Prag je jedna od najposećenijih evropskih metropola jer je prepun mesta koje treba otkriti. To je najbolje uraditi šetnjom, koja je ujedno i besplatna…
Najbolja trasa je deo nekadašnje kraljevske rute. Njom su prolazili kraljevi i kraljice prilikom krunisanja, kao i brojni kuriri, koji su donosili važne pošiljke za kralja. Ona povezuje Stari dvor sa Praškim zamkom.
Ruta je dugačka oko 4 km i svakako je najvažnija šetnja u Pragu. Naziv Kraljevska ruta počinje da se koristi od 1955. god.
Osobe u kolicima za ovu rutu moraju da imaju asistenta, s obzirom da se prelazi na drugu obalu. Ruta vodi do Praškog zamka i odatle počinje uzbrdica. Ceo put je pod kaldrmom, ima sitnijih i većih kocki i vožnja može da bude prilično truckava.
Ukoliko nigde ne zastajete ova šetnja nije duža od 1,5 h. Duž rute naćićete najpoznatija obeležja grada.
Istorijat
Prvo krunisanje kralja u Pragu bilo je 15. juna 1086. god. u Višehradu. Kasnije je sedište kraljeva prebačeno u Stari dvor 1383. god. Mnogo godina kasnije, kada je Prag počeo da cveta pod vladavinom Karla IV započelo se sa izgradnjom novog dvora u Praškom zamku. Karlo IV se nadao da će biti krunisan u tada započetoj katedrali Svetog Vida ali to nije dočekao, umro je pre njenog završetka.
Umesto njega, prvi koji je bio krunisan je kralj Sigismund Luksemburški 1438. god.
Od tada, pa sve do gašenja Bohemijskog kraljevstva, ukupno 26 kraljeva i 28 kraljica prošlo je ovom rutom tokom krunisanja. Poslednje krunisanje desilo se 1836. godine.
Dan krunisanja
Sva krunisanja liče jedno na drugo. Sve počinje rano ujutru kada zvona sa katedrale Svetog Vida označavaju početak procesije. Kralj i kraljica su već obučeni u krunidbeno ruho. Sve važne zvanice su već tu.
Sve kuće, pored kojih će kraljevska povorka proći su bogato ukrašene, a balkoni puni sveta koji je obučen u svoje najbolje ruho.
Svi kliču i bacaju cveće na kraljevsku povorku.
Narod se silno zabavlja jer je kraljevsko venčanje ujedno i prilika za najbolji provod. Osim zvona buku prave i plotuni, koje ispaljuje mnoštvo topova sa tvrdjave.
Od Kralja se očekuje da baca novčiće u gomilu. Da bi ga pratila dobra sreća tokom vladavine, kralj je u obavezi da oslobodi nekoliko zatvorenika kao čin milosrdja i dobre volje.
Ponekad entuzijazam podanika u odavanju počasti kralju bude i preteran i dovede do neočekivanih ishoda. Tako na primer, legenda kaže da su tokom krunisanja budućeg kralja Ferdinanda 1527. god, četiri mladića skočila u Vltavu kako bi pokazali odanost vladaru. U opštoj euforiji jedan od njih zaboravio je da ne zna da pliva i udavio se.
U drugom slučaju prilikom procesije, dovedeno je krdo kamila u grad što je izazvalo veću pažnju nego sama procesija.
Opštinska kuća
Svoju kraljevsku turu počnite kod Opštinske kuće.
Naime 1383. god kralj Venceslav IV je je baš na ovom mestu postavio Stari dvor. Dvor je imao svoje rezidencijalne odaje za kralja i osoblje koje je tu radilo, zatim veliku banju i grandiozne bašte. Tu se nalazio i mali zoološki vrt gde je kralj čuvao retke primerke životinja kao što su dva bela lava.
Na žalost 1689. god u Pragu je buknuo požar. On se proširio na Dvor, kome nije bilo spasa. Tada je odlučeno da se dvor premesti na drugu stranu grada za vreme izgradnje Praskog kompleksa. Na mestu starog dvora danas se nalazi obični opštinski dom.
