći peške ali i žičarom Dijana. Ulaz se nalazi u maloj, zavučenoj uličici, koja lako može da vam promakne.
Protokol je takav, da se žičarom popnete do gore, a onda se šetnjom kroz šumu lagano spuštate na dole. Ovo zadovoljstvo sam morao da propustim, jer žičara nije dostupna za korisnike kolica, pa me ni ove stepenice na ulazu nisu mnogo razočarale.
Da ne bi ispalo da se u Karlovim Varima samo pije mora nešto i da se pojede. Kako bi sve bilo u bolničkom duhu, ovde se jedu suve, krckave oblande koje imaju ukus kao karton.
Valjda im je namena da pokupe svu onu vodu koju ste do sada popili. Oblandi ima na svakom koraku i sa raznim ukusima, Mnogo ne menjaju prvobitni utisak ali kad ste već ovde morate probati.
I još nešto što običan turista mora poneti iz Karlovih Vari je liker Becherovka. Ovaj liker leči sve boljke ali pre svega stomak. Proizvodi već dvesta godina od 32 travke i banjske vode. Njegovu recepturu znaju samo dve osobe.
Pakovan je u flaše prepoznatljivog dizajna, a prodaje se na svim mestima. Možete ga probati u svakom kafiću posluženim sa tonikom ili u nekoj drugoj kombinaciji.
Moja poseta Karlovim Varima se završava kod čuvenog hotela Pupp, koji je dobio ime po Johanu Georgu Pupu bonbondžiji. Ovaj hotel je dobio u miraz, nadogradio ga i pretvorio u mesto raskoši i luksuza.
Ovde se odmaraju glumci prilikom održavanja filmskog festivala, a takodje i klijentela sa dubljim dzepom. I sam hotel je glumio u nekoliko filmova, a najpoznatiji je Kasino Rojal iz serijala o Džejmsu Bondu.
Iza hotela možete nastaviti šetnju koja ide uzbrdo. Naićićete na upečatljivu pravoslavnu crkvu koja svedoči o tome da su ovde nekad i Rusi bili glavna klijentjela.
Takodje, treba se popeti i na vidikovce sa kojih se pruža lep pogled na grad.
Ovi vidikovci su ostali nedostupni za mene ali i sama šetnja kroz grad je bila dovoljna da se provede jedan lep dan.
A sad žurim u hotel, pogodite zašto.
Da li ste vi bili u Karlovim Varima?
Da li sam nešto propustio?
Putovao i uživao,
Marko Veličković
