Nakon sjaja i glamura gornjih delova Kristijanborga, možete obići i ruševine u podrumu, koje svedoče o 1000 godina danske istorije…
Svaki podrum može da predstavlja veliki izazov za nas točkaše. Medjutim tu su Danci osvetlali obraz i napravili ne jednu nego dve haj-tek rampe, koje su mi omogućile da se osećam ravnopravno sa drugima i obavim ovu posetu.
U podrumu se nalaze ostaci zidova, lukovi i delovi rovova, koji imaju veoma uzbudljivu priču i za divno čudo veoma su dostupni osobama u kolicima.
Podzemlje je otvoreno za javnost 1924 god. Od tada je nekoliko puta renovirano i istraživano.
Kristijansborg je podignut na ostacima nekadašnjeg zamka, koji je grad trebao da štiti od pirata.
Podigao ga je biskup Absalon 1167. god. Absalon je bio jedan od najznačajnijih biskupa i političara u srednjevekovnoj Danskoj.
Zamak je podignut od krečnjaka, a cigle su se pojavile kasnije.
Mogu se primetiti dvostruki zidovi, koji su služili za zaštitu.
Lako se može zamisliti kako je izgledala opsada ovakvog zamka. Sa zidina se prosipalo vrelo ulje ili katran.
Ukoliko osvajač ima vremena mogao je da opkoli zamak i da sačeka da branioci tvrdjave posustanu od gladi. To se upravo i desilo Absalonovom zamku, koji je do temelja srušen 1369. god.
Ako želite da uplašite protivnika nisu bili strani ni ovakvi običaji.
Na ruševinama je nikao novi zamak, koji se sada zvao Kristiansborg.
Čuvena Plava kula, koja je ujedno i najviša gradjevina u zamku je postala njegov zaštitni znak.
Izgradjena u 15. veku, njena prvobitna namena bila je da služi kao zatvor za političke zatvorenike i kriminalce. Medjutim njen najpoznatioji zatvorenik bila je princeza Leonora Kristina, omiljena ćerka kralja Kristijana IV.
Bila je optužena za izdaju zajedno sa svojim mužem. Muž nikada nije uhvaćen, a princeza je u zatočeništvu provela 22 godine.
Zamak Kristijansborg nije bio mesto stalnog boravka kralja. Oni su ovde svraćali sporadično, pa je i zamak u jednom trenutku bio krajnje zapušten.
Medjutim, kada je Kristijansborg postao stalna rezidencija, zamak je počeo da se renovira i osavremenjuje. Čak su se u nekom trenutku ugledali na čuveni Versaj u Parizu.
Staza, kojom obilazite lokalitet je sasvim ravna i dostupna za osobe u kolicima.
Tako da mirno možete da obilazite ruševine i da sa eksponata čitate o uzbudljivim dogadjajima, koji su se ovde dešavali.
U nekom trenutku doćićete i do ovog bunara. Ovaj 10 m duboki bunar bio je u upotrebi do 1884. god. ali nije uspeo da spasi Kristiansborg od katasrofalnog požara, koji je započeo u Velikom holu.
Požar se proširio velikom brzinom, tako da je palata izgorela za jedan dan. U požaru je 70 ljudi izgubilo svoje živote.
Kristijansborg je nekoliko puta bio do temelja rušen. Bilo zbog opsade, bilo zbog požara bilo zbog preteranih intervencija, koje stari temelji nisu mogli da izdrže.
Današnji Kristijansborg, iz 1928. godine, još uvek stoji i veoma sam srećan što sam mogao da ga posetim.
Štale
Deo kraljevskog kompleksa predstavljaju i štale sa kočijama i to će svakako učiniti vašu posetu kompletnom. Štale se nalaze veoma blizu ali poseta za neke od nas je veoma zahtevan poduhvat. Prvo će vas sačekati kaldrma, kojoj se moji točkovi raduju kao ja ribljem ulju.
Kada to savladate tu je staza od žute cigle, koja vas vodi na pravo mesto. Bio sam kao Doroti iz filma Čarobnjak iz Oza.
