Šarm Praga nije samo u gradu već i u kuhinji. Češka kuhinja je mešavina uticaja okolnih zemalja. U Češkoj se dobro jede ali treba da znate i šta da tražite. U tome će vam pomoći ovaj post…
Glavni obrok u Češkoj je ručak. Česi obično pojedu nešto lagano za doručak kao što su puter i hleb, za večeru takodje. Sve se vrti oko ručka, koji se sastoji iz dva, nekad tri jela. Prvo jelo je obično supa, koja se jede čak i leti, drugo je glavno jelo od mesa sa prilogom.
Ako je neka svečanija prilika onda se dodaje i dezert ili kompot kao treće jelo. U Češkoj kuhinji veliku stavku predstavljaju kuvana i pečena mesa sa prilogom od knedli i povrća. Ono sto je svakako nezaobilazno na češkom stolu je pivo, koje je najkvalitetnije na svetu.
U svakom slučaju, Prag se može smatrati i odličnom gastro destinacijom, a evo šta treba obavezno da probate.
Svičkova
Svičkova je češko nacionalno jelo. Nijedna poseta Pragu nije kompletna ako ne probate ovo jelo, koje možete naći u ponudi u većini restorana.
Ne postoje dve iste svičkove ali kada stigne na sto znaćete da je to to jer se svičkova sastoji od mesa u bogatom sosu od povrća sa knedlama od hleba, umućenom slatkom pavlakom i ponekad džemom od brusnica.
Naizgled nemoguća kombinacija potpuno je proverena i mnogo puta dokazana. Moram da kažem da je veoma ukusna. Pošto se svičkova sprema dugo, na stolu u češkim kućama je uglavnom nedeljom i svaka kuća ima svoj recept.
Pečena patka
Drugo jelo, koje treba potražiti u češkoj je pečena patka.
Sočno i mekano meso sa krckavom kožicom, servirano sa dinstanim kupusom i domaćim knedlama predstavlja omiljeni ručak u češim kuhinjama. Ovaj specijalitet nije teško pronaći u mnogim češkim restoranima po pristupačnim cenama. Recept je uvek tajna ali možete da pokušate i da pogadjate sastojke dok uživate u jelu.
Svinjska butkica
Već smo rekli da je češka kuhinja raj za mesoždere i zato, evo još jednog obaveznog jela, koje morate probati u Pragu. To je veprovo koleno ili sporo kuvana svinjska butkica sa krckavom koricom.
Butkica je marinirana u pivu i belom luku pre pečenja da bi se dobilo mekano meso, koje spade sa kostiju i hrskava korica. Služi se u posebnom stalku i obično na drvenoj dasci.
Nekada je toliko velika da se slobodno može smatrati i jelom za dvoje. Servira se sa dodacima kao što su ren i senf. Nekad se dodaje i ukiseljeno povrće ili krckava salata od krastavca. Ako hoće posebno da vas počaste u Češkoj, ovo je jelo, kojim se diče. Ne treba da naglašavam da se odlično slaže sa čuvenim češkim pivom.
Kulajda
Da ne ispada da pričamo samo o mesu, evo i jedne čorbe, koja će ostaviti utisak na vas. Najtradicionalnija čorba, koju Česi smatraju potpuno svojom je kulajda. To je kremasta čorba od pečuraka, krompira, mirodjije sa dodatkom jaja, koje može biti tvrdo kuvano ili poširano.
Pečurke se često koriste u češkoj kuhinji jer ima dosta šuma u okolini. Smatra se da svaki Čeh godišnje napravi bar 20 poseta u šumi i pri tome se ukupno nabere oko 20000 tona pečuraka. Kulajda se jede sa domaćim hlebom, ponekad i sa grilovanim povrćem.
Punjene knedle sa suvim mesom
Punjene knedle sa suvim mesom, poznate po svojoj bogatoj teksturi i punom ukusu su takodje važan deo češke kuhinje. Kuvano krompirovo testo punjeno mirisnim suvim mesom, preliveno zlatnim krckavim lukom i sve to na podlozi od dinstanog kupusa bilo svežeg bilo kiselog, predstavlja kombinaciju, kojoj nije potrebno usavršavanje.
Ovo jelo može biti posluženo uz neku osvežavajuću salatu, koja će da izbalansira divne ukuse ovih knedli. Jedina mana je što ako ih pojedete mnogo imaćete utisak da varite cigle. Zato kada naručujete dozvolite konobaru da proceni, koje su vaše mogucnosti. O kalorijama i ne razmišljajte kada krenete na knedle. Umesto mesa često se pune sa pečurkama što je nešto lakša varijanta.
Sos od mirodjije
Koprovka, je kremasti sos od mirodjije, koji se jede u svim prilikama čak i u školskim kafeterijama.
Neki ga vole, a neki ga mrze ali mu se ne može poreći češko poreklo. Divno se slaže sa dinstanim mesima i krompirima. Može se praviti sa svežom ili sušenom mirodjijom i jede se u svim sezonama.