Ova gradjevina, koja predstavlja pravi biser art nuvo stila, počela je da se gradi 1905. god. Trebala je da služi kao mesto okupljanja češke elite onog vremena. Tu su se održavali razni društveni dogadjaji, koncerti, izložbe. Bili su angažovani najpoznatiji češki dizajneri da ukrase unutrašnjost ovog zdanja.
Danas se ovde nalaze izmedju ostalog razna mesta za obedovanje. Ako ste raspolozeni za fajn dajning tu je elegantni francuski restoran.
Ovaj restoran je bogato dekorisan originalnim nameštajem iz 1920. god čak je i posudje uklopljeno u entereijer. Raskošni art nuvo lusteri doprinose svečanoj atmosferi.
Nisam proveravao ali mislim da ovde ne možete da udjete u šorcu i papučama. Ako niste za ovu opciju, na raspolaganju vam je prava češka pivnica i domaći specijaliteti.
Ovo je najbolji početak šetnje, pa izvolite.
Barutna kula
Nastavljamo šetnju i nailazimo na raskrsnicu, kojom dominira moćna kula u gotskom stilu.
Izgradjena je 1457. god i imala je odbrambenu ulogu. Ovo je jedina preživela kula od njih 13 koje su nekada štitile grad.
Ime koje danas nosi potiče iz 17. veka kada je služila kao spremište za barut. Danas možete da se popnete u nju i pogledate grad iz ptičije perspektive.
Šetnju dalje nastavljate kroz slikovite praške ulice.
Ovuda su, pre mnogo vremena, prolazili trgovci, koji su svoju robu donosili u grad.
Pošto im je bilo potrebno i mesto za spavanje, oni imućniji počeli su i trajno da se naseljavaju u gradu. Da bi dodatno označili svoju delatnost svaka od kuća imala je naročite znakove i table, koje su bez sumnje pokazivale čime se vlasnik bavi.
To je iz razloga što tadašnje stanovništvo većinom nije bilo pismeno.
Starogradski trg
Ubrzo, ako se ne zadržavate gledajući sve te detalje na kućama stižete do Starog trga, najvažnijeg mesta u gradu.
Trg je osnovan u 10. veku, prostire se na oko 9000 kvadrata. i tu je nekada bila velika tržnica, a danas se tu nalaze najvažnije praške atrakcije.
Tin Crkva
U centru trga nalazi se čuvena Tin crkva iz 14. veka.
Njeni crni tornjevi, blizanci u gotskom stilu, nepogrešivo vam kažu da ste u centru grada. Severni toranj se zove Eva a južni Adam. Crkva je više puta rekonstruisna i tada su dodati i mnogi barokni detalji.
U crkvi se nalaze najstarije orgulje u gradu iz 17 veka. Tu se kraljevska povorka ne zadržava jer će venčanje biti obavljeno u praškom zamku.
Stara gradska većnica
Preko puta Tin crkve nalazi se stara gradska većnica, koja, kada je izgradjena u 14. veku bila najviša zgrada u gradu.
Sastoji se iz više zgrada povezanih sa tornjem, na kome je smešten čuveni astronomski sat jedan od simbola Praga.
Malo ljudi zna da se može ući u zgradu većnice i pogledati na trg iz ptičije perspektive. Ne možete skroz na vrh već samo do vidikovca na 40 m visine ali takodje imate mogućnost i da pogledate iznutra u mehanizam čuvenog Orloja.
Astronomski sat
Astronomki sat ili kako ga domaćini nazivaju Orloj se nalazi na južnom zidu gradske većnice. On je jedna od najvećih atrakcija grada.
Konstruisan je 1410. god od strane časovničara Hanusa, koga su navodno gradske vlasti dale da se oslepi posle završenog posla kako ne bi napravio kopiju.