Sledio sam put od žute cigle, a onda više nisam mogao dalje jer me je sačekalo ovo.
Nikako mi nije jasno kako neko može da napravi rampe, koje su poslednje čudo tehnike i onda da ne napravi samo dve tračice sa strane da i mi u kolicima možemo da se prošetamo.
Sada ulazimo u štalu. Ovde sam se pozdravio sa konjima.
Ovi konji pripadaju rasi kladruber, koja je poreklom iz Češke.
Legenda kaže da se radjaju crni, a tek kasnije pobele. Rojaliti veoma voli bele konje i veoma su retki.
Nekada je ovde bilo 250 grla medju ovim mermernim stubovima. Danas ih ovde ima oko 16. O njima se brine šest osoba.
Kraljevska porodica često koristi ove kočije za razne jubileje i proslave. Kočije deluju očuvano i održavano bez obzira na starost.
Danska porodica je volela ove male kočije, kojima su se koristile kraljice, guvernante, deca.
Mari Sofi je bila kraljica, koju nikada nisu videli da hoda.
Smatralo se da se kraljica, koja je bila nemačkog porekla zaklela da neće nikad stati na dansko tlo.
Istina je da je kraljica posle osam porodjaja imala velike teškoće sa hodom.
Najstarije kočije potiču iz vremena apsolutne monarhije.
Kočije za lov su poslednji dodatak kraljevskoj kolekciji. Dobre su za lov i u njih može da stane dosta putnika.
Ovde se nalazi i mali muzej.
U muzeju se nalazi i nekoliko prepariranih konja. Parlin je jedan od njih. Pratio je kralja tokom rata za Sleziju.
1664. god ostalo je zabeleženo da je napravljena opklada izmedju kralja i engleskog ambasadora.
Ambasador je trebalo je da izabere bilo kog konja iz kraljeve štale i taj konj je trebalo da pretrči razdaljinu od 35 km za 45 min. Konj sa jahačem je to učinio za 42 min. Nakon toga konj je pao mrtav. Zbog uspeha je konj prepariran. Danas je to najstariji preparirani konj u Danskoj.
U staklenim vitrinama nalaze se izložene uniforme, koje koristi osoblje zaduženo za štalu i pratnju.
Takodje, ovde se nalaze i razna sedla. Neke kraljice nisu volele da jašu postrance kako je tada bilo poželjno.
Jedna od njih, vrsna jahačica bila je i Karolina Matilda, koja je učestvovala u svim aktivnostima ravnopravno kao i muškarci.
Prinčevi su koristili kočije i prilikom nekih svojih turnira. Gadjali su se glinenim loptama i branili sa štitovima. Takodje gadjali su i glave od papira, koje su podsećale na turke na kolčevima.
Brat Frederika VIII bio je prvi član kraljevske porodice, koji je kupio auto. Medjutim, tek kada je Kristijan X stupio na presto automobili su našli svoje mesto u kraljevskom domu.
Posetu Kristijanborgu završite u ovoj sakrivenoj dvorskoj bašti, o kojoj sam više pisao ovde.
U blizini Kristijasborga nalazi se i Nacionalni muzej, o kome sam pisao ovde ali je bolje da ga ostavite za drugi dan. Vredi ga posetiti i posvetiti mu pola dana.
Zaključak
Kristijansborg svakako vredi posetiti. Omogućice vam da zavirite u jednu kraljevsku kuću. Naučićete dosta toga. Moja poseta dvorcu bila je izazovna. Nisam siguran da bih mogao da savladam sve ove prepreke u električnim kolicima.
Nadam se da će se neke stvari promeniti u budućnosti ali mi je drago što sam obišao ceo Kristijanborg.
Ako vam se svidjaju moji putopisi počastite me sa kaficom. Dugme vam je u gornjem delu sidebar-a na stranicama.
Da li ste posetili Kristijanborg i obišli podrum i štale?
Da li sam nešto propustio?
Putovao i uživao,
Marko Veličković