Hlebički
Jedna od najvažnijih stvari, koje morate probati u Pragu su hlebički ili otvoreni sendvič, koji može biti pojeden u tri zalogaja. Holandija, Danska i Češka su počele da ih služe skoro u isto vreme pre oko 120 godina pa je teško reći ko je autor.
U Češkoj, hlebiček su prvi prihvatili glumci, koji su ga rado jeli izmedju proba u Nacionalnom teatru još 1919. god. Od tada je postao prihvaćen u svim društvenim slojevima. Danas se smatra najpopularijom uličnom hranom u Češkoj. Jede se na zabavama, u kancelarijama, parkovima, za doručak, ručak. Mogu se jesti sami ili u kombinaciji sa nekom supom ili salatom.
Ovi mali sendviči su sa kobasicama, hladnim mesima, sirevima, jajima i povrćem, rasporedjenim na tankom parčetu hleba, bilo belog ili crnog.
U nekim restoranima pored standardne kombinacije sir i šunka može se naći i neka inventivnija kombinacija kao što je dimljena riba, ukiseljeno povrće i drugi egzotični prelivi.
Mora se pojesti najmanje dva hlebička.
Gulaš
Svi ga svojataju i svako ima svoj recept. Ono što mogu da potvrdim je da ga u Češkoj dobro spremaju.
Mekano meso posluženo sa krompirom predstavlja pravi način da se završi još jedan dan.
Vijetnam
Čim stignete u Prag primetićete da ima puno vijetnamskih restorana. Postoji dobar razlog za to. U Češkoj trenutno živi preko 70000 Vijetnamaca. Tokom komunističke ere Češka republika je uputila poziv stanovništvu Vijetnama da se školuje u njihovoj zemlji. Mnogi su prihvatili poziv ali su odlučili i da ovde ostanu. Mnogi od nih su počeli da otvaraju restorane. Prvo su svi bili skoncentrisani u maloj tržnoj pijaci, koju nekada nazivaju i Mali Hanoj ili zvanično Sapa.
Market se nalazi van grada, nekih 16 km od Venceslavovog trga.
SAPA je najveći vijetnamski market izvan Vijetnama. Tu se može naći sve, od igle do lokomotive. Ako imate prevoz, treba obavezno da provedete nekoliko sati u SAPA marketu, koji nije turistička atrakcija. Zato ne možete napadno da slikate.
Poseta ovom marketu za mene je bilo jedinstveno iskustvo. Mi ne znamo češki, oni ne znaju engleski, hrana je svakako drugačija.
Restorani su mali, zavučeni, kao da ste u lavirintu. Imate utisak da nikoga nije briga šta vi tu radite ali vam stavljaju do znanja da ste na njihovoj teritoriji.
Hrana je vrhunska i teško je odlučiti se.
Ipak držali smo se klasike i naš vijetnamski ručak smo započeli sa čuvenom vijetnamskom supom pho. Postoji pileća pho ga i juneća pho ba.
Konobarica nam je donela onu, koju je ona htela i bila je izvanredna. Naravno, rukama i nogama poručili smo još hrane i, kao i uvek, veoma uživali.
Danas možete naći vijetnamske restorane svuda po gradu. Meni je baš bio gušt da jedem u ovakvom autentičnom okruženju. Ovaj ručak nikada neću zaboraviti, a vijetnamsku hranu sam naučio da razlikjuem od slične zahvaljujući ogromnoj količini korijandera, koji stavljaju svuda.
O pivu
U Pragu pivo shvataju veoma ozbiljno. Smatra se da prosečan Čeh popije godišnje 140 litara piva. U Češkoj sve moze da se zatvori ali barovi ne.
Ovde se pivo pije još od 1842. god kada je napravljeno prvo, slatkasto, malt pivo, koje nema mnogo alkohola. Ni u jednom baru nećete dobiti loše pivo jer je pivska kultura na visokom nivou. Osim što je kvalitetno, pivo nije skupo. Najpoznatije praško pivo je Pilsner.
Uz pivo najbolje ide i pivsko posluženje kao što je domaća šunka sa renom, zatim ukiseljene kobasice pod imenom utopenci sa seckanim crnim lukom ili krvavice. A može i ovako.
Ima tu još nekih opštih mesta kao što su gulaš, šnicla i kobasice nepoznatog porekla. Pisao sam samo o jelima, koja su mi bila interesantna i koja su deo češkog nasledja.
Zaključak
Jedan od glavnih zadataka na mojim putovanjima je da, ako je to moguće, jedem samo lokalne specijalitete. Sve što sam ovoga puta hteo da probam, uspeo sam i pri tome veoma uživao.
Da li ste vi probali prašku kuhinju?
Da li sam nešto propustio?
Putovao i uživao,
Marko Veličković.