Autor je ipak onako slep uspeo da ga pokvari i sat navodno nije radio skoro stotinu godina kada su nastupila teška vremena za kraljevstvo Bohemije, pa otuda i verovanje da ako se nešto desi satu biće to loša sreća i za Prag.
Zato je za održavanje ovog sata bila zadužena kraljevska služba što je i omogućilo da sat bude utegnut i uglancan do današnjih dana. Sat je pravo remek delo, a njegovi brojčanici pokazuju različita vremena, zatim zodijački prsten, kretanje Sunca i Meseca, položaj zvezda i još ponešto.
Oko sata se nalaze i figurice, koje pokazuju neke od čovekovih smrtnih grehova ali ono što privlači najveću pažnju je procesija 12 apostola. Oni izlaze iz sata na svakih 30 min u intervalu od 9 do 11 h. Tada se ispod sata sakupi gomila turista, koji ponekad tako zaneseni postanu žrtve džeparenja. Što se mene tiče, više volim da gledam u sat kada nikog nema jer tako mogu na miru da posmatram brojne detalje.
Sama procesija nije ništa naročito da bi izazivala toliku pometnju.
Statua Jana Husa
Na centralnom delu trga nalazi se spomenik verskom reformatoru Janu Husu, koji je javno spaljen jer nije hteo da se odrekne svojih uverenja.
Statua je podignuta prilikom obeležavanja 500 godina od njegove smrti.
Starogradski trg nije nikada prazan. Tu su brojne prodavnice, galerije, restorani.
Najsvečaniji je kada su ovuda prolazili kraljevi, a danas tokom uskrsa i Božića.
Ovo je mesto koje sigurno morate posetiti kada ste u Pragu.
Karlova ulica
Put vas dalje vodi u krivudavu Karlovu ulicu.
Mnogo puta je menjala ime u skladu sa vrstom zanata, koji je bio dominantan. Danas su ovde smeštene brojne prodavnice, suvenirnice, kafići. Ovo je najturističkiji deo grada, gde vlada večita gužva.
Prekrivena je kaldrmom ali ima i sitne kocke pa osobe u kolicima mogu nekako da se snadju.
U autentičnim radnjicama svako može naći nešto za sebe.
Kuća sa zlatnim bunarom
Jedna od zgrada, na koju morate da obratite pažnju je i Kuća sa zlatnim bunarom. Bogato ukrašena, veoma se ističe medju ostalima.
Legenda kaže da se u podrumu kuće nalazio bunar na čijem dnu se nalazilo zlato zbog čega je voda u bunaru imala zlatni odsjaj. Služavka Ljubomira bila je radoznala i želela je da se lično uveri pa se nagnula malo više, upala u bunar i udavila se.
Da se bunar ne bi zagadio naredjeno je da se njeno telo izvuče i bunar dobro očisti. To je učinio lično gazda kuće. Dok je temeljno čistio zidove navodno je našao brojne novčiće, koji su zaglavljeni izmedju kamenih kocki i otuda taj zlatni odsjaj u vodi. Legenda kaže da duh nesrećne Ljubomire i dalje luta ovom kućom sve dok neki pošten čovek ne plati tim novcem molitvu za njenu napaćenu dušu.
Křižovnické trg
Kraljevska povorka uz klicanje naroda na prozorima stiže do malog trga, koji se direktno nastavlja na most. U centru dominira statua Karla IV i prvi put imate pogled na reku Vltavu.
Toranj na početku mosta
Pre nego što kročite na most proći ćete pored upečatljive kapije na mostu iz 1380. god. Prilikom krunisanja i ona je bila bogato ukrašena.
Karlov most
O Karlovom mostu sam više pisao ovde. Voleo bih da sam mogao da ga vidim kada kraljeva svita ovuda prolazi.
Donja kapija
Posle mosta nalazi se kapija sa dve kule.
Manja je Juditina kula, koja je starija i izgradjena je u romanesknom stilu i visoka kula novojeg datuma, izgradjena u gotskom stilu. Sa njih se pruža lep pogled na most.
Mostečka ulica
Zatim ulazite u Mostička ulicu, koja vas polako vodi uzbrdo ka praškom zamku. Ovo je jedna od najstarijih ulica u Pragu.
Ovde se nalazi i naša ambasada.
Crkva Svetog Nikole
Crkva Svetog Nikole je obavezna stavka na kraljevskoj ruti. Podignuta je 1704. god u potpunosti od priloga grofa Wenceslaus Kolowrat-Liebsteinsky čiji je uticaj u tadašnjem praškom društvu bio veliki. Crkva je posvećena Svetom Nikoli, koji je zaštitnik dece i mornara. Predstavlja pravi biser baroknog graditeljstva.
Nerudova ulica
Ova ulica dobila je ime po svom najpoznatijem stanovniku Janu Nerudi poznatom češkom pesniku i piscu.
Zahvaljujući brojnim požarima kuće su ovde bile stalno nove i sve lepše i lepše. Ukrašene sa cvećem i narodom bile su dostojan dekor za kraljevsku povorku. Posle ove ulice većina turista hita ka najkraćem putu prema zamku ali ne i kraljevska povorka. Oni ulaze u Uvoz ulicu.
Úvoz ulica
U ovoj ulici kuće se nalaze samo sa jedne strane kako ne bi remetile fenomenalan pogled na grad. Ako ste rešili da se šetate kao kralj ovo je mesto gde ćete neko vreme da zastanete i bacite pogled na brdo Petrin i na praške brežuljke.
Ovaj deo puta je je veoma izazovan za osobe u kolicima i ne mogu da ga preporučim.
Posle ove ulice kraljevska povorka pravi oštar zaokret i ulazi u Loretánská ulicu.
Loretánská ulica
Tu se nalaze brojne značajne zgrade kao što su Loretanska crkva, koja svake godine ima svoju spostvenu procesiju vernika.
Ovde se nalaze najlepše zgrade u Pragu. Ovde je živelo visoko društvo Praga.
Praški zamak
Praški zamak, o kome sam detaljnije pisao ovde je cilj krunidbene povorke. U zamak mogu samo odabrani.
Ovo je više kompleks sastavljen od zgrada iz razlićitih epoha sa uzbudljivom istorijom.
Najvžnija medju njima je svakako remek delo gotskog stila, a to je katedrala Svetog Vida.
Katedrala Svetog Vida
Grandiozna gradjevina, koja dominira panoramom Praga je bez sumnje pravo mesto da se održi krunisanje.
U katedralu prestolonaslednik ulazi kao običan plemić, a izlazi kao kralj.
Wenceslasova kapela
Krunisanje se obavaljalo u ovoj raskošno dekorisanoj kapeli.
Sveštenici donose krunu i skiptar, pa se obavlja obred krunisanja. Novi kralj je miropomazan sa svetim uljem i uz veselo pozdravljanje napušta kapelu. Pored kapele su smeštene najvažnije zvanice, koje zajedno sa novo krunisanim kraljem prilaze oltaru da čuju polaganje zakletve. Jedna zakletva posvećena je narodu češke, a druga sveštenstvu. Sve ovo praćeno je muzikom, poklicima i topovima, koji prate ceremoniju. Tada kralj izlazi u dvorište da pozdravi i ostale podanike, zvanična ceremonija je završena i vreme je da počne gozba.
Stara Palata
Nakon venčanja prijem se održavao u Staroj kraljevskoj palati čiji najvažniji deo predstavlja grandiozni Vladislav hol.
Ovde su se zvanice pozdravljale, uz najekstravagantniju hranu, muziku i ples u najboljoj odeći.
Zaključak
Time se završava najznačajnija šetnja u Pragu, kojom ste obuhvatili sve najvažnije atrakcije u gradu. Ova ruta nije najbolje rešenje za osobe u kolicima, kojima preporučujem da šetnju završe kod mosta, a da praški zamak posete na drugi način.
Da li ste vi obišli ovu rutu?
Da li sam nešto propustio?
Putovao i uživao,
Marko Veličković
